foto: depositphotos.com
foto: depositphotos.com

Najopasniji pomorski "auto-put" na svetu i dalje krije jezive tajne

Podeli

Brodska magistrala vredna milijarde dolara ima ogroman globalni značaj. Ipak, ovaj ozloglašeni vodeni auto-put takođe je dom nekih od najjezivijih tajni.

“Svi oficiri, uključujući i kapetana, mrtvi su. Leže na mostu. Možda je i cela posada mrtva. I ja umirem.“

Ovo je navodno bila smrtonosna SOS poruka poslata sa holandskog broda SS Ourang Medan, koji je misteriozno nestao 1948. godine dok je plovio kroz Malajski moreuz tokom vedrog dana i mirnog mora.

Kada je posada sa obližnjeg broda Silver star odgovorila na poziv u pomoć i ukrcala se na plovilo dočekala ih je noćna mora.

Čitav brod je bio pun leševa, uključujući i psa, a svi su imali zastrašene izraze lica. Izgledali su kao da su umrli vrišteći sa ispruženim rukama koje su posezale za nečim. Čudno, na telima nisu imali nikakve znakove povreda.

Iako je brod trebalo dovući u luku, izbio je požar koji je doveo do eksplozije koja ga je na kraju potopila.

Priča o brodu i dalje traje, ponajviše jer njegovu olupinu nikada niko nije pronašao, pa se ova priča smatra jednom od najkontroverznijih pomorskih legendi u istoriji.

Prvo, samo ono što se dogodilo na brodu ostaje misterija. Drugo, neki istoričari tvrde da se incident nikada nije ni dogodio zbog činjenice da nije bilo zabeleški na brodu Silver star koje detaljno opisuju pokušaj spasavanja. Teoretičari zavere pak, veruju da je nekoliko zemalja učestvovalo u zataškavanju ovog slučaja.

foto: getty
foto: getty

O tome svedoči i sledeća činjenica: zašto obalska straža nikada nije obaveštavala javnost šta se događalo u istrazi oko broda do maja 1954. godine dok nije potopljen?

Tajni dokument CIA koji je objavljen tek 2013. godine govori da je posadu ubilo „nešto nepoznato“.

Pismo je napisao C.H. Mark Džunior, pomoćnih direktora CIA Alena Djulsa, a adresirano je na nepoznatog primaoca.

“Siguran sam da SS Ourang Medan ima odgovor na mnoge od nerešenih avionskih i pomorskih nesreća“, napisao je.

Potom se pozvao na „vatrene sfere“ pre nego što je zaključio:

“Kakvu li zastrašujuću tajnu krije ovo očaravajuće more? Siguran sam da je posada i na to imala odgovor.“

foto: epa
foto: epa

Moreuz je jedan od najvažnijih brodskih puteva na svetu i čini jednu trećinu svetske trgovine i polovinu isporuka nafte. Takođe je jedna od najopasnijih „tačaka gušenja“ i mesto međunarodnog organizovanog kriminala.

Piraterija je trenutno glavna grana kriminala koja je ovde zastupljena. Iako je ona problem vekovima, finansijska kriza koja je zahvatila Aziju 1997. godine i kraj Suhratovog režima u Indoneziji izazvali su dalje probleme zbog siromaštva.

Prekomerno ribarenje i zagađenje pogoršali su situaciju podstičući neke lokalne ribare da preduzmu očajničke mere kao što su otimanje brodova za otkup. U pitanju su uglavnom kriminalne grupe iz Indonezije i Malezije.

Postoji i zabrinutost da ove grupe pirata mogu imati veze sa ratnim liderima ili terorističkim pokretima.

foto: getty
foto: getty

Mračnu sliku regiona oslikao je i „Tajm“ u članku iz 2014. godine koji je nazvao Malajski tesnac „najopasnijim vodama na svetu“. U njemu se detaljno opisuje jedan slučaj piraterije u kojem je iz tankera Orapin 4, koji je napustio Singapur i Krenuo za Borneo ukradeno 2,6 miliona dolara goriva.

Deset naoružanih muškaraca popelo se na palubu, zaključalo posadu u potpalublje. Istovarili su 3,7 metričkih tona na drugi brod, a to je bio šesti napad ove prirode u roku od samo tri meseca.

Dok brojke ne iznenađuju lokalce, statistika kaže da je Južna Azija bila mesto 41 odsto svih piratskih napada na svetu između 1995. i 2013. godine nakon kojih je 136 osoba izgubilo život.

Samo u 2017. godini u vodama oko Indonezije zabeležene su 43 nasilne situacije, uključujući i jednu otmicu.

U međuvremenu, nedavno objavljeni podaci o pirateriji Međunarodnog pomorskog biroa Međunarodne trgovinske komore pokazuju da su piraterija i oružane pljačke porasle na svetskim morima i u toku 2018. godine, pa je zabeležen 201 incident.

foto: epa
foto: epa

I nije problem samo piraterija. Od krvavih borbi do misterioznih tela na obližnjim plažama i očajničkog lova na izgubljeno blago, Malajski moreuz je i dalje mesto mračnih tajni.

A tu je i strašna istorija krvoprovlica. Bitka za Malajski moreuz tokom Drugog svetskog rata dovela je do potonuća japanskog broda Haguro kada je više od 900 ljudi stradalo. Olupina broda ispitana je tek 2010. godine, a do 2014. su je uništili ilegalni istraživači.

foto: getty
foto: getty

Prošlog decembra policija je bila zbunjena čudnom materijom koja je plutala vodama ostrva Bengkalis. Ispostavilo se da su u pitanju ostaci više od desetak tela, koji se raspadaju. Pretpostavlja se da su tela plutala više od mesec dana, a na njima nisu pronađeni znakovi nasilja. Iako je istraga i dalje u toku, za sada se zna da su žrtve bile indonezijski radnici na brodu koji je udario u veliki talas i potonuo.

Moreuz takođe krije neverovatno bogatstvo. Jedan od primera je i portugalski brod Flor de Mar koji se još nalazi na dnu mora sa više od tri milijarde dolara vrednim blagom. Brod je udario u greben kod obale Sumatre 1511. godine, prepolovio se kada je poginulo 400 ljudi. Bio je pun blaga ukradenog iz sultanove palate u Malaki. Olupina nikada nije pronađena uprkos brojnim potragama.

foto: getty
foto: getty

Malajski moreuz je takođe samo jedan deo slagalice koja krije tajnu najveće misterije u vazduhoplovstvu i tajnu nestanka MH370.

Radari su poslednji put uhvatili da se avion vraća preko Malezije u pravcu severozapadnog dela Malajskog moreuza da bi onda nestao sa radara severno od Sumatre.

Inače, istraga je ponovo pokrenuta nakon što je grupa ribara tek prošloga meseca progovorila da su videli kako se avion spušta ka ozloglašenom moreuzu. Lokalne vlasti su njihovo svedočenje negirale, smatrajući da nema dokaza da se olupina nalazi baš u tim vodama.

strana 1 od 1955 idi na stranu