U "pandemijskoj turističkoj godini" videli smo šta Srbiji najviše nedostaje

U Srbiji, na nekim destinacijama nedostaju dodatni sadržaji i atrakcije, smeštajni kapaciteti, a ono što se kao izazov provlači već godinama su turistička signalizacija, putna infrastruktura, ali i obrazovani mladi kadar koji će ići u korak sa modernim zahtevima i tehnologijama koje se primenjuju u savremenom turizmu.

Nakon odličnog starta na početku 2020. godine kada je u januaru i februaru, zabeležen rast broja turista u visini od 24 i 19 odsto, odnosno rast ukupnog broja noćenja u visini od 25 odsto i 20 odsto, sa pravom smo očekivali novu rekordnu turističku godinu u Republici Srbiji. Međutim, desio se kovid 19, koji je u potpunosti izmenio ne samo naš i svetski turizam, već i naše živote i naše navike.

"Nažalost, u tom periodu je došlo do pada pre svega broja stranih turista za više od 90 odsto", kaže pomoćnica ministra za turizam, Renata Pindžo za B92.net.

Posle ukidanja vanrednog stanja, domaći turizam je počeo prvi da se polako oporavlja.

"Statistika beleži pad broja domaćih gostiju u julu za tri odsto, iako smo svesni da se ove godine tražio krevet više, te da su domaći turisti boravili i u onim destinacijama koje nisu tradicionalno bile okrenute turizmu, ali su pružale mogućnost za aktivan odmor, udobnost, gostoprimstvo i sigurnost kada je reč o širenju pandemije kovid 19. U istom periodu, očekivano, strani turisti su u značajno manjoj meri posetili Srbiju (pad između 85 i 90 odsto) u odnosu na 2019. godinu", ističe Pindžo.

Ukoliko se nastavi ovakav ili sličan trend, a sve su prilike da hoće, ovu godinu će definitivno obeležiti upravo domaći turisti, afirmisanje novih turističkih destinacija, analiza nedostataka na tim destinacijama, ali i preduzimanje potrebnih mera, kako bi dodatno unapredili kvalitet naših turističkih proizvoda i usluga.

U maju sve destinacije imale restrikcije

Foto: Depositphotos/ nikola31

Turizam je jedna od onih privrednih grana koje su najviše pogođene pandemijom. Na turizam, direktno i indirektno, utiče svaka značajnija promena, svaki značajniji događaj na globalnom nivou.

"Podsećanja radi, kineski turisti koji najviše putuju po svetu, usled zatvaranja granica nisu bili u mogućnosti da putuju od kraja januara 2020. Kasnije su i mnoge druge države zatvorile svoje granice ili uvele određene restrikcije za međunarodna putovanja. Prema izveštaju UNWTO, u maju 2020. godine su gotovo sve destinacije u svetu imale određeni stepen restrikcije koje su u velikoj meri uticale na turistički promet", istakla je pomoćnica ministra turizma za naš portal.

Kada govorimo o gubicima u turizmu, kako kaže, oni su veliki i na lokalnom i na međunarodnom nivou i trenutno su, kao i svuda u svetu, ugroženi svi. I pružaoci usluga i putnici, ali i države koje prihoduju od turizma.

Prema podacima Svetske turističke organizacije (UNWTO), u junu je broj međunarodnih dolazaka bio manji za čak 93 odsto u odnosu na jun prošle godine, dok je u prvih šest meseci ove godine bilo 65 odsto manje međunarodnih turista u odnosu na prvu polovinu 2019. godine.

"Srbija, može se reći, beleži slične pokazatelje: U julu je pad stranih turista iznosio 88,7 odsto, a u prvoj polovini godine taj pad je iznosio oko bio 57 odsto. Takođe, procenjuje se da su u Srbiji, turističkim agencijama, vodičima, pratiocima, hotelima posebno gradskim, ali i manjim ugostiteljima, organizatorima kongresa i drugih događaja i manifestacija, prevoznicima i drugim poslovnim subjektima u turizmu, prihodi drastično manji u odnosu na prošlogodišnje. Posebno su ugroženi turistički vodiči i pratioci, s obzirom da ne možemo u ovom trenutku govoriti o organizovanim turističkim putovanjima u grupama, posebno kada je o strancima reč", objašnjava Pindžo .

Ruralni turizam se ove godine posebno izdvojio: Nismo zemlja "mora i peska"

Foto:Depositphotos / cokacoka

Gubici su zaista veliki, prema podacima UNWTO, u prvih šest meseci je realizovano 440 miliona međunarodnih dolazaka manje, što je, za sada, gubitak od oko 460 milijardi američkih dolara.

