Zaboravite na kukuruz, krofne i pijane turiste: Na Braču su stvari drugačije

Kuća u prvom redu do mora, sa više soba sa čijih prozora se vidi plaža, čak i one u četvrtom, petom, desetom redu, luksuzna vila, sve ovo je puno, jer je ovog leta gužva na Braču.

Ali sve ti je to ništa u poređenju sa objektom sagrađenim, renoviranim u maslinjaku, sa bazenom, u miru i tišini, bez komšija koje vire u tvoj potok, bez urlanja, pijanih ekipa, u čistoj idili i povučenosti.

Ovog leta brački hit među hitovima su upravo takva poljska imanja na kojima gost bira šta hoće. Pa ako hoćeš gužvu, siđi do mora. Ako želi samoću, odmara se na bazenu. U dogovoru sa vlasnikom svako jutro mu se dostavlja sveža hrana. Povrtnjak je nadohvat ruke, sam bere paradajz i krastavce, u kokošinjcu ga još čekaju topla jaja.

Odmor u maslinjaku počeo je da obara rekorde u tekućoj sezoni. Mali, lepo uređeni maslinjaci sa prizemnim zgradama, površine od ​oko 50 kvadratnih metara, sve su češći. Oko njih se neguju mlada stabla maslina, a na pojedinim lokalitetima potpuno su promenile pogled koji je godinama bio zapostavljen.

U nekim krajevima more se uopšte ne vidi, ali u novom trendu takav pogled više nije potreban. Nije presudno za izbor lokacije za letovanje. More je uvek in, ali odmor u prirodi je hit.

Na istoku ostrva Brač prva ovakva imanja počela su nastajati pre deset godina. Tadašnji pioniri turizma u maslinjacima izazivali su podsmeh u okolini, meštani su se čudili takvom vizionarskom potezu.

I što je zanimljivo, prosečna popunjenost ovakvih poljskih objekata je četiri meseca, u poređenju sa stanom iz prvog reda do mora koji je pun 60 dana. "Ljudi plaćaju mir i privatnost, pa je čudo da su se pojavili ovakvi objekti", rekli su predsednik opštine Selca Ivan Marijančević i njegov načelnik Petar Bezmalinović.

Cena se neko vreme kretala oko dva-tri trivijalna evra. Ali kako se pokazalo veliko interesovanje, ono je skočilo na sadašnjih deset, a kako stvari stoje, očekuje se rast i još veća prodaja. Opština se raduje ovakvom interesovanju, ali i prometu zemljišta, jer...

"Sa 30.000 kvadrata mogu da naprave zgradu od 400 kvadrata i hiljadu podzemnih podruma. Zabeležili smo dosta transakcija, koje su kupovali i domaći i stranci koji od Nove godine mogu legalno da kupuju poljoprivredno zemljište. Očekujemo još veći skok cena, i još veći nalet. A kada bi svi udarili u temelje proizvodne delatnosti na tom koloseku, to bi bilo divno, bila bi korist za našu Šoltu", kaže Željko Zlendić, zamenik predsednika opštine Šolta, tehnički direktor komunalnog preduzeća.