Pod zaštitom više od pet odsto teritorije Srbije

U Srbiji 5,86 odsto teritorije spada pod zaštićena prirodna dobra, a budući da pridruživanje EU podrazumeva da se taj procenat poveća, već krajem sledeće godine nivo zaštićene teritorije trebalo bi da dostigne deset odsto.

Direktor Zavoda za zaštitu prirode Nenad Stavretović kazao je Tanjugu da postoji sve veći broj studija zaštite koje su u postupku izrade i da se više od 40 prirodnih dobara nalaze u proceduri zaštite.

On je naveo da će se već ove godine načiniti značajni koraci u tom pravcu kako bi se ispunili ciljevi. „Trenutno se radi, kako na zaštiti nekih većih područja - kao što su Kučajske planine, Rtanj, Goč, Kamena gora, Dolina Malog Rzava, tako i manjih prirodnih dobara, tresava Krupačko blato kod Pirota, i zaštita zelenih površina u urbanim sredinama koje znatno utiču na kvalitet životne sredine - kao što je Bojčinska šuma u opštini Surčin, Park Bukovičke banje u Aranđelovcu..“, kazao je Stavretović.

On je naveo da se pod zaštićenim prirodnim dobrima smatraju područja ili objekti u prirodi koji su reprezentativni sa stanovišta brojnih kriterijuma - autentičnosti, očuvanosti, raznovrsnosti, pejsažne atraktivnosti, retkosti, i drugih karakteristika koje ih izdvajaju kao naročite i dragocene.

Kada je reč o površini prirodnih dobara u Srbiji, Stavretović je kazao da Park prirode „Stara planina“ spada u najveće zaštićeno prirodno dobro i ima površinu od 114.332 hektara.

„Jedno od najvećih prirodnih dobara biće i Kučajske planine čija je studija zaštite u pripremi, koje će se prostirati na površini od oko 88.940 hektara“, kazao je Stavretović.

Govoreći o kriterijumima i uslovima za stavljanje pod zaštitu Stevretović je objasnio da se vodi računa o mnogim detaljima, počev od naročitih osobina do prirodnih vrednosti koje ih odlikuju.

„Kada je reč o predlaganju zaštite, ima se u vidu i potreba očuvanja biološke i geološke raznovrsnosti, staništa ugroženih i retkih vrsta, predela i prirodnih resursa“, ukazao je on.

On je naveo da su u poslednje tri godine usklađivane zakonske norme u oblasti zaštite prirode sa evropskim zakonodavstvom, a usvojen je Zakon o zaštiti prirode i brojna podzakonska akta, u koje su unete odredbe i stavovi evropskih konvencija i direktiva.

Stavretović je podsetio i da Ekološka mreža „Natura 2000“ obuhvata evropska područja najznačajnija za zaštitu i očuvanje vrsta i njihovih staništa i predstavlja osnovni program zaštite prirode u Evropskoj uniji.

Ta mreža obuhvata 26. 000 područja na 18 odsto teritorije i smatra se najvećom mrežom zaštićenih dobara na svetu.

Srbija u okviru priprema za pristupanje Evropskoj uniji preduzima više aktivnosti na uspostavljanju ekološke mreže "Natura 2000" na svojoj teritoriji, ukazao je Stavretović dodajući da posao nije nimalo lak, zahteva vreme i angažovanje velikog broj stručnjaka.

On je podsetio da prema podacima Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEPA) iz 2006. godine, ukupan procenat zaštićene teritorije u svetu iznosi 6,2 odsto.

Jedna od evropskih zemalja sa najvećim procentom zaštićene teritorije je Austrija sa 28,3 odsto, dok od zemalja u okruženju Hrvatska ima 7,95 odsto, a Mađarska 10,4 odsto teritorije pod zaštitom.