Tinos / foto: B92
Tinos / foto: B92

Kulturna baština pored koje smo toliko puta prošli, a da nismo ni znali

Podeli

Skromna izrada, a vrednost neprocenjiva. To je čak i UNESCO prepoznao i uvrstio suvi zid (grčki 'kserolitja') u spomenike svetske kulturne baštine.

Suvi zidovi su svuda na Mediteranu isti i predstavljaju elegantnu tehniku narodne arhitekture izgrađenu na vrlo jednostavan način s ciljem da tlu obezbede plodnost.

Karakteristični ponajviše za Grčku i Kiklade, suvi zidovi koji opstaju vekovima su probudili interesovanje naučnika koji još od 1987. godine do danas istražuju tehniku slaganja kamena bez ikakvog vezivnog materijala. U saradnji sa Kiprom, Francuskom, Španijom, Italijom, Hrvatskom i Slovenijom Grčka je podnela predlog da ovu arhitektonsku veštinu zaštiti i UNESCO.

Šta su suvi zidovi i čemu služe?

U pitanju je najskromnija izrada koja pruža mnogo toga. Radi se o kamenim zidovima koji podržavaju zemlju, zahvaljujući kojima se stvara staza za hodanje, ali i obradu voća i povrća. Suvi zidovi se uglavnom mogu videti na padinama brda ili planina i liče na staze. Bez suvih zidova obrada voća i povrća na u brdovitim krajevima ne bi bila moguća.

Suvi zid / thinkstock
Suvi zid / thinkstock

Suvi zid se pravi od neobrađenog kamena koji se slaže poput slagalice. Kamenje se uvek uzima sa istog mesta i slaže bez ikakvog vezivnog materijala poput cementa. Štite i od poplava jer zadržavaju vodu u šupljinama i na taj način je glatko kanališu u zemlju, ali podstiču i biodiverzitet jer sami zidovi postaju staništa gmizavaca i insekata.

U blizini suvih zidova možete videti i male kućice izgrađene istom tehnikom koje se obično koriste kao skladišta ili mesto za odmor zemljoradnika.

Upravo zbog toga što se tehnika izgradnje zidova prenosi s generacije na generaciju, traje i po nekoliko vekova, ima ekološku vrednost, ali i društvenu dimenziju UNESCO je odlučio da je uvrsti u svetsku kulturnu baštinu.

Pratite 92Putovanja na Instagramu!
strana 1 od 17 idi na stranu