Rođendani pruga koje su nas vodile u svet

Podeli

Druga polovina avgusta je vreme u koje pada nekoliko jubileja železnice u Srbiji, među kojima i 130 godina od otvaranja pruge Beograd-Niš i Železničke stanice Beograd.

Oni su svečano otvoreni 23. avgusta 1884, a samo tri dana ranije 20. avgusta 1884, sa tadašnje Železničke stanice Savski most u Beogradu za obližnji Zemun je ispraćen dvorski voz sa srpskim kraljem Milanom Obrenovićem.

Na sutrašnji dan, 21. avgusta 1854. je puštena u rad prva železnička pruga na teritoriji današnje Srbije. Reč je o železničkoj trasi koja je povezivala Belu Crkvu i Temišvar, od čega se deo dužine 27 kilometara nalazio na teritoriji današnje Srbije. Prve dve godine je korišćena konjska vuča, a od kraja 1856. lokomotive s parnom vučom.

Gradnja železničke stanice Beograd odvijala se nešto više od tri godine, od juna 1881, kada je Milan Obrenović, tada knez, kako su novinari i hroničari zabeležili, "srebrnim budakom" označio početak radova na obeleženoj trasi pruge Beograd-Niš.

Železnička stanica Beograd bila je tada građevina skromnih dimenzija, delo je arhitekte Dragutina Milutinovića, a kasnije je prerasla u impozantno arhitektonsko delo. Imala je u prvo vreme tri koloseka za putničke, ali i više koloseka za teretne vozove i dva pokrivena perona.

O istorijatu srpskih železnica u "Sveznanju“ leksikografskom delu referentnom za međuratni period, stoji da je u Kneževini Srbiji prvi pokušaj za gradnju železnice učinjen za vlade kneza Aleksandra Karađorđevića (1842-1858) godine 1851. na inicijativu Turske, zbog čega je knez odbacio njeno trasiranje.

Pod knezom Milanom Obrenovićem Srbi su sami pomišljali na podizanje železnice i doneli Zakon o građenju železnice 1875. godine ali su sve pripreme prekinuli ratovi s Turcima (1876-1878).

Tek posle Berlinskog kongresa (1878), na kojem je Srbija preuzela obavezu da podigne prugu od Beograda do Ristovca (tada granica s Turskom) i od Niša do bugarske granice, pristupljeno je ponovo radu, tako da je prva pruga puštena u saobraćaj 1884.

Projektom Beograd na vodi, koji je počeo, predviđa se da će na mestu sadašnje Glavne železničke stanice najverovatnije ostati putnički peroni sa nekoliko koloseka i zgrada stanice za koju je predlagano da bude pretvorena u muzej.

Prema generalnom urbanističkom planu, do 2021. godine sa Savskog amfiteatara trebalo bi da se izmeste sva postrojenja namenjena servisiranju i održavanju vozova, kako bi to postala najatraktivnija lokacija za komercijalne sadržaje. Savski amfiteatar biće izgrađen kada Železnička stanica bude preseljena na lokaciju Prokop.

Pratite 92Putovanja na Instagramu!
strana 1 od 1900 idi na stranu