Domaćin Olimpijskih igara: Tokio je srce najveće urbane celine na planeti

Do početka Olimpijskih igara 2020. ostalo je još tačno mesec dana. Grad-domaćin Tokio, fascinatna je urbana sredina koja je po mnogo čemu jedinstvena u svetu.

Prestonica Japana Tokio je prostorno ogroman grad, površine od preko 2.000 kvadratnih kilometara.

Sa 14 miliona stanovnika, administrativno posmatrano, on nije najmnogoljudniji na svetu, ali je fizički spojen sa mnoštvom okolnih gradova (među kojima su milionski Jokohama, Kavasaki, Saitama i Ćiba), te sa njima formira neprekinutu urbanu celinu od blizu 38 miliona stanovnika, koja važi za najmnogoljudniju konurbaciju na planeti.

Tokio je poseban i po tome što u njegov sastav administrativno ulaze i pacifička ostrva koja su, zvuči neverovatno, udaljena od njegovog centra i do 1.750 kilometara.

Tako Tokiju, na primer, pripada i po teškoj bici u Drugom svetskom ratu poznato ostrvo Ivo Džima, koje je udaljeno oko 1.200 kilometara od centra grada.

Sparna leta

Foto:EPA/ FRANCK ROBICHON

Tokio se nalazi na najvećem japanskom ostrvu Honšu, na obali Tihog okeana i ima relativno blagu klimu, sa zimama koje umeju ponekad da prođu bez imalo snega.

S druge strane, leto karakterišu visoke temperature i izrazito velika vlaga. Ta sparina osetno otežava disanje i izaziva malaksalost, što može prouzrokovati ozbiljne probleme takmičarima koji nastupaju na olimpijadi pod otvorenim nebom.

Upravo zbog toga prošle godine je doneta odluka da se olimpijski maraton i takmičenje u brzom hodanju izmeste iz Tokija i održe u gradu Saporu, 830 km severnije.

Tokio je već bio domaćin jednih letnjih olimpijskih igara, onih 1964. godine, ali su zbog vrućina i sparine one zapravo bile održane u oktobru, pa bi precizniji izraz za njih zapravo bio "jesenje olimpijske igre".

Neobična i bolna istorija

Foto:EPA/ KIMIMASA MAYAMA

Tokio je, kao grad osnovan početkom 17. veka. Do tada, na prostoru koju danas zahvata japanska prestonica postojali su samo jedan zamak i ribarsko naselje.

Onda je šogun Tokugava Iejasu, važni vojskovođa koji je prvi u celini ujedinio Japan nakon vekova feudalne rascepkanosti, za sedište svoje nove, samurajske vlade izabrao to vojno utvrđenje, dalje ga proširio i ojačao, nakon čega su u ravnicu u kojoj danas leži Tokio počeli da se u većem broju doseljavaju zanatlije, trgovci i samuraji.

Nakon nešto više od sto godina od osnivanja, oko 1720. godine, grad, koji je tada nosio ime Edo, smatra se, već je imao više od milion stanovnika i bio najmnogoljudnije naselje na planeti.

Edo je oko dva i po veka bio sedište šoguna, odnosno, njihove vojne vlade koja je posedovala realnu političku moć, ali je carski dvor i dalje bio u starom gradu Kjotu. Grad je dobio današnje ime i postao zvanična prestonica Japana 1868. godine, kada je u njega prebačen dvor i počela modernizacija zemlje po uzoru na zapadne sile.

Najveći deo današnjeg Tokija izgrađen je posle Drugog svetskog rata, što u znatnoj meri ima veze za stravičnim razaranjima koje je on pretrpeo.

Najpre je 1923. godine užasan zemljotres uništio grad usmrtivši, smatra se, oko 142.000 osoba. Tom prilikom čak oko osam miliona ljudi je ostalo bez doma. Taj gotovo neshvatljivi crni bilans posledica je požara, odrona, ali i cunamija prosečne visine oko 10 metara.

Posle te katastrofe došlo je i do ozbiljnih društvenih previranja i bezvlašća u kojem je pobijeno nekoliko hiljada stanovnika korejskog porekla - oni su bili žrtva glasina koje su im pripisivale greh trovanja bunara i širenja zaraznih bolesti.

