Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Razlozi zbog kojih je Luksemburg zemlja snova

Podeli

Lukesmburg ima samo 600 hiljada stanovnika, ali s BDP-om po stanovniku od oko 110 hiljada dolara, najbogatija je zemlja u Evropskoj uniji i jedna od najbogatijih na svetu.

Do šezdesetih godina osnova ekonomije Luksemburga bila je proizvodnja čelika. Međutim, poslednjih decenija napravljeni su veliki iskoraci kako bi se struktura ekonomije promenila, pa je danas Luksemburg jedan od vodećih financijskih centara sveta.

S proizvodnje čelika prebacili se na financije

Uspeh Luksemburga rezultat je njihove prilagodljivosti i dobrog obrazovanja stanovništva te zemlje.

Kako je došlo do pada industrije čelika na globalnom nivou, shvatili su da težište moraju da prebace na druge sektore. Odlučili su da snažno promovišu financijski sektor, pa se danas njihova ekonomija bazira na finansijskim uslugama koje čine oko 35 posto BDP-a.

Njihova radna snaga je jedna od najobrazovanijih na svetu, a posebna prednost koja privlači brojne kompanije je njihova multilingvalnost, odnosno što većina stanovnika govori više jezika.

Luksemburg je danas drugi po veličini centar za investicione fondove, odmah iza SAD-a, sa imovinom od četiri milijarde dolara, vodeći je po broju reosiguravajućih kuća u Evropskoj uniji. Tako Luksemburg ima najrazvijenije privatno bankarstvo u evrozoni.

Velika atraktivnost za financijsku industriju proizlazi iz političke i društvene stabilnosti ove zemlje, ali i vrlo povoljnog regulatornog i poreznog okvira, odnosno zakona koje su prilagođavali savremenim potrebama.

Godinama je razvijan specifičan regulatorni okvir za alternativne investicione fondove, fondove rizičnog kapitala, međunarodne mirovne fondove, razne specijalizovane fondove i reosiguravajuća društva. To je privuklo ulagače iz celog sveta.

O veličini financijskog sektora najbolje govore brojke. U toj maloj zemlji radi oko 140 banaka koje zapošljavaju oko 26 hiljada ljudi i imaju sredstva od 770 milijardi evra, prema podacima PwC-a za 2016. godinu.

Uprkos tome što se radi o vrlo maloj zemlji, Luksemburg je prilično uticajan igrač u EU. Na primer, zemlja ima šest mesta u Evropskom parlamentu, a iz Luksemburga je i Žan-Klod Junker, sadašnji predsednik Evropske komisije.

Godinama je Luksemburg bio na neki način porezna oaza za brojne multinacionalne kompanije, takođe, slično kao i Švajcarska i još neke jurisdikcije, imali su vrlo snažnu bankarsku tajnu, ali pod pritiskom Evropske unije pre nekoliko godina pristali su da razmenjuju podatke o bankovnim računima s drugim zemljama i međunarodnim institucijama.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Minimalna plata 2.000 evra

Uprkos velikom dosadašnjem uspehu, Luksemburg i dalje razvija brojne sektore ekonomije u kojima vidi budućnost, poput logistike, informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), biotehnologije i biomedicinskih istraživanja, "zelene" energije, a u poslednje vreme i svemirske tehnologije.

Iako imaju vrlo razvijenu ekonomiju, i dalje uspevaju da ostvare relativno snažne stope rasta, pa je rast BDP-a u 2017. godini iznosio 3,4 posto, daleko nadmašujući evropski prosek od 1,8 posto.

Kao i u svim razvijenim zemljama, i u Luksemburgu najveći deo BDP-a otpada na sektor usluga, čak 87,9 posto. Sledi industrija s 11,9 posto, dok poljoprivreda čini samo 0,2 posto BDP-a.

Radna snaga broji 282 hiljade ljudi od kojih 78,9 posto radi u sektoru usluga, 20 posto u industriji, a 1,1 posto u poljoprivredi.

U ove brojke nije uračunato i 150 hiljada ljudi koji svakodnevno dolaze na posao u Luksemburg iz Francuske, Belgije i Nemačke.

Tržište rada u Luksemburgu jedno je od najatraktivnijih u Evropi. To ne čudi s obzirom na to da minimalna mesečna plata za nekvalifikovanog radnika koji radi 40 sati nedeljno iznosi oko 2.000 evra. Za kvalifikovanog radnika minimalac je 20 posto veći i iznosi 2.400 eura. Prosečna plata iznosi više od 4.300 eura.

strana 1 od 40 idi na stranu