Sokobanja čuva sećanje na Ivu Andrića

Podeli

U ratnim godinama Ivo Andrić pronašao je utočište i inspiraciju za pisanje u izolaciji u Sokobanji. Kasnije je ovde dolazio bar jednom godišnje, odmarao, pisao, družio se sa meštanima i gostima. Sokobanjci čuvaju sećanje na nobelovca.

"Ne znam čega ovde stvarno ima. Ali, znam da posle 15 do 20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen", govorio je Ivo Andrić.

Kada je upoznao nobelovca 1971, Slobodan Krstić radio je u hotelu "Moravica" kao konobar.

"Interesantno je da je uvek boravio u apartmanu 144, da je boravio po mesec ili dva... Dolazio je i po dva puta godišnje. Trudio sam se da budem ljubazan jer sam znao da je reč o nobelovcu, čoveku koji ima harizmu i koji je voleo da priča sa svima nama", rekao je Krstić.

"Drago mi je i što sam bio taj koji je brinuo o ishrani Ive Andrića", dodao je.

I Slađana Atanasković ovde je upoznala čuvenog pisa.

"On me je zvao 'drago moje dijete', a ja njega 'čika Ivo'. Poštovao je i radnike i seljake... Pozvao me je jednom da budem njegov gost na ručku. Bilo me je i strah i sramota... Kako ću da se ponašam i kako ću da jedem", rekla je Atanasković.

U apartmanu 144, koji je od pre petnaestak godina Andrićeva spomen-soba, čuvaju se fotografije, dokumenta, lični predmeti pisca, knjige i rukopisi.

"Andrić je počeo da piše roman 'Na Drini ćuprija', za koji je dobio Nobelovu nagradu, upravo ovde, u Sokobanji. Dokaz za to je njegova čuvena pepito sveska, koja se čuva u Narodnom muzeju. U Sokobanji i njenim prirodnim lepotama, vrednostima, miru i spokoju, u njenom čistom vazduhu i ljudima, nalazio je inspiraciju za svoja dela", kažu iz hotela.

Kako je doživljavao banju, možda najbolje govore Andrićeve reči.

"A gde da nađem ovakvu lepotu i mir? I ovde se umire, jer se svuda na svetu mora umreti. Ali, ovde je život lepši, i valjda nešto duži", govorio je.

Spomen-sobu Ive Andrića godišnje poseti više od 50 hiljada ljudi.

strana 1 od 18009 idi na stranu