Tokio je ponovo temeljno razoren u brutalnom bombardovanju pri kraju Drugog svetskog rata, u kojem je, smatra se, život izgubilo preko 100.000 ljudi, što je više žrtava u jednom danu nego u Hirošimi od atomske bombe.

Tadašnji Tokio još uvek se gotovo u celini sastojao od tradicionalne japanske arhitekture - kuće su bile u potpunosti od drveta i papira.

Amerikanci su u noći između 9. i 10. marta 1945. na grad istresli 16 i po hiljada tona ubojnih sredstava. To su bile specijalno napravljene klaster bombe koje su u sebi sadržale nekoliko desetina manjih zapaljivih bombica, čija je svrha bila da se do maksimuma iskoristi pomenuta mana grada, odnosno, činjenica da je on gotovo u celosti bio od drveta.

One su čitave blokove začas obavijale ognjem i pravile vatrene oluje koje su nošene vetrom divljale po gradu topeći i građevine od metala, poput mostova.

Krov nad glavom tada je izgubilo oko milion stanovnika Tokija.

"Jesenje olimpijske igre"

Foto:EPA/ FRANCK ROBICHON

Još jedan važan istorijski događaj za Tokio su, naravno, Letnje olimpijske igre 1964. Tada je izgrađeno puno savremene infrastrukture kao što su tzv. "Prestonički autoput", nacionalni stadion i železnička pruga za super brze vozove šinkansen koji su razvijali brzinu od 210 kilometara na čas i tada bili ubedljivo najbrži na svetu.

Ta olimpijada je bila vrlo važna jer je simbolično označila oporavak od ratnih razaranja, odnosno, kraj obnove zemlje.

Ona je takođe doprinela promeni imidža Japana, od agresora koji je bio osvajač Pacifika i istočne Azije, u modernu, tehnološki naprednu i miroljubivu zemlju sa najvišim ekonomskim rastom na svetu, koja je uzor celoj planet kada su u pitanju vredan rad, ekonomija i tehnologija.

Spoj tradicionalnog i modernog i bogata ponuda sadržaja

Usled pomenutih razaranja, Tokio danas nema toliko stare arhitekture koliko neki drugi manji gradovi u zemlji. Uprkos tome, u njemu postoji fascinantan spoj tradicionalnog i savremenog: na njegovim ulicama mogu se videti hramovi s dugom istorijom, rikše, sumo rvači u tradicionalnoj odeći i žene u kimonima sa jedne, i futuristička arhitektura, roboti i automatizovani vozovi i automobili sa druge.

Takođe, u Tokiju se može uživati u ugostiteljskim objektima kakvih nema ili je vrlo malo drugde u svetu. U kafeima sa životinjama, na primer, moguće je poigrati se ne samo sa psima i mačkama, već i zečevima, ježevima, vidrama i sovama. U tzv. "kafeima sa sluškinjama" gosti sebi mogu da priušte iluziju da su važni, jer ih devojke odevene kao sobarice oslovljavaju sa „gospodaru" i "prinče" kada im služe jelo i piće.

U noćnim klubovima s animir damama, gosti piće ispijaju u društvu doteranih žena prijatnog izgleda koje im raspoloženje popravljaju neobaveznim razgovorom i pesmom - zadovoljstvo za koje se plaća po satu.

U kibernetskim kafićima, gde služe i zabavljaju roboti, mušterije od tih mašina, pored raznih šala i doskočica, mogu čuti i numerološku analizu svog karaktera baziranu na datumu rođenja i astrološko proročanstvo u vezi ljubavi i uspeha.

Takođe, Tokio je azijski finansijski i modni centar, i to ne samo kada su u pitanju dizajn i brendovi, već i praksa poznata kao „kosplej", u kojoj se mladi oblače u kostime svojih omiljenih junaka iz stripa, crtanih i igranih filmova.

Tokio je stranim turistima i radnicima privlačan i zbog obilja robnih kuća i tržnih centara, mnoštva važnih međunarodnih događaja, sjajnih muzeja, odlične mreže javnog prevoza i činjenice da je vrlo bezbedan grad, u kojem su teški zločini poput ubistava, otmica i provala prava retkost.