Kopaonik bi da povrati skijaše

Nema dovoljno prirodnog snega za skijanje na Kopaoniku ali skijaši, ipak, uživaju. Jer, na staze je „napadao“ i iz snežnih topova, pa uz sunce i temperaturu za koji stepen ispod nule dobar je kvalitet snežne podloge i odlično su uređene skijaške staze.

Izvor: Politika

Predstavnici „Skijališta Srbije” i hotelijeri na Kopaoniku teže povratku onih koji su zahvaljujući bezviznom režimu bili, videli i, tvrde, uverili se da slična skijališta nisu ni jeftinija ni bolja

Nema dovoljno prirodnog snega za skijanje na Kopaoniku ali skijaši, ipak, uživaju. Jer, na staze je „napadao“ i iz snežnih topova, pa uz sunce i temperaturu za koji stepen ispod nule dobar je kvalitet snežne podloge i odlično su uređene skijaške staze.

Tako se od proteklog vikenda skija na 12 padina, počev od „Malog jezera“ pa „Suvog Rudišta“, „Karaman grebana“, „Duboke“, „Marinih voda“, „Kneževskih bara“... Uz dodatne „padavine“ iz „topova“ skijalište će uskoro biti još šire. U toku ove nedelje planirano je otvaranje staze „Krčmar“ a kasnije i „Sunčane doline“, što sve učestalije traže brojni turisti smešteni niže od centra Kopaonika, sve do poznatog vikend-naselja.

Nažalost, bez novog i višeg prirodnog snega neće moći da se skija na „Gobelji“, a potpunog zadovoljstva ostaće uskraćeni bolji skijaši. Jer, bez padavina sa neba neće moći da se skija na „crnim“ stazama „Gvozdacu“ i „Ledenici“. Takođe, tek uz više prirodnog snega moći će da se pokrene uspinjača „Bela reka“, koju ponajviše koriste gosti smešteni u naselju Brzeće.

– Znamo, dobro osluškujemo sve zahteve turista – kaže za „Politiku“ Dejan Ljevnaić, izvršni direktor „Skijališta Srbije” – ali takva je godina i da nije novog i najsavremenijeg sistema za veštačko osnežavanje na Kopaoniku ove sezone, ovde ne bi bilo skijanja. Stoga, dogodine planiramo da tom opremom „pokrijemo“ i staze na Gobelji. Kao što vidite, ni na ovom, zbog prirodnih nepovoljnosti, „skraćenom“ skijalištu nema gužve. Nema čekanja ispred uspinjača, jer sada imamo novu šestosednu žičaru za Karaman i još dve nove četvorosedežnice. I već se pokazala ispravnost tih investicija, jer je za trideset odsto ove sezone više skijaša nego prošle. Do sada ih je bilo oko 49.000, a prošle godine ukupno oko 105.000. Primera radi, juče je (petak 28. januar, prim. M. D.) naš sistem zabeležio prolaz 3.500 skijaša. Dobro, bilo ih je nekada mnogo više, a mislim da se znatan broj onih koji su se protekle zime odmarali u drugim ski-centrima ipak vratio na Kopaonik – tvrdi Ljevnaić.

On nam je još govorio o ulaganju u obuku radnika na održavanju staza, o poboljšanju bezbednosti skijaša, o konačno rešenom pitanju zdravstvenih usluga na planini...

– A, što se tiče cena ski-karata, odluka o tome nije doneta bez upoređenja sa sličnim evropskim skijalištima. Tako je kod nas šestodnevni ski-pas 90, a u, recimo, Banskom 140 evra. Bio sam i uverio se da su ovde staze bolje uređene, da se u najvećoj gužvi ne čeka više od deset minuta, a tamo po sat, dva na gondolu... Takođe, i mi nudimo niz kombinacija za jeftinije korišćenje žičara i vodimo računa da gost ne bude oštećen – dodaje Ljevnaić, koji se nalazi i na čelu nedavno osnovanog operativnog štaba turističkog centra. Reč je o nekoj vrsti kopaoničke „vlade“, koja brine o bržem rešavanju raznih problema na planini.

O tom poboljšanju i povratku „sjaja“ Kopaoniku govorio nam je i Nikola Avram, Istranin, uspešan menadžer u hotelijerstvu, koji se dokazao u Opatiji, Dubrovniku, Budvi... a mesto direktora „Granda“ od letos prihvatio kao lični izazov.

– Eto, trenutno je pun i „Grand“ i „Konaci”. Tu je oko hiljadu gostiju i pomalo su zlonamerne te priče kako je ovde skupo, preskupo, a da ništa ne valja. Tačno je, imamo mi apartman od 1.100 evra dnevno po osobi, ali i sobu u ovom hotelu za 55 evra sa polupansionom. Ili, zakup apartmana od 60 evra dnevno u kome borave četiri osobe. Da, kafa ovde košta 180 dinara, ali toliko je u otmenijem hotelu i u Beogradu. Sada je Kopaoniku konkurencija cela Evropa i poredimo se sa sličnim tamošnjim skijalištima. Istina, može se tamo zakupiti apartman za 350 evra i u Francuskoj, ali najmanje 20 kilometara dalje od skijališta. Kopaonik je najbolji i najlepši ski-centar u regionu i uveliko radimo na tome da ovde dovedemo Ruse, Beloruse, Ukrajince a i Turke, pa da vratimo i Engleze – tvrdi Avram.

Stari kopaonički „vuk“ Andrija Jeremijević, direktor hotela „Putnik“ koji je sada u vlasništvu ruske kompanije „Metropol“, potpredsednik je u nedavno osnovanom Udruženju kopaoničkih hotelijera.

– Nema rentabilnog hotela na Kopaoniku ako, primera radi, sezona traje dva meseca a opštini Raška se za, recimo, oko šest hiljada kvadrata, koliki je ovaj hotel, godišnje plaća 2,7 miliona dinara na ime takse za građevinsko zemljište, 2,2 miliona za komunalije, trista hiljada takse za Nacionalni park... Tražili smo i vodili razgovore sa opštinskim vlastima da se to smanji. Znate, Kopaonik je šansa Srbije i ovde se mogu zaposliti ljudi, ali umesto subvencija država podiže namete, sada su te dažbine čak za 35 procenata veće nego, primera radi, na Zlatiboru – kaže Jeremijević.

Miroljub Dugalić