Mihajlovićev general

Potpuno je jasno da posle predstojećih izbora to više neće biti tako. Neće, verovatno, biti uverljivog pobednika, ali će biti dosta poraženih. Mnogi od onih koji su ušli u strukture vlasti nastupajući u jedinstvenoj antimiloševićevskoj koloni, teško da mogu zadržati te pozicije sada kad nastupaju pod samostalnim stranačkim znamenjem. Toga su svesni stratezi svih partija i zato pokušavaju da u predizbornom nastupu svoju političku robu učine prihvatljivom za što veći broj birača. Ima tu i prilično nelogičnih propagandno-retoričkih obrta: u rečnik izrazito proevropski orijentisanih političara uleće nacionalna frazeologija, ekonomski liberali pomeraju naglasak na socijalnu problematiku, okoreli nacionalisti se udvaraju manjinskim zajednicama...
Najveći obrt napravili su Liberali Srbije. Posle svih stranačkih pregrupisavanja, raspada velikih i formiranja manjih koalicija, bivše novodemokrate ostale su bez predizbornih saveznika. Lider ove stranke i aktuelni šef policije Dušan Mihajlović rešio je da svoju stranačku postavu pojača problematičnim igračem iz svog ministarskog resora. Na izbornoj listi Liberala našao se policijski general Sreten Lukić za kojim je raspisana haška optužnica. Liberali i njihov prvak svakako dosta znaju o tome kako se čuvaju pozicije u vlasti i sigurno imaju svoju računicu sa generalom Lukićem. Principijelniji prosuditelji političkih procesa, međutim, teško da mogu prihvatiti takvu predizbornu kalkulaciju. U čitavoj toj stvari dominantan je negativan utisak da se jedna izrazito prozapadno orijentisana stranka i jedan istaknuti potpredsednik i ministar u reformski orijentisanoj vladi okreću antihaški raspoloženim biračima.
To što su tri stranke starog režima, svaka za sebe, našle po jednu hašku ikonu (Miloševića, Šešelja i Pavkovića) još i ima nekog smisla, ali da to isto radi stranka koja je učestvovala u rušenju Miloševića - to već govori o političkoj neprincipijelnosti koju je teško progutati. Čak i pod pretpostavkom da je - kao što izričito tvrdi ministar Mihajlović - general Lukić nevin u stvarima zbog kojih se Hag interesuje za njega, ostaje primedba da ministar policije, odnosno njegova stranka uvlače u političke vode jednog visoko rangiranog profesionalnog policajca, a upravo je taj ministar kao veliki rezultat svoga rukovođenja resorom unutrašnjih poslova, isticao depolitizaciju policije. Hoće li uz Lukićevo ime ići sintagma "Mihajlovićev general", kao što su se neka druga imena vezivala za Miloševića? I hoće li ubuduće neki drugi politički lideri imati "svoje" generale?
Po svojoj važnosti ova pitanja nadrastaju značaj predizborne strategije jedne stranke.