Izvor: B92

Komentari 6

Svako ko je ikada gledao u nebo znaće da avioni koriste svetla dok lete, te izledaju kao zvezde padalice koje krstare nebom. Ali kako je biti na mestu pilota koji noću ne vidi baš ni prst pred okom?

Snažna LED svetla koja se vide sa zemlje ne služe da bi kontrola leta mogla da locira avion već da bi drugi piloti mogli da lociraju avion na nebu. Dakle, na velikoj nadmorskoj visini avioni ne koriste farove u tradicionalnom smislu.

“Nekoliko sati letimo iznad okeana i nema ničega ispred nas. Samo mrak i mrak satima, a to nije tako prijatno“, kaže pilot i instruktor letenja Tim Sanders. – “Piloti su od nauke i leta napravili umetnost, a mi pravimo tranziciju i koristimo letačke instrumente, navigacijske i vremenske senzore, prvenstveno radare, kako bismo normalan vid zamenili drugom vrstom vida.“

Da li avioni imaju farove?

Iako nemaju farove kakve poznajemo na automobilima, imaju mnogo iluminacija koje vrše svoju funkciju.

Svetla koja su najbliža onima na našim automobilima ili motociklima jesu signali za sletanje koje avioni koriste prilikom pristupa aerodromu. Postavljena su na različitim mestima u zavisnosti od tipa aviona, sve od krila do trupa.

Moćna svetla na krilima aviona ne samo što pomažu pilotu u toku noći, već obezbeđuju da letelica ostane primetna za bilo koga u blizini. Da bi postali još vidljiviji, neki piloti će da pošalju svetlosni signal pred sletanje kako bi obavestili kontrolu leta.

Tu su crvena i zelena LED svetla na svakom krilu koja pokazuju drugim avionima u noći u kom se smeru kreće avion – zeleno je za desno, crveno za levo. Na gornjoj i na donjoj strani trupa rotiraju se narandžasto i crveno svetla koja rade sve dok je motor aviona aktivan.

“Većina smatra da su aerodromi dobro osvetljena mesta. Tačno je da su zgrade aerodroma osvetljene, ali staze i pista su tako diskretno osvetljeni da u urbanim sredinama moramo tražiti posebno tamna mesta kako bismo locirali aerodrom. Naravno kada se približite, jasno vidite svetla na pisti koja su beskrajna“, navodi Mark Vanhoenaker u svojoj knjizi „Kako da prizemljite avion“.

Šta piloti vide iz kokpita?

S obzirom na to da često rade iznad oblaka u apsolutnom mraku, možda mislite da pogled iz kabine i nije toliko potreban. Ali sudeći prema rečima bivšeg vojnog, a sada komercijalnog pilota Rona Vagnera, ima mnogo toga što zavređuje vašu pažnju.

“U vedroj noći na istoku negde oko Oklahoma sitija i Tulse video sam svetla Dalasa, koji je udaljen 180 milja i Hjustona koji je udaljen 420 milja u jednom smeru, a drugom Kanzas sitija i Seint Luisa na 400 milja i to sve u isto vreme“, rekao je.

Osim što posmatraju i nekoliko metropola u isto vreme, piloti sede u prvom redu i kada su prirodni fenomeni u pitanju – bilo da su to olujni oblaci, preko munja do Aurore borealis.

“Vatra svetog Iije mi je igrala po vetrobranu. Ponekada bi plesala ispred kokpita. Iako je to jedan od retkih fenomena, često me je plašio. Ima nečeg čudnog u noćnom plesu elektriciteta koji vam obuzme avion.“

A šta se događa kada ne mogu ništa da vide pri sletanju?

Piloti su obučeni da izvode “intrumentalno sletanje“ kada izvršavaju pristup i dodiruju minimalnu vidljivost, najčešće zahvaljujući ekstremnim vremenskim prilikama, koristeći samo infromacije i pozicioniranje isporučene na ekranima u kokpitu. Pomažu, naravno, i aerodromi koji obezbeđuju Instrument Landing System (ILS), snop signala koji se emituje sa piste i koji piloti prate.

FlightLapse #01 - MilkyWay from SkyProduction on Vimeo.

Podeli:

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 6
Pogledaj komentare