Znak pitanja – krčma važnija od papira

Prva kafana u Beogradu konačno prelazi u vlasništvo grada, čiji predstavnici garantuju da će ona ostati ugostiteljski objekat i da neće promeniti dosadašnji izgled

Izvor: Politika
Autor: Nikola Belić

Sudbina najstarije gradske kafane koja je „preživela” dve dinastije, „ispratila” mnoge režime i strane vojske, pobedila privatizaciju... trebalo bi da bude rešena, tako što će ona preći u vlasništvo grada. Čuveni „Znak pitanja”, sa svojom prepoznatljivom letnjom baštom zadržaće status ugostiteljskog objekta i autentični izgled, kakav je imao i pre gotovo dva veka. Odluka o tome da lokalna vlast garantuje opstanak ove boemske zadužbine trebalo bi uskoro da bude i ozvaničena.

– Zahvaljujući peticiji gostiju pokrenuli smo inicijativu da se ideja o tome da Skupština grada sačuva ovu kafanu konačno i realizuje. Pregovarali smo sa predstavnicima Ugostiteljskog preduzeća „Varoš kapija” koje je vlasnik objekta da im ustupimo druge lokale u zamenu za „Znak pitanja”. To je već utanačeno, a kada će ugovor biti potpisan zavisi od preduzeća Poslovni prostor „Stari grad”, jer se kafane koje će biti predate, ali i „Znak pitanja” nalaze na teritoriji ove opštine i na nju smo preneli nadležnost – objašnjava Mileta Radojević, donedavno član Gradskog veća, zadužen za ovaj projekat.

Sa idejom da drevna krčma preko puta Saborne crkve koja je postala jedan od simbola prestonice pređe pod nadležnost lokalne vlasti slaže se i njen sadašnji vlasnik – Ugostiteljsko preduzeće „Varoš kapija”.

– Mi smo već pozivali grad da preuzme ovaj naš objekat, a da zauzvrat mi dobijemo druge lokale. U zamenu za „Znak pitanja” biće nam dodeljeni unutrašnji deo restorana „Park” i restoran „Korzo”. Prethodna četiri meseca pregovarali smo sa Skupštinom grada i Opštinom Stari grad o tome, a namera da se kafana preko puta Saborne crkve prepusti gradu postoji već više od tri godine – navodi Aleksandar Jovanović, direktor „Varoš kapije”.

Većina poštovalaca kulturno-istorijskog blaga u Ulici kralja Petra ne protivi se ovoj ideji, pod uslovom da „ništa od starinskog duha i enterijera ne bude taknuto”. Tako jedan od posetilaca, između gutljaja šljivovice i kisele vode u ovoj kafani razmišlja o zameni vlasnika.

– Niko ovde neće prestati da dolazi zbog toga što se nešto promenilo u papirima. Ljudi će otići ako se ovo bude pretvorilo u nešto podmlađeno i „moderno” – poručuje četrdesetogodišnji gost koji ovde navraća bar dva puta nedeljno.

Slično razmišljaju i dve sugrađanke koje uz „tursku” kafu „pretresaju” utiske.

– Čule smo za tu priču o promeni vlasnika, najbitnije nam je da ovde popijemo dobru kafu, neće valjda na meniju da nam nude samo espreso. I naravno ne bi smeli da ukinu letnju baštu sa onim čuvenim dvorišnim „ve-ceom” – kaže gošća.

Upravo enterijer u dve prostorije u kojima se ispija piće i obeduje, letnja bašta i ostali objekti osnovni su razlozi zbog kojih će ovo mesto postojati i u 21. veku. Na zidu još „stoji” poruka da su krčmu ozidali dunđeri „iz Grecije” 1823. godine za Nauma Ička, sina jednog od najmoćnijih srpskih trgovaca i diplomate Petra Ička. Isprva se zvala „Srpska kafana”. Potom je promenila još dva naziva, da bi je 1892. tadašnji vlasnik Ivan Pavlović nazvao „Kod Saborne crkve”. Zbog toga je tadašnji prota Novica Lazarević, nesuđeni kum ove boemske „meke”, tužio gazdu koji je skinuo tablu sa nazivom i okačio interpunkcijski znak „?”, kao privremeno ime koje je ostalo do danas.

Zbog statusa, koji je podrazumevao i ekonomsku moć, u ondašnjoj čaršiji, vladalo je mišljenje da je kuća bila u vlasništvu Nauma Ička, međutim uvidom u njegovo imovno stanje, posle smrti 1927. godine, bilo je jasno da čovek tako visokih moralnih shvatanja kakav je on bio, a na poslu koji je obavljao, nije mogao sebi da priušti zdanje u Glavnoj čaršiji. Ispostavilo se da je ono ipak bilo svojina kneza Miloša Obrenovića koji je i dao dozvolu da se ozida.

Takav istorijat naveo je komunističku vlast da odmah posle Drugog svetskog rata 1946. proglasi ovo zdanje spomenikom kulture i ono se i sada nalazi pod zaštitom.

– Danas je to jedna od najstarijih beogradskih kuća i najstarija kuća srpskog dela varoši Beograda. Ovde su nekada svraćale poznate ličnosti kulturnog i javnog života, između ostalih i Vuk Karadžić. Bila je stecište u kome su razmatrani planovi kulturne i javne delatnosti tadašnje Srbije. Bez obzira na uticajne goste, knez Miloš je 1824. godine zabranio da se puši pred kafanom jer se nalazila „sproću crkve”. Od tada pa do danas na njoj su u više navrata obavljani zaštitni radovi, ali namena objekta nikada nije promenjena – zaključuju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

-------------------------------------------------------------------------

Buna umetnika protiv privatizacije istorije

Početkom prve decenije 21. veka čule su se ideje da se „Znak pitanja” privatizuje, ali se, ponajviše, zbog opasnosti da bi novi vlasnik imao pravo da promeni namenu ovog zdanja od toga odustalo. Pobunili su se poštovaoci poput pokojnog književnika Milorada Pavića, glumca Petra Kralja, slikara Veljka Mihajlovića... Za razliku od nekih drugih kafana, krčma pokraj Saborne crkve je zbog svog istorijskog „pedigrea” uspela da opstane, a zauzela se i Vlada Srbije.

Kao krajnji rezultat pojavila se ideja da je preuzme lokalna vlast. Realizacija ovog plana kasni, uglavnom zbog toga što su se pojavile nedoumice oko procene vrednosti objekta. Gradski zavod za veštačenje je 2009. objavio da je reč o sumi od 760.000 evra.