Crvena Jabuka – selo na kraju sveta

Podeli

Selo Crvena Jabuka, jedno od najzabitijih planinskih sela u istočnom delu Srbije, polako ali sigurno nestaje, jer od nekadašnjih nekoliko stotina stanovnika u selu danas živi jedva dvadesetak gorštaka koji sa prvim snegovima bivaju potpuno odsečeni od sveta.

To je jedno od retkih sela u Srbiji do koga asfalt nikada nije stigao, a nema ni telefona, cak ni signala mobilne telefonije.

Meštani i danas, sa nesmanjenim žarom, prepričavaju legende o tovarima zlata, ali i o poseti kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, kada je kralj selu poklonio dva crkvena zvona koja i danas krase crkvu u Crvenoj Jabuci.

Agronom iz Pirota Gradimir Petković, čiji preci potiču iz ovog sela, priča za Tanjug kako su njegovi daleki preci sticajem neverovatnih okolnosti došli do velikog bogatstva i u selo doveli čak i kraljevsku porodicu.

"Prvi stanovnici koji su naselili Crvenu Jabuku došli su ovde sa Kosova. Jedan deo predaka se zadržao i naselio u okolini Niša gde su ubili jednog Turčina i morali da pobegnu negde gde će biti bezbedni. Tako su moji preci došli u Crvenu Jabuku", priča Petković.

Kada su došli ovde, nastavlja Petković, najstariji od njih Petko, koji je bio siromašan čovek, jednog dana kosio je seno. Tom prilikom čuo je razgovor dvojice seljaka prolaznika koji su pričali o kazanu zlata koje su zakopali blizu sela koje se tada zvalo Uma Guska, a danas Crvena Jabuka, ali se nikada nisu vratili po njega. On je otišao kući, rekao svojima šta je čuo i ubrzo su krenuli u potragu i pronašli kazan zlata.

Tu, međutim, kako navodi Petković, nije bio kraj priči o tovarima zlata.

U tursko doba iznad sela je bio put kojim su bogati trgovci nosili zlato na magarcima iz Srbije za Istanbul. Jedne večeri, sasvim slučajno, mazga bez pratnje uletela je u domaćinstvo mojih predaka sa punim bisagama. Kada je Petko skinuo bisage sa mazde, imao je šta i da vidi. Bisage su bile pune zlata.

Priča se da su treći put došli do zlata tako što su ubili nekog Turčina. Nakon toga, familija Petković postala je veoma moćna u svakom pogledu, i ekonomski i politički. Ccelnici opština su bili iz te familije, imali su prodavnice, a pola Crvene Jabuke radila je kao nadničari upravo kod njih.

Toliko su bili bogati da su iz Pirota platili učitelja koji je osim dece iz njihove familije, učio i ostalu seosku decu. Zbog toga su iz ove familije, ali i uopšte iz sela kasnije stasali mnogobrojni učeni ljudi.

Tako je jedan od predaka David bio poslanik u Trnu, koji je tada pripadao Srbiji. Napravili su i crkvu u selu, a njenom osvećenju prisustvovali su i kralj Aleksandar i kraljica Draga, koji su na konjima došli u Crvenu Jabuku i na poklon doneli dva prelepa crkvena zvona, jedno u svoje ime a drugo u ime države.

Zvona i danas krase seosku crkvu i čuvaju uspomenu na nesvakidašnju posetu kraljevske porodice ovom selu, objašnjava Gradimir okolnosti pod kojima je kraljevska porodica posetila ovaj zabačeni kraj.

O tome koliko je ovo selo nekada bilo veliko i jako, svedoči i podatak da je 1900. godine Crvena Jabuka imala 70, a Babušnica, danas varošica sa više od 10.000 meštana, samo 12 domaćinstava.

Pratite 92Putovanja na Instagramu!
strana 1 od 1900 idi na stranu