Foto: Depositphotos /  chrisdorney
Foto: Depositphotos / chrisdorney

Betoven i putovanja: "Da nije mog sluha, do sada bih proputovao pola sveta"

Podeli

"Hotel Betoven" je naziv izložbe koja se povodom nemačkog predsedavanja Evropskom unijom u utorak otvara u Briselu. Pritom, čuveni kompozitor koji je rođen pre 250 godina, nije često boravio u hotelima.

Ludvig van Betoven (1770-1827) nije puno putovao tokom svojih 57 godina života. Razlog je uglavnom bilo njegovo loše zdravlje. Pored toga što je još od mladosti imao tegoba s ušima i pred kraj život bio potpuno gluv, ovaj kompozitor je često odlazio kod lekara i zbog raznih drugih zdravstvenih tegoba, piše Dojče vele.

"Da nije mog sluha, do sada bih proputovao pola sveta", napisao je Betoven u novembru 1801. godine u 31-oj godini života.

Foto: Depositphotos/ chrisdorney
Foto: Depositphotos/ chrisdorney

Svi putevi muzičara vode - u Beč!

Na prvo dugo putovanje Betoven je krenuo u decembru 1786. i vratio se kući maja 1787. godine. Prvo je otišao u Beč gde je trebalo da ga podučava njegov uzor - četrnaest godina stariji Volfgang Amadeus Mocart. No, teško da su se njih dvojica uopšte sreli, jer je Mocart od 8. januara do 12. februara. bio u Pragu. Betoven je ostao u Beču najkasnije do 28. marta. Na povratku u Bon zaustavio se u Minhenu, Regensburgu i Augsburgu.

Najkasnije u julu 1792. godine, prilikom posete Jozefa Hajdna Bonu, dogovoreno je da mladi Betoven kod njega uzima časove u Beču. Jer, Volfgang Amadeus Mocart je umro 1791. u svojoj 36 godini.

Betoven 10. novembra odlazi u Beč i tamo uzima stan. Kada su francuske trupe umarširale u Bon 8. oktobra 1794, Betovenov povratak postao je nemoguć. Mada stalno želi da se vrati u svoj dom na Rajni, to je praktično neizvodljivo.

Foto: Gettyimages/ Andreas Rentz
Foto: Gettyimages/ Andreas Rentz

Evropska turneja

Na jedinu pravu koncertnu turneju u životu on odlazi u februaru 1796. Putovanje, koje je organizovao njegov zaštitnik princ Lihnovski, vodi ga, između ostalog, preko Praga u Drezden, Lajpcig i Berlin. U novembru te iste godine Betoven nastupa u Bratislavi i Budimpešti, u oktobru 1798. ponovo u Pragu.

Krajem 1803. planira putovanje u Francusku. U Parizu namerava da izvede svoju 3. Simfoniju Eroiku. Ali do toga ne dolazi a jedan od razloga je Betovenovo razočaranje Napoleonovim krunisanjem za cara.

Od 1800. godine - Betoven tada nema ni 30 godina, a u međuvremenu se za stalno preselio u grad muzičara Beč – ciljevi njegovih putovanja su sve češće banje. Boraveći u banjama i po 6 meseci, on pokušava da ublaži svoje hronične upale i zaustavi napredovanje gluvoće.

Susret sa Geteom u banji

Iz tog perioda važan je njegov boravak u banji Teplice u Češkoj u leto 1811. godine. 19. jula 1812. tamo dolazi do njegovog nezaboravnog susreta s Geteom. U pismu svom izdavaču Hertelu, Betoven je napisao:

"Gete je previše odan dvorskim zadovoljstvima, više nego što dolikuje jednom pesniku"

U kasnijim godinama više puta je planirao putovanja u Englesku, koja je za njega postala ostrvo političkog i kulturnog blaženstva. 1823. Betoven najavljuje da će sledeće godine doći u London. Moguće da je tamo hteo da ode po uzoru na Hajdna, koji je ostvario niz velikih uspeha u Engleskoj.

Ali u poslednjoj deceniji svog života Betoven ne uspeva da napusti Beč - osim letnjih boravaka u obližnjim selima Medling, Unter i Oberdebling, Baden, Hecendorf, Pencing i Gnajksendorf.

Betoven - širom sveta

U novembru 1826. Betoven se iz Gnajksendorfa, gde je boravio kod svog brata Johana, u Beč vraća teško bolestan. Lekari mu dijagnostifikuju vodu u stomaku (ascites) i žuticu. Umro je 26. marta 1827. godine. Betovenovo poslednje dovršeno delo je zagonetni kanon od 13 nota pod nazivom „Svi smo u zabludi" (Wir irren allesamt).

I pored toga što je relativno malo putovao, njegova muzika je osvojila cijeli svijet. Betovenova „Oda radosti" iz završnog akta Devete simfonije je od 1972. godine evropska himna i simbolizuje globalnu ideju slobode i solidarnosti.

Zanimljivo je da prema spisku bonskog udruženja „Građani za Betovena", 30 prevoznih sredstava širom sveta nose ime ili je na njima utisnut lik ovog svetski poznatog kompozitora. Među njima su autobusi u Indoneziji, vozovi u Velikoj Britaniji i Austriji, jedan holandski avion ali i jedan izgubljeni brod koji je nestao na putu za Čile 1914. godine.

strana 1 od 17966 idi na stranu