Najsigurniji čovek na planeti: "Gledam svoj trag na globusu, nisam to bio ja" FOTO

Pre nego što je počela pandemija koronavirusa Bert ter Hart je brodom otplovio na put koji je trajao 265 dana, te ovog Kanađanina nazivaju i "najsigurnijim čovekom na planeti".

Kanađanin Bert ter Hart postao je osma osoba na svetu i prva u Severnoj Americi, koja je sama obišla svet koristeći samo nebesku navigaciju.

Tačno 265 dana, koliko je proveo na moru, on nije imao GPS, niti pomoć elektronskih uređaja - samo staromodni sekstant (instrument za merenje ugla između sunca ili neke zvezde i tačke na horizontu), sto, olovku i papir.

"Oduvek su me fascinirali istraživači", rekao je Ter Hart, koji je u oktobru prošle godine krenuo na putovanje kroz pet velikih rtova na svom brodu Seaburban, dugom 13 metara.

"Jedan od najefikasnijih načina na koji možete iskusiti ono što su osetili istraživači i mornari hiljadama godina ranije je upotreba sekstanta. Čamci su različiti, jedrilica je drugačija, odeća je, naravno, znatno drugačija. Sve je drugačije, osim shvatanja gde se nalazite, jer su oni to radili na potpuno isti način", rekao je.

Kako objašnjava, na taj način imate iste strepnje i osećaj straha kao i naši preci: Da li će se kopno prikazati tamo gde bi trebalo da bude? Da li sam tamo gde mislim da jesam?

"Taj deo iskustva možete da proživite samo na ovaj način, ako koristite tehnologiju koja se nije promenila od 1700.", kaže Ter Hart.

Ber Hartu ovo nije bilo prvi put da testira mora i okeane: Ovaj 62-godišnjak je odrastao uz plovidbu.

Njegov otac, geodet, u mladosti ga je naučio dosta stvari, a on je diplomirao okeanografiju. U mladosti je već ovim istim brodom skoknuo do Beringovog mora i Aljaskog zaliva, ali to putovanje nije učinilo ništa manje zahtevnim.

Zapravo, bilo je toliko mukotrpno da je Ter Hartu trebalo dva do tri sata dnevno da precizno odredi svoju lokaciju.

"Navigacija je bila zaista teška za upotrebu, jer da biste shvatili gde ste sa sekstantom, morate videti horizont. Ali kada ste na moru u malom brodu, uvek postoje talasi - a vidljivost je smanjena. Ako bih spustio olovku, pet sekundi kasnije, ta olovka je u sasvim drugom delu“, rekao je Ter Hart.

Na Foklandskim ostrvima Ter Hart se borio sa najgorim - uraganom koji ga je primorao da nekoliko dana traži utočište i sidro, iako nikada nije kročio nogom na kopno.
"Zamislite da se vozite auto-putem brzinom od 100 km na sat i da zalepite celo telo van prozora automobila. Tako je stajati napolju na brodu dok vetar duva."

Kako kaže, to je "mentalno iscrpljujuće, jer kada ste na brodu, čini se kao da oko vas ima stotinu ljudi sa čekićem, koji konstantno lupaju svaki milimetar broda".

Čak i u tim uslovima, kako kaže, nije imao drugog izbora nego da nastavi dalje. "Mentalno nema odmora dok ne zaspite", rekao je ovaj hrabri moreplovac.

Ter Hart je u proseku spavao samo oko četiri sata dnevno, obično vezan sigurnosnim pojasom.

Ishrana na brodu je takođe predstavljala izazov.

Ter Hart je jeo jednostavnu hranu: ovsenu kašu sa suvim voćem i orasima za doručak, konzervu tunjevine ili lososa za ručak, a testeninu sa konzerviranim povrćem za večeru, i to obično stojeći u uglu da bi održao ravnotežu.

Radeći bez prestanka, Ter Hart je trošio više kalorija nego što je procenio prilikom pakovanja za višemesečno putovanje. Zalihe su počele da se smanjuju, stoga se ograničio na svega 800 kalorija dnevno, kako bi imao dovoljnu količinu da stigne do kraja puta.

Čak i sa ovim preprekama, Ter Hart opisuje svoje putovanje kao magično.

"Okean je apsolutno veličanstven, a noći su da umreš. Zvezde, ptice, zalasci i izlasci sunca, morski svet - to je naprosto neverovatno. A vi ste jedini tamo - sve je samo za vas", objašnjava ovaj 62-godišnjak.

U objavi na blogu koji vodi, Ter Hart je napisao: "Sam i tih, okupan sjajem, gotovo možete osetiti puls sveta. Nema mnogo između vas i otkucaja srca univerzuma".

Ter Hart, koji je često mesecima bio bez ikakvog ljudskog kontakta, stekao je nadimak "najsigurniji čovek na planeti".

Ali to nije trajalo večno - neotkrivene vode čekale su ga kod kuće, dok je pandemija koronavirusa nastavila da zahvata svet.

Međutim, on nije bio potpuno izolovan od stvarnosti kod kuće i širom sveta. Ter Hart je bio u toku sa vestima kod kuće putem imejlova od prijatelja i porodice.

"Što sam se više približavao kući, postajao sam sve anksiozniji. Odjednom moram da se vratim u svet koji ne poznajem. Svet koji sam napustio potpuno je drugačiji od sveta u koji sam se vratio. Nisam znao kako ću se uklopiti, kako ću sve sagledati iz socijalne, političke ili ekonomske perspektive - sve su to stvari o kojima su svi mislila barem šest meseci pre mene", objasnio je.

Stvari su se dalje komplikovale, jer Ter Hart nije bio siguran da li će po povratku u Kanadu dve nedelje biti u karantinu na svom brodu. Ali, uz malu pomoć sestre, koja je stupila u kontakt sa graničnim agentima, odobreno mu je da uđe u zemlju, pošteđen zahteva za karantin, i u julu je - nakon skoro devet meseci na otvorenom okeanu završio svoju avanturu i stigao kući.

"Gledam svoj trag na globusu ili okeanskoj karti koju sam vodio i samo kažem: Nisam to bio ja", kazao je po povratku kući Ter Hart.

Iznad svega, Ter Hart se nada da će inspirisati ljude da slede svoje snove.

"Možda deluje pomalo paradoksalno od nekoga ko je upravo plovio oko sveta, ali ako ste spremni da skrenete sa utabane staze, možete imati neka od najneobičnijih iskustava u svom zivotu. Želeo sam da podstaknem ljude da naprave prvi korak napred u ostvarenju bilo kakvih snova ili avantura koje bi mogli imati. Jednom kada napravite taj prvi korak, sledeći korak je lakši, i prilično brzo živite svoj san, kakav god on bio, veliki ili mali“ , zaključio je ovaj avanturista.