Bosanski zaboravljeni slatkiš koji pravi i do 12 ruku vraća se u modu

Zime su posebno drage pedesettrogodišnjoj Azemini Ahmedbegović. Ne zato što je ona velika ljubiteljka snega ili hladnoće, već zato što su se, dok je odrastala u gradu Visokom u centralnoj Bosni, održavali važni društveni događaji. Bile su to posebne prilike kada su se prijatelji i porodica okupljali i jeli ćeteniju, tradicionalni bosanski desert od šećera, brašna i limuna.

Ćetenija je jednostavna u sastojcima, ali komplikovana u izdradi. Potrebno je više ruku da se provuče šećerno testo kroz prženo brašno, pretvarajući ga u pastu. Koordinirani timski rad je ključan, a jedan pogrešan potez i prsten lako može da pukne.

Zato su na tradicionalnim bosanskim sedeljkama, zvanim sijelo, svi gosti učestvovali u izradi ćetenije. Jedni bi vukli testo, drugi navijali, treći pevali, a četvrti samo posmatrali i kasnije jeli. Ali svi bi se veoma zabavili.

“Tako smo lakše podnosili zime“, prisetila se Azemina u razgovoru za BBC.

Od tada je prošlo mnogo zima, a Azemina sada živi u Gračanici u severoistočnoj Bosni, gde je osnovala porodicu. U međuvremenu, sedeljke i grupne ćetenije su zamenili televizija i internet u većini domaćinstava u Bosni. Ljudi koji i dalje praktikuju ovu tradiciju, poput njene sestre, žive daleko, a novi prijatelji i kolege u Gračanici ne znaju mnogo o ćeteniji jer to nije uobičajena praksa u ovom delu zemlje. Ahmedbegovićeva je sada odlučila da ih nauči kako da je prave.

Prvo im je objasnila da se brašno prži dok ne postane smeđe. Zatim se šećer i sok od limuna zagrevaju zajedno, a kada se karamelizuju oblikuju se u prsten nauljenih ruku. Trebalo bi da bude dovoljno limuna da bi testo bilo dovoljno konzistentno, ali ne toliko da se razbije. Dok je šećerna pasta još elastična, stavlja se na prženo brašno i oblikuje u sve tanji prsten koji se više puta povlači sve dok ne postane fini konac. Obično to radi troje do šestoro ljudi, uglavnom žena koje sede oko okruglog, niskog stola.

Proces može trajati satima tako da članove tima koji se umore često zameni drugi par ruku. U međuvremenu, gosti piju domaću kafu i pevaju tradicionalne bosanske pesme. Nakon što se ohladi, ćetenija koja ima ukus šećerne vune, seče se na sitne komadiće i poslužuje na malim tanjirima.

Zabavni ritual već je ušao u srca njenih novih prijatelja, što ju je podstaklo da organizuje javne nastupe ćetenije u okviru ženskog udruženja koje vodi u Gračanici.

“Iz svojih domova smo ćeteniju izveli na ulice“, rekla je vidno srećna što je tradiciju održala živom.

Da li ste ikada probali ćeteniju?