Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Skrivena pustinja puna tajni do koje stižu samo najuporniji

Podeli

Od dubrovačkih zidina, preko Dioklecijanove palate, pa do pulske Arene, hrvatska obala skriva mnoge istorijske spomenike koji svedoče p prošlim vremenima. I ostrvo Brač krije spomenik koji je jedinstven na celoj obali.

Iako bi se pomislilo da je reč o nepreglednim poljima peska i suvom području, to zapravo nije tako. Sam naziv Pustinja, odnosno isposnica, dolazi od grupe stanovnika koji su živeli na jednom području.

S prvom pojavom hrišćanstva pojavili su se i pojedinci koji su živeli u potpunoj samoći. Iako su se odlučili na život u samoći, udaljen i od mesta i sela punih ljudi, vremenom su razvijali zajednice u kojima su živeli sa svojim istomišljenicima i svoj život posvetili molitvi i duhovnom životu.

Pustinja Blaca smeštena je na južnoj strani ostrva Brač, između mesta Bol i Milna. Osnovana je u 16. veku kada su na ovo mesto počeli da dolaze sveštenici glagoljaši.

Naime, oni su bežali osmanskoj vojsci koja je tokom tog vremena pokušavala da osvoji što veći deo dalmatinske obale. Izbegli sveštenici svoje sklonište su pronašli u kamenjem pregrađenoj pećini.

Prvo su se bavili obrađivanjem zemlje od koje su živeli, a vremenom su dobili i dozvolu za izgradnju samostana i crkve. Pećini su prvo dodavani osnovni objekti kao što su podrum, kuhinja i razne peći. Crkvica je izgrađena 1588. godine, a kasnije je izgrađen i samostan ali i, za ono vreme, višespratnice.

Pustinjaci su bili vrsni poljoprivrednici koji su iskorišćavali svaki metar obradive i plodne zemlje. Stoga ne treba da čudi činjenica da je na ovom području nastala poljoprivredna zadruga koja je funkcionisala na podeli ostvarenih dobitaka i zajedničkom vlasništvu.

Većim angažmanom pustinjaka, ali i dolaskom novih učenjaka, ovaj deo ostrva se jako razvijao. Uz poljoprivrednu proizvodnju, prvenstveno vino i med, sveštenici su se bavili i štampanjem knjiga i astronomijom, u Pustinji se nalazio nadaleko poznata opservatorija.

Kako im je poljoprivreda dobro išla, mnogo godina su bili najpoznatiji privrednici na ostrvu, sveštenici su s vremenom razvili i dobru trgovinu. Stoga ne treba da čudi što su u svom vlasništvu imali čak tri trgovačka jedrenjaka. Njihovi brodovi plovili su celim Sredozemnim morem, a zanimljivo je da su korišćeni i u borbi s britanskom mornaricom u splitskoj luci 1809. godine.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Pustinja je funkcionirala kao samostan, ali službeno nisu bili pripadnici nikakvog reda. Hvarsko-brački biskup dao im je dozvolu da u svoje redove primaju koga žele, bez uticaja crkvenih ili svetovnih institucija.

Subraća, kako im je glasio službeni naziv, zajedno su birala starešinu koji je vodio brigu o svim članovima i zajedničkim poslovima. Iako je život pustinjaka bio zamišljen kao skroman život pojedinaca, Blaćanski pustinjaci imali su poslugu, ali i ljude koji su obrađivali zemlju. Uspeli su da razviju privredu koja je bila na dobrom glasu na celom Mediteranu.

Poslednji koji su upravljali Pustinjom Blace bili su sveštenici Miličević. Članovi ove porodice u svetu su bili poznati kao strastveni astronomi, o čemu svedoče i dva asteroida koji nose naziv Miličević i Brač, upravo njima u čast. Smrću poslednjeg pustinjaka, don Nikole Miličevića, koji je umro 1963. godine, Pustinja prestaje s delovanjem, pa se u njoj otvara muzej.

Kako je Pustinja izgrađena od kamenja iz obližnjeg kamenoloma, ne treba da čudi što se s godinama savršeno uklopila u okolinu i boju okolnih stena. Danas je ovde smešten muzej u kom je izložen stari nameštaj, kuhinja i različit stilski nameštaj po sobama. Ipak, posebnost muzejske zbirke čine razne astronomske sprave, bogata zbirka starinskog oružja i satova, kao i bogata biblioteka s delima pisanima hrvatskom ćirilicom, poljičicom.

Do ovog mesta se može doći na dva načina. Prvi je automobilom kojim se dolazi do severne strane. Put vodi prema Vidovoj gori, ali može da bude teško prohodan za niska vozila, zbog čega se preporučuje ostavljanje vozila i šetnja preko napuštenog sela Dragovode do Pustinje. Drugi je način brodom, s južne strane, nakon čega sledi 45 minuta pešačenja do Pustinje.

Muzej je otvoren svakog dana u nedelji, osim ponedeljkom. S obzirom na to da u muzeju nema otvorenog ugostiteljskog objekta, a potrebno je dosta pešačenja kako biste došli do njega, preporuka je da sa sobom ponesete dovoljne količine vode.

Pratite 92Putovanja na Instagramu!
strana 1 od 1900 idi na stranu