Šta je izazvalo najveću avionsku nesreću svih vremena?

Podeli

Zahvaljujući čitavom spletu okolnosti jedno malo ostrvo postalo je mesto na kome se dogodila najsmrtonosnija avionska nesreća svih vremena.

Pre tačno 42 godine svet je šokirala informacija o dva putnička aviona koja su se sudarila na aerodromu na Tenerifima u Španiji.

Dva boinga 747s, jedan koji je pripadao avio-kompaniji KLM, a drugi kompaniji Pan Amerikan, sudarili su se na pisti u nesreći u kojoj su poginula 583 čoveka. I dan-danas ovo se smatra najsmrtonosnijom nesrećom u avijaciji svih vremena.

Za razliku od nedavnih nesreća kompanija Lajon eri Etiopijan erlajns, čiji su uzrok kvarovi na letelicama, za nesreću na Tenerifima može se okriviti ljudski faktor, ali ponajviše loša sreća.

Nijedan od ova dva aviona nije trebalo da se nađe na ovom ostrvu tog 27. marta 1977. godine. Pan Amerikanov avion je doleteo iz Los Anđelesa preko Njujorka, a avion holandskog KLM-a iz Amsterdama, a oba su išla na Gran Kanariju, drugo kanarsko ostrvo.

Međutim. zbog toga što je aerodrom bombardovala lokalna separatistička grupa, avio-saobraćaj je bio preusmeren na tada miran regionalni aerorom na Tenerifima.

Uvod u katastrofu

foto: getty
foto: getty

Pan Amerikanov avion je bio spreman za poletanje, ali se ispred njega nalazio KLM-ov avion koji je trebalo dopuniti gorivom. Dok se avion napunio gorivom, aerodrom je prekrila gusta magla. Kao što je pilot i autor Patrik Smit napisao u svojoj analizi katastrofe - da je Pan Amov avion poleteo čim je za to bio spreman, ništa od ovoga se ne bi desilo.

Loše vreme je značilo da nijedan avion ne može da vidi drugi, a kontrolni toranj vazdušnog saobraćaja nijedan od njih. Takođe, na ovom aerodromu nije bilo ni radara za praćenje aviona na zemlji.

Još jedna komplikacija bila je gužva na aerodromu, koja je prekinula uobičajen pristup pisti 30, koju su avioni koristili za odlazak.

Dok su oba aviona plovila niz pistu 30 pripremajući se za odlazak, KLM-ov avion je bio ispred, dok je Pan Amerikana zaostajao.

Avion KLM-a je stigao do kraja piste i okrenuo se, čekajući dozvolu za poletanje. Avion Pan Amerikana je trebalo da se preseli na levu pistu, tako da ova prva bude slobodna za poletanje KLM-a.

Barem je takav bio plan.

“Taj kučkin sin ide pravo na nas!“

Dok je avion KLM-a na kraju piste 30 bio na položaju čekajući poletanje, piloti Pan Amerikana su propustili skretanje za levu pistu. Mogli su da koriste sledeći zaokret, ali to bi značilo da se na pisti nalaze duže. I čišćenje piste je počelo neuobičajeno kasno zbog svih okolnosti u toku dana. Piloti KLM-a su ovu informaciju zamenili odobrenjem za poletanje.

Kao što je Smit u svojoj knjizi objasnio, komunikacija se tada odvijala putem dvosmernih VHF radio-stanica, a na ovim radio-uređajima, dva prenosa poslata istovremeno su se međusobno poništavala dovodeći do propuštanja reči i pogrešno shvaćenih poruka.

Posada Pan Amerikanovog aviona i kontrola vazdušnog saobraćaja znali su da je avion Pan Amerikana još na pisti, a uprkos naporima da se KLM-u to i kaže, posada KLM-a mislila je da su spremni za poletanje i nisu shvatili.

Tek kada je mlaz aviona KLM-a počeo da grmi niz pistu 30 prema avionu Pan Amerikena bilo je jasno šta se dogodilo.

“Eno ga!“, povikao je kapetan Pan Amerikanovog aviona Viktor Grubs. – “Pogledaj ga! Prokletstvo, taj kučkin sin ide pravo na nas.“

Samo trenutak kasnije dva moćna mlaznjaka su se sudarila u katastrofalnoj nesreći. Donji deo aviona KLM-a i motori udarili su u vrh Pan Amerikanovog aviona otrgnuvši vrh trupa. KLM je zastao, otkotrljao se, udario u zemlju i klizao. Zbog punog rezervoara ubrzo se pretvorio u vatrenu kuglu koja je gorela satima.

“Kad nas je pogodio bio je to vrlo mekani udarac“, rekao je za BBC kopilot Rama Braga, koji je preživeo pad i umro 2017. godine. – “Onda sam podigao glavu i video da je nos aviona nestao.“

Oba aviona su bila uništena, a svih 248 putnika i članova posade aviona KLM-a je poginulo, zajedno sa 335 putnika i posade aviona Pan Amerikena. Nesreću je preživela 61 osoba (svi su bili na letu Pan Amerikana), uključujući pilota i kopilota.

Nesreća koja je promenila sve

Nakon međunarodne istrage ustanovljeno je da je uzrok nesreće bio pokušaj kapetana KLM-a da poleti bez odobrenja. Uz to bilo je i još uzroka koji su doprineli – magla, smetnje u radio-signalu, upotreba dvosmislenih fraza, činjenica da avion Pan Amerikana nije napustio pistu i da je aerodrom preplavljen velikim avionima.

Međutim, pitanje koje je imalo trajne posledice po avio-industriju jeste nesporazum između kokpita i kontrole leta.

„OK, čekajte na uletanje“, rekla je kontrola letu KLM-u.

Sve što su piloti čuli bilo je „OK“.

“Mi verujemo da ništa posle reči OK nije prošlo filtere i stiglo do holandske posade, tako da su verovali da je kontrola leta odobrila njihovo poletanje.

Drugi faktor je bilo to što je pilot koristio dvosmislene fraze. Kada je KLM mislio da je spreman za poletanje, prvi pilot je rekao: „Sada smo na uletanju“. Ta fraza nije bila standardna u avijaciji, kao ni „ok“. S druge strane, piloti Pan Amerikana govorili su engleski, a piloti KLM-a holandski.

Tako je ova nesreća dovela do razvoja tzv. avijacionog engleskog jezika, koji koriste svi piloti i kontrolori vazdušnog saobraćaja širom sveta. Stoga „OK“ i „Roger“ više nisu dovoljne reči za potvrdu, pa su tako fraze proširene i piloti moraju potvrditi da su pročitali i čuli poruku.

strana 1 od 17908 idi na stranu