Grad u koji Rusi mogu da uđu samo sa dozvolom

Hiljade fanova fudbala otkrilo je lepote Samare, Kalinjingrada, Nižnji Novgoroda koji su do pre tridesetak godina bili zatvoreni za turiste, a ono što se u njima odvijalo bilo je pod budnim okom države. Ipak, jedan od mnogih takvih gradova i dalje je zatvoren za turiste, pa čak i Ruse iz drugih gradova.

Štaviše, i dalje postoji oko 60 gradova zatvorenih za autsajdere. Mnogi od njih su naširoko poznati – Viliučinsk, baza za izgradnju nuklearnih podmornica; Dikson, najsevernija luka i jedan od najizolovanijih gradova na planeti; Železnogorsk, centar za proizvodnju putonijuma, poznatiji i kao „atomski grad“; Fokino, dom ruske pacifičke flote; Severomorsk, dom ruske severne flote, Snežinsk i Sarov, centri za nuklearna istraživanja, itd, itd... Ovi gradovi nekada su imali i tajna imena sve dok Boris Jeljcin 1992. nije odlčio da više ne moraju da se zovu po šiframa već svojim istorijskim imenima. Na primer, Železnogorsk je bio poznat pod imenom Kranojarsk-26.

Škola u Ozersku / thinkstock

Među navedenim gradovima nalazi se onaj najzanimljiviji - Ozersk, centar za procesuiranje nukleranog otpada, koji je ranije bio poznatiji pod imenom Čelajbinsk-65 i Grad 40. Jedno je od najzagađenijih mesta na zemlji čak i nakon 60 godina od nuklerane katastrofe 1957. godine kada je tečni otpad eksplodirao i oslobodio više radioaktivnog materijala od Černobilja. Uprkos ozbiljnosti katastrofe, počeo je da se oporavlja početkom osamdesetih.

“U dubini Urala leži zabranjeni grad Ozersk. Iza čuvanih kapija nalazi se prelepa enigma – šume, porodice koje plivaju u jezeru dok stariji odmaraju na klupama. Na putevima možete videti lokalne žene kako prodaju voće i povrće“, kaže Samira Gotšel, autorka dokumentarca „Grad 40“ – “Verovali ili ne, većina ne želi da ode iz ovog grada. Oni veruju da su izabrani da žive u njemu iako znaju istinu – da im je voda zagađena, da je sve otrovno i da su im deca možda bolesna. Ovde se rađaju, ovde se venčavaju i odgajaju svoje porodice. Ovde sahranjuju roditelje, a neki i sinove i ćerke“

foto: thinkstock

Stanovnici mogu slobodno da izlaze iz grada, ali drugi Rusi, čak i članovi porodica, moraju da imaju posebnu dozvolu za ulazak u grad. Samo oni koji su rođeni ovde mogu u njemu i da žive. Građanima je takođe zabranjeno da dele informacije o gradu, a tokom Hladnog rata nisu bili ni upisani na mapu, a oni koji su živeli ovde nisu bili upisani u spikove.

Država im se pak, odužila što su čuvali tajnu, pa su dobili nove stanove, zdravstveno osiguranje i luksuzne potrepštine poput banana i kavijara zbog čega smatraju da je prestiž živeti u ovom gradu.