Foto: Shutterstock/GENNADY TEPLITSKIY
Foto: Shutterstock/GENNADY TEPLITSKIY

Surovo poluostrvo: Nisu hteli ni zarobljenike tamo da šalju

Podeli

Kamčatka se nalazi između Beringovog i Ohotskog mora. U pitanju je poluostrvo dima, pare i vatre dugo 1200 km i široko do 450 km. U hladnoj i zabačenoj zemlji vulkana pružaju se dva planinska niza - srednji i istočni hrbat s više od stotinu vulkana. Ukupno ih je 160, od kojih je 28 aktivnih.

Vulkane Kamčatke UNESCO je uvrstio na svoju listu svetske prirodne baštine 1996. godine.

Planina Ključevskaja Sopka najviše je mesto na poluostrvu, i poznato je u svetu kao jedna od gotovo savršeno oblikovanih aktivnih vulkanskih kupa. Dim nemilice izlazi iz vrha koji je visok gotovo koliko kao Mon Blan (4750 m), a vulkan se može pohvaliti titulom najvišeg na severnoj hemisferi, piše portal Pun kufer.

Zajedno sa Kurilskim ostrvima, Kamčatka čini hiperaktivni deo vatrenog prstena, vulkanskog pojasa Tihog okeana. Dovoljno je reći da se na tom potezu nalazi čak deset posto svih aktivnih vulkana na svetu.

Foto: Shutterstock/Alexander Piragis
Foto: Shutterstock/Alexander Piragis

Još uvek se pamti erupcija Stjubelje Sopke, koji je izbacio dovoljno pepela i prašine da se pokrije zemlja veličine Japana, a grad Petropavlovsk Kamčatski, udaljen stotinu kilometara, tada je ostao u mrklom mraku. Sam grad smešten je na visoravni, sa koje se teško može videti horizont jer je okružena planinama i vulkanima.

Na grubom i zabačenom istočnosibirskom poluostrvu zemljotresi nisu retkost. U poslednjih 200 godina bilo ih je oko 150, a onaj koji je protresao Kamčatku 1952. godine bio je jedan od najjačih ikada zabeleženih - čak 8,4 stepeni Rihterove skale.

Foto. Shutterstock/Giuseppe_D'Amico
Foto. Shutterstock/Giuseppe_D'Amico

Dolina gejzira je još jedan od fascinantnih delova poluostrva. Otkrivena je relativno skoro, tek 1941. godine i jedno je od najvećih otkrića 20. veka. Nalazi se u blizini aktivne Kronotskaje Sopke. Tamo je oko 40 veličanstvenih gejzira i nešto više termalnih izvora, a do njih se dolazi helikopterom.

Stene u dolini poprimaju razne boje, od ljubičaste do crvenkaste, zbog minerala koje oslobađaju gejziri. Najveći od njih zove se Vejkon, a izbacuje vodu i do 49 metara uvis na svaka četiri minuta.

Rezervat prekrivaju močvarne tundre, mahovine, lišajevi i šume breze u kojima se vrzmaju ogromni mrki medvedi, sibirski mufloni, kune i lisice, kao i arktičke veverice. Mnogi stanovnici Kamčatke žive od prodaje lososa i krzna kune.

Prvobitni stanovnici Kamčatke, Korjaci i Čukči, gotovo su nestali još u 18. veku zbog napada carevih Kozaka, ali danas neki od njihovih potomaka i dalje žive na poluostrvu.

Rusima Kamčatka nikada nije bila preterano draga zbog zabačenosti i surovih uslova. Za razliku od Sibira, u koji su se slali zločinci, u Kamčatku Rusi nisu slali zatvorenike – navodno jer niko tamo ne bi hteo da ih čuva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 1743 idi na stranu