Zgrade u stilu secesije 'koče' Suboticu

Po novom detaljnom planu Subotice kuće arhitekte Ferenca Rajhla podignute još 1899. predviđene su za rušenje

Izvor: Politika

Tri zgrade koje arhitekte i istoričari smatraju vrednim i važnim i urbanom razvoju grada, biće srušene po predlogu novog detaljnog plana centra Subotice. Za rušenje su predviđene zgrade nekadašnjeg bioskopa „Zvezda”, građena u stilu srpsko-vizantijskog stila kao i zgrade broj 11 i 13 u ulici Vase Stajića koje se smatraju najstarijim objektima u stilu secesije na tlu Srbije. Na insistiranje urbanista, Zavod za zaštitu spomenika kulture saglasio se sa odlukom da ove zgrade budu predviđene za rušenje jer, kako je obrazloženo, koče urbanistički razvoj grada. Naime, iako je Zavod za zaštitu spomenika kulture u prvi mah stavio ove kuće pod zaštitu, urbanisti su do njih tražili da preispitaju svoju odluku. Potom se i Komisija za planove složila sa odlukom o rušenju.

Geza Vaš, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture objašnjava za „Politiku” da je tokom izrade Detaljnog plana centra grada, Zavod za urbanizam tražio da vrednuju i odrede sudbinu oko 200 objekata koji uživaju zaštitu.

– Oko statusa gotovo svih objekata u Zavodu za zaštite kulture bili smo jedinstveni, a dileme su se pojavile tek oko četiri do pet zgrada. Među njima su i zgrade koje je gradio arhitekta Ferenc Rajhl u Ulici Vase Stajića kao i zgrada bioskopa „Zvezda”. Naš zadatak je bio da ih procenimo u kontekstu urbanističkog razvoja grada, odnosno da li je njihova arhitektonska vrednost tolika da zbog njih vredi zakočiti razvoj grada, kaže Vaš.

Porodične kuće u stilu secesije koje je sagradio arhitekta Ferenc Rajhl, poznate po velelepnom projektu zgrade Likovnog susreta u Subotici i dvorcu Baba Pusta kod mesta Aleksa Šantić, predstavljaju najraniju primenu secesije kod nas. Arhitekta Viktorija Aladžić je zaslužna za otkriće da je Rajhl autor ovih zgrada podignutih 1899. godine, dakle svega dve godine nakon što je secesija prvi put primenjena na zgradi „Tasel”, arhitekte Viktora Horta u Briselu. Nakon tog otkrića ove zgrade su 2000. godine stavljene pod zaštitu. U međuvremenu, Zavod za urbanizam tražio je od Zavoda za zaštitu spomenika kulture da preispita svoj stav od zaštiti ovih kuća, s obzirom da ulica Vase Stajića treba da se proširi u prometniju saobraćajnicu, što ove kuće onemogućavaju. Osim toga, uz Rajhlove kuće pre nekoliko godina nikla je petospratnica, koja je osam metara uvučena od uličnog fronta, pretvarajući kuće u stilu secesije u patuljke koji godinama nisu održavani, i sada naružuju izgled čitave ulice.

– Stanari tih kuća nisu u stanju da ih održavaju, te i oni vrše pritisak da dozvolimo njihovo rušenje jer u tome, naravno, vide priliku i za zaradu, kaže Vaš.

Kako „Politika” saznaje već postoje zainteresovani graditelji za ovu lokaciju u strogom centru grada, a na ruku budućem investitoru ide i činjenica da tu plan predviđa višespratnicu, kako bi se uklopila u okruženje.

U slučaju zgrade gde je bio smešten bioskop „Zvezda” nakon privatizacije preduzeća za prikazivanje filmova, novi vlasnik se potrudio da od objekta podignutog u srpsko-vizantijskom stilu, inače, jednom od retkih u tom stilu u centru grada, ne ostane ništa vredno zaštite. Adaptacijom je vlasnik Mirko Milićević, prema oceni arhitekata, načinio novi objekat koji više nije vredan čuvanja. Budući investitor će i ovde planom graditi višespratnicu, na 50 metara od Gradske kuće, kako bi se uklopila u okruženje.

Aleksandra Isakov