Poslednje procene govore, da će turizam u Srbiji ove godine zbog epidemije izazvane koronavirusom pretrpeti štetu od oko milijardu evra, pre svega zbog nedolazaka stranih turista, odnosno, umanjenog deviznog priliva.

"Tu se ubrajaju i gubici turističkih agencija, vodiča, organizatora događaja i dr. Treba reći, da je u periodu januar-jul 2020. godine ostvareno 78 odsto deviznog priliva iz 2019. godine", osvrnula se naša sagovornica na početak godine.

Kada je reč o prognozama, prema UNWTO, do promene ovakvog trenda međunarodnih putovanja moglo bi doći naredne godine. Prognoze su zasnovane na pretpostavkama o ukidanju ograničenja putovanja, dostupnosti vakcine ili lečenja i povratku samopouzdanja putnika, a povratak turizma na nivo iz 2019. godine trajao bi između dve i po i četiri godine.

"Što se tiče Srbije, mi se kao turistička destinacija promovišemo i dok traje pandemija i pripremamo se za normalizaciju međunarodnog turističkog prometa. Takođe, promocije su usmerene i na domaći turizam, ali i region. Verujemo da će turizam ponovo pokazati svoju elastičnost i kao više puta do sada oporaviti se brže od ostalih privrednih grana. Takođe, verujemo da naše gostoprimstvo i našu autentičnost strani turisti neće zaboraviti. Nastavljamo da unapređujemo kvalitet naše turističke ponude i ukupnu konkurentnost Srbije kao turističke destinacije, kroz permanentno unapređenje imidža. Cilj nam je da Srbija bude atraktivna i autentična turistička destinacija prepoznatljiva i dobro pozicionirana na međunarodnom turističkom tržištu", kaže Pindžo.

Iako svesni da Srbija nije zemlja "mora i peska", te da je mnogim našim sugrađanima prva asocijacija na godišnji odmor upravo more, ova situacija sa pandemijom pokazala nam je da je Srbija dobra destinacija kao izbor za godišnji odmor ili bar njegov deo.

Koje su prednosti Srbije, a gde kaskamo za drugim državama?

"Ovo je izuzetno važno sa aspekta domaćih turista jer smo svesni da su mnogi po prvi put ove godine putovali po svojoj zemlji kao turisti, posebno ukoliko izuzmemo naše najpoznatije turističke destinacije. Verujemo da su iskustva bila pozitivna, a svaka konstruktivna kritika je više nego korisna za svakog pružaoca turističkih i ugostiteljskih usluga, jer nam je svima zajedno cilj da permanentno radimo na unapređenju kvaliteta i atraktivnosti turističke ponude Republike Srbije. Verujemo da su brojni naši turistički i ugostiteljski radnici naučili da ne treba praviti razliku između domaćeg i stranog gosta, odnosno koliko je važan domaći gost. Mi odavno znamo da nema razvoja turističke destinacije bez razvoja domaćeg turizma, jer ukoliko domaći turisti ne vide svoju zemlju kao turistički poželjnu teško je očekivati da to prvo učine strani turisti", istakla je naša sagovornica, te dodala:

"Srbija je uspela da se u poslednjih desetak godina predstavi na međunarodnom tržištu kao autentična i atraktivna turistička destinacija, koja ima bogatu turističku ponudu: zdravstveni, ruralni, planinski turizam, city break, MICE, brojni događaji i manifestacije. Sa druge strane, videli smo u jeku turističke sezone da nam u nekim destinacijama nedostaju dodatni sadržaji i atrakcije, smeštajni kapaciteti, a ono što se kao izazov provlači već godinama su turistička signalizacija, putna infrastruktura, ali i obrazovani mladi kadrovi koji će ići u korak sa modernim zahtevima i tehnologijama koje se primenjuju u savremenom turizmu".

Dobro u moru loših okolnosti u "pandemijskoj turističkoj godini" je, što nam se kao potencijal i ubuduće prednost u odnosu na ostale, izdvojio i ruralni turizam, koji je upravo i tema ovogodišnjeg svetskog dana turizma.

"Od početka pandemije, interesovanje za seoske destinacije je daleko veće nego ranijih godina pa se uveliko, kao i na ostalim destinacijama, tražio krevet više. Najpopularnija su bili lokaliteti pored reka i jezera koji su u svojoj ponudi imali elemente aktivnog odmora u prirodi. Porast broja dolazaka i noćenja turista rezultirao je i porastom prosečne dužine boravka na selu. Do sada su gosti prosečno u seoskim domaćinstvima boravili dva do tri dana, u avgustu oko pet dana, a bilo je i sve je više onih koji su rezervisali smeštaj na duže od sedam dana, pa čak i na 30 dana.", ističe Pindžo.