Šta sprečava privatizaciju banja?

Nerešeni imovinski odnosi između Vlade Srbije i Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiiguranje sprečavaju privatizaciju banja u Srbiji.

Neophodno je napraviti poseban plan privatizacije i razvoja banja u Srbiji u čiju bi izradu bili uključeni svi koji su vlasnici.

"Srbija ulaže napore da se međunarodne kompanije iz oblasti banjskog turizma pojave na našem tržištu, bilo u formi javno-privatnog-partnerstva, bilo u formi privatizacije", smatra direktor Nacionalne turističke razvojne korporacije Srbije Rafael Pupovac.

Srbija ima 32 banje, a u 90 odsto njih nisu rešeni vlasnički odnosi. Pozitivan primer su privatizacije banje Gornja Trepča, Lukovske i Prolom banje, koje su nakon promene vlasništva promenile svoj marketinški nastup i sada imaju mnogo veću posećenost.

Srbija ima mnogo neiskorišćenih potencijala za razvoj turizma i dosta toga može da ponudi domaćem i stranom turisti, ali treba mnogo da se radi na podizanju svesti i preduzetništva u oblasti turizma.

Seoski turizam u Srbiji jedan od tih neiskorišćenih potencijala, a glavni razlog za to su nedovoljna ulaganja u marketing prema domaćim i stranim turistima i u javnosti nedovoljno isticanje turističke vrednosti srpskih ruralnih destinacija.

Kapaciteti seoskog turizma u Srbiji su slabo razvijeni i nedovoljni da se u potpunosti iskoristi razvojni potencijal tog vida turizma, kao i da se izađe u susret tražnji u svetu za odmorom u seoskim sredinama, a koja je u porastu.

Srbija mora da iskoristi svoje strateške prednosti, kao što su "neotkrivena i egzotična zemlja u Evropi", gostoprimljivost i otvorenost ljudi, geografsku poziciju, bogatstvo u rekama i termalnim vodama, netaknutu prirodu, ali i bogato kulturno-istorijsko nasleđe i tradiciju u festivalima.

Strateški nedostaci Srbije su to što nije prepoznata kao turistička destinacija na međunarodnom tržištu, nedostatak prostorne dokumentacije, nepotpuni lanci vrednosti turističke ponude, kao i ograničeni pristup pojedinim delovima zemlje, a mere države za podsticanje turizma ogledaju se u bespovratnim sredstvima za infrastrukturno opremanje i revitalizaciju turističkih centara i atrakcija, za projekte u oblasti turizma u lokalnim samoupravama (uglavnom festivali), a tu su i pozajmice za podizanje nivoa ugostiteljske usluge i taj kredit se realizuje preko Fonda za razvoj.

Sprovode se i brojni projekti od međunarodnog značaja koji uključuju prekograničnu saradnju u turizmu, saradnju sa svetskim turističkim institucijama kao i zajednički medijski nastup sa zemljama iz regiona na trećim tržištima.

Prema rečima Pupovca, od 2006. Godine, kada je usvojena Strategija razvoja turizma Srbije, izgrađena su 53 hotela, a 48 je renovirano, a izvesno je da će u narednom periodu biti otvoreni novi hoteli u sastavu poznatih međunarodnih lanaca.