Letovanje na tuđem kauču

Novi način putovanja, za koji je potrebno malo novca sve popularniji. U Evropi 5,5 miliona ljudi upražnjava ovaj vid turizma, a u Srbiji 1.200 "kaučosa".

Nemaština, ali i mogućnost da putujemo u Evropu bez viza, uputili su mlade Srbe na novu vrstu turizma, koji se naziva "kauč po kauč". To je besplatno gostoprimstvo koje mladi ljudi nude svojim internet prijateljima. Tako i u domove širom Srbije stižu gosti namernici, baš kao i što naši klinci odlaze i gostuju na nekim kaučima u drugim zemljama.

Ovako govori Milan Šakić, student građevinarstva, koji se upravo vratio iz Minhena, zadovoljan što je proveo pet dana spavajući kod svog novog poznanika Mihaila Klinea. Upoznali su se preko interneta, tako što je mladi Nemac tražio gosta za svoj krevet u nekadašnjoj devojačkoj sobi.

U Evropi danas ima 5,5 miliona ljudi zainteresovanih za ovaj vid turizma, od kojih već 3,4 miliona primenjuje ovakvu vrstu boravka u inostranstvu. Srbija ima 1.200 "kaučosa". Nemački "Kaučsurfing servis" ima oko 500.000 korisnika, a "Hospitaliti klub" oko 400.000. Broj raste iz godine u godinu.

Psiholog Nela Pavlović, iz Beograda, već dve godine učestvuje u "kauč turizmu". "Saznala sam za ovo preko prijatelja koji su aktivni u 'kauč-surfing' mreži, pa smo moj dečko i ja odlučili da otvorimo profil na sajtu. Bili smo u gostima kod jedne devojke u Amsterdamu na tri dana, a u Utrehtu na jedan dan.

Bilo je teško naći kauč u Holandiji, jer tamo dolazi mnogo turista u svako doba godine. Devojke Ana i Marija su bile vrlo prijatne i druželjubive, vodile su nas u svoje omiljene pabove, upoznale sa svojim prijateljima i pokazale nam Amsterdam i Utreht."

Sve je počelo 2005, kada su Marko i Robert Šmit iz Nemačke počeli da koriste stan svojih roditelja kao svratište za prijatelje i prijatelje prijatelja iz svih krajeva sveta. Potom su odlučili da krug ljudi koji navraćaju u njihov stan da se druže i prespavaju uvećaju i potpunim neznancima, članovima "kauč-surfing-internet" zajednice.

"Bilo je to zanimljivo iskustvo," priča Marko Šmit. "Kroz stan nam je prošlo desetak ljudi iz raznih evropskih zemalja."

Druženje se posebno razvilo kada je preko interneta pretvoreno u servis koji omogućava ovakvu vrstu kontakta. Šta ima primamljivije od besplatnog smeštaja i pomoći u obilasku evropskih gradova. Svaki član zajednice "kaučosa" je obavezan da na internetu postavi svoj profil, osnovne podatke o sebi i listu šta je spreman da pruži svojim posetiocima. Najčešće: smeštaj, kauč u dnevnoj ili momačkoj sobi i društvo u obilasku grada.

U Srbiji postoji "kauč-surfing" zajednica, koja je daleko manje razvijena nego, na primer, u Holandiji, ali koja omogućava svojim članovima da ovako obiđu svet. Osvaja se kauč po kauč i upoznaje grad po grad. A osnovno pravilo je da se gostoprimstvo pruža bez ikakve novčane nadoknade.

"Mi smo bili domaćini 'surferima' iz SAD, Tunisa, Francuske, Italije i Holandije. Sledeće nedelje nam dolazi jedan italijansko-australijski par. Naravno, ne primamo u kuću ljude napamet. Treba pažljivo proučiti profil osobe koja dolazi u goste da biste izbegli situaciju da se družite sa ljudima koji imaju potpuno različita interesovanja i sa kojima može da vam bude neprijatno," iskrena je Nela Pavlović.

Iz iskustva Nele i Milana glavna prednost svega je, osim onog uobičajenog "upoznavanja ljudi iz celog sveta i obilaska stranih gradova", da sve to liči na posetu tek otkrivenim rođacima u inostranstvu. O malim troškovima da se i ne govori.

Nije da nema mana

"Mane ovakvog turizma su što ne možete da računate na duge posete, jer kauč turisti obično gostuju do četiri dana. I što su neki gradovi toliko okupirani da u njima mesecima nema slobodnih mesta. Tako ne možete da planirate da idete gde želite, već gde ima slobodnog kauča i prijatnih domaćina," objašnjava Nela Pavlović.