Kragujevčani koji su osnovali dom u Indoneziji

Leto je vreme kada se naši građani koji rade u inostranstvu vraćaju u rodni kraj kako bi sa porodicom proveli godišnji odmor. Iako najveći broj Srba odlazi u evropske zemlje i Sjedinjene Američke Države, troje Kragujevčana odlučilo se da za život izaberu daleke, egzotične destinacije. Ovo je priča o njima.

Indonezija u Kragujevcu. U grad na Lepenici stigla je posredstvom Hristine Nikolić Murti, Kragujevčanke koja je diplomirala indonežanski jezik i književnost. Danas, suvlasnica produkcije audio-knjiga u Džakarti, kroz smeh priča kako je prošla sve faze kulturološkog šoka, pa čak i onu da je veća Indonežanka od njih samih. Nije je pokolebalo ni to što se ova država nalazi u Vatrenom pojasu Pacifika, gde su zemljotresi deo svakodnevice.

“Nikad nisam zažalila zbog svoje odluke. Tamo sam već jedanaest godina. Prvobitno sam planirala da ostanem samo godinu dana, međutim, osnovne studije, pa onda postdiplomske, kasnije sam se i udala, ostala sam tamo”, kaže za B92 Hristina Nikolić Murti, magistar društvenih nauka.

Formula 1 i nafta, jedino je što je Slobodan Milivojević Bobanski znao o Bahreinu. Pustinja je zamenila krajolike Šumadije, pa tako već četiri godine sa porodicom živi u ovoj kraljevini na Bliskom Istoku.

Ovaj reditelj i šef video tima u jednoj produkcijskoj kući kaže da je dobio priliku da radi za prestižne kompanije, dok njegov dvanaestogodišnji sin ima kvalitetno obrazovanje, ali i više od toga.

“Za razliku od Srbije gde je sredina uniformna, dole ima mogućnosti da se upoznaju razne kulture, da se upoznaju razni jezici, običaji i da se upoznaju različitost, ali i jednakost”, kaže Slobodan Milivojević Bobanski.

Svoje mesto na južnoj hemisferi našao je i Goran Pavlović, fizičar. Nakon što je diplomirao u Francuskoj, ovaj Kragujevčanin se danas bavi naučno-istraživačkim radom na Međunarodnom institutu za fiziku u Brazilu.

Iako kaže da je ponosan na obrazovanje koje je stekao u Srbiji, prevagnuli su mogućnost saradnje sa naučnicima iz celog sveta, ali i bolji status i finansijska situacija naučnih radnika nego u Evropi.

“Ja sam tamo našao neku svoju slobodu, mogu da radim samostalno, da radim na svojim idejama, projektima. Rad sam uvek i da sarađujem sa ljudima odavde, iz Kragujevca, iz Beograda”, kaže Goran Pavlović za B92.

Hristina, Slobodan i Goran uskoro se vraćaju nazad svojim domovima i radnim obavezama.

Ipak, složni su u jednom: porodica, prijatelji i draga mesta u Kragujevcu uvek nedostaju, zbog čega se rado vraćaju u rodni kraj, na odmor, duži ili kraći.