Dvorac Dunđerski: "Prirodni" muzej čuvene porodice

Podeli

Gde god se osvrnete po Vojvodini, naiđete na nešto Dunđersko. Dvorci, letnjikovci, mlinovi, fabrike, crkve...

Kada se preselila u Hajdučicu i udala za uglednog lokalca Stevana Jovanovića, Olga je rešila da podigne pravoslavnu crkvu, koja u to vreme nije postojala u tom malom selu. Crkva Svetog Arhangela Mihajla i Gavrila završena je 1939. godine, a sada se nalazi u sklopu manastira, čiji je konak sagrađen 1988. godine. Nažalost, i ovoj Olginoj zadužbini je pretilo propadanje, baš kao i dvorcu, ali je kompanija „Fiš korp“ pre deset godina izdvojila novac i za njenu rekonstrukciju.

Sve je to ova prebogata porodica, pogotovo u vreme najpoznatijeg od njih - Lazara Dunđerskog, uz pšenicu „sejala“ po ravnici, i ne sluteći da će jednoga dana veliki deo njihove zaostavštine propasti. Dunđerski su najviše gradili u rodnoj Bačkoj, ali je i u Sremu i Banatu ostao njihov pečat.

Tek da se zna da su stvarno bili toliko bogati kao što narod pripoveda. Jedan od tih pečata je i pomalo zaboravljeni dvorac u južnobanatskom selu Hajdučica, koji je Lazar podigao 1901. godine, a posle njegove smrti ga nasledila ćerka Olga. Dvorac „Damaskin“, kako ga zovu, po lepoti arhitekture se ne izdvaja od ostalih rezidencija Dunđerskih, ali je sam po sebi poseban zato što je jedan od retkih koji su - sačuvani!

Iako se nalazi pod zaštitom države kao spomenik kulture od velikog značaja, ovo zdanje je izbeglo tužnu sudbinu većine vojvođanskih dvoraca (ima ih pedesetak) samo zahvaljujući dobroj volji kompanije, koja ga je kupila 2000. i četiri godine kasnije kompletno restaurirala. U prostorijama u kojima je nekada u raskoši živela Olga Dunđerski (udata Jovanović), danas su smeštene kancelarije poljoprivrednog preduzeća „AD Hajdučica“, ali je deo istorije sačuvan i dostupan je turistima.

- Samo jedan deo prostorija je adaptiran u poslovni prostor, dok smo velikim balskim salama vratili stari sjaj. Ipak, ono čime se najviše ponosimo jeste stoletni park oko dvorca - kaže Mirko Radulović, direktor „AD Hajdučice“, dodajući da firma godišnje za održavanje celog kompleksa izdvaja oko 40.000 evra.

Pomenutim parkom Hajdučičani se posebno hvale, jer se na četiri hektara ispred i iza dvorca nalaze 34 vrste drveća, među kojima su i egzotične i retke poput divlje pomorandže i ginka. Ima i nekoliko stabala starih oko 180 godina, jer su, piše u starim aktima, na Olgin zahtev prilikom podizanja parka tu sađena već odrasla stabla.

- Ne kažu za džabe da je to jedan od najočuvanijih vrednih predstavnika vrtne umetnosti s početka 20. veka - zaključuje Emilija Radaković, koja se godinama stara o ovom „prirodnom muzeju“. - Kao i svi parkovi onog doba, i ovaj naš ima veliki bazen, a specifično je što tu još postoje i dve ledare, u kojima se nekada čuvala hrana, vino i led. To su bili tadašnji frižideri.

Postojanje ovih ledara svedoči i o burnom životu koji se vodio u dvorcu i raskošnim balovima, koje je Olga često organizovala.

- Najstariji meštani, koji više nisu među živima, pričali su mi da je na Olgine balove dolazila gospoda iz cele okoline u raskošnim kočijama, koje su se penjale sve do ulaznih vrata, a zatim bile parkirane u paradnoj štali. A šta se unutra dešavalo retko je dopiralo do njihovih ušiju - prepričava nam Vladimir Huđec, hroničar sela Hajdučica.

Olga i njen suprug, senator Stevan Jovanović, upamćeni su kao dobri veleposednici. Kažu da je na njihovom imanju između dva svetska rata bila najbolja ergela konja u državi.

Izvor: Novosti.rs

Pratite 92Putovanja na Instagramu!
strana 1 od 1888 idi na stranu