Gde je Srbija na turističkoj mapi sveta?

Kada turisti dođu u Srbiju, upoznaju noćni život prestonice, probaju našu hranu i vide našu prirodu, uglavnom su oduševljeni. Ali nama treba još mnogo toga da bismo postali prava destinacija, ona za koju će se organizovati velike ture, koja će iskoristiti sve prirodne lepote, čari Beograda i naravno opravdati ono na šta uvek sa ponosom ukazujemo – našu gostoprimljivost.

Piše: Miljana Kerču, B92

Na diskusiji o investicionom potencijalu turizma u Srbiji u organizaciji lista „Danas” raspravljalo se o tome šta je to što „škripi” u našoj zemlji i kakva treba da bude državna strategija kada je reč o privlačenju stranaca. Da li je to novac, zastarela hotelska infrastruktura, nedostatak kadrova, manjak kreativnosti, zastareli sistemi i zakoni? Ispostavlja se, od svega pomalo.

S obzirom na sliku koju stranac ponese u svet o nama, reklo bi se da nam je potencijal veliki. I sugurno je da što češće želimo da vidimo natpise poput onog u londonskom „Tajmsu” kako je Begrad „ Europe’s new capital of cool” ili da se nađemo na prvom mestu „Ultimate Party Cities“ top-liste „Lonli planeta“.

Goran Petković, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja naglasio je važnost hotelske infrastrukture i „low-cost” kompanija. Napomenuo je da su glavne destinacije u Srbiji gradovi Beograd, Niš, Novi Sad, Avala, planine Kopaonik i Zlatibor a najveći potencijal se vidi u tzv. „man made attractions” poput golf terena i spa centara i u nautičkom turizmu jer dunavski koridor povezuje preko 80 miliona ljudi!

Noćni život

Veliki događaji kao što je predstojeći „White Sensation” koji će se održati u maju u Beogradskoj areni, a koji će ime Srbije upisati među još 17 zemalja na svetu, jeste ono što dovodi turiste. Po proceni organizatora trebalo bi da ovaj događaj privuče oko 19.000 ljudi; od toga 4.500 stranaca od kojih će mnogi ostati u Beogradu bar tri dana.

Beograd je trenutno najatraktivniji grad za noćni život u regionu, poznat je kao grad zabave. Nazivaju ga „balkanskim Njujorkom” i „mini Parizom”. To ga, između ostalog, čini idealnom destinacijom za ono što se zove „city break”. Ovo je vrlo atraktivno za potencijalne turiste a podrazumeva produženi vikend koji može da bude poslovan, sa šoping turama, noćnim provodom ili sve to zajedno.

Međutim, problem je što je u Beogradu za jedan organizovan produženi vikend, po rečima Dejana Veselinova, v.d. direktora Turističke organizacije Beograda potrebno oko 480 evra a, priznaćete, to je nekome dovoljno za čitavo letovanje.

Šta nam treba?

Našoj zemlji je potrebno više turističkih operatera koji osmišljavaju posebne ture i organizuju odmor po potrebi ali i nove tehnologije, tj. iskorišćavanje IT tehnologija u većoj meri jer nude obilje mogućnosti po minimalnoj ceni.

Beograd i Srbija imaju velike geografske pogodnosti i za kongresni turizam, ali nakon poslovnog dela treba produžiti ostanak gostiju, naterati ih da vide još, da istraže još. Takođe, zdravstveni turizam je polje u kome naša zemlja nudi obilje mogućnosti, ali pod uslovom da vam na planini ne kažu „danas žičara ne radi” ili „bazen je zatvoren“.

Tranzitni turizam i seoski turizam polako napreduju ali ni tu potencijal nije iskorišćen već se sve svodi na pojedina domaćinstva koja se sama bore za inostranu klijentelu.

Profesor Slobodan Unković sa Univerziteta Singidunum tvrdi da država nije ozbiljno shvatila turizam kao industrijsku granu sa potencijalom i da joj nedostaje jasan stav. Srbija bi trebalo da se ugleda na zemlje sa razvijenim turizmom koje obezbeđuju i do 25 % prihoda u ukupnom izvozu roba i usluga, a to su „starije“ destinacije kao što su Francuska i Italija, pa i bivša Jugoslavija koja je imala vrlo jasnu i uspešnu strategiju i „novije“ Turska, Grčka u kojima i do dve trećine preovladava tercijarni sektor u turizmu, dakle jeftiniji hoteli, hosteli i privatni smeštaj.

Beograd ne bi smeo da dozvoli da se stari hoteli kao što su „Metropol“ i „Jugoslavija“ pretvore u ruglo grada, a sve zbog neodgovornih investitora. „Ovo pokazuje da, kada je turizam u pitanju, elementarne stvari nisu rešene,“ naglasio je profesor Unković.

U Srbiji postoji dobar školovan kadar, mladi ljudi koji znaju više jezika, poznaju IT tehnologiju ali ne dobijaju šansu za zaposlenje. To je jedan od neiskorišćenh potencijala – onaj ljudski, a potom su tu neiskorišćena prirodna bogatstva, kulturne i istorijske atrakcije.

Recimo, još uvek se čeka na realizaciju ture „Rimski gradovi“. Mogli bismo i mi, poput Rumunije koja je napravila veliki bum sa Transilvanijom i Drakulinim dvorcem, da iskoristimo svoj „vampirski“ potencijal – stare vodenice, „ukleta mesta“ i slično.

Vizna liberalizacija

Vizna liberalizacija olakšala je našim ljudima putovanje, ali i dovela inostrane goste u Srbiju. U 2010. Beograd je ugostio 10% više turista nego prethodne godine. Glavni grad trenutno nudi 53 hotela, 54 hostela i jedinice privatnog smeštaja.
Strani turisti uglavnom koriste hotele sa tri zvezdice i mnogo im je lakše da dođu u našu zemlju kada im nije potreban pasoš.

Slika Srbije

U Beograd mnogi turisti dolaze kao u „Grad Greha“ gde noćni život traje do zore, gde se „lumpuje“ po splavovima i klubovima, kao u svojevrstan beg od zakona njihovih država.

Vlasti žele novim zakonima da ograniče radno vreme lokala i kupovinu alkohola u kasnim noćnim satima. Cilj im je da se naglasak stavi i na neke druge atrakcije. Da li je ovo dobro ili ne za našu sliku u svetu, uskoro će se pokazati. Mladi Beograđani sigurno nisu zadovoljni, ali pitanje je koliko će to uticati i na strance.

Iako se poslednjih godina popravlja slika Srbije u svetu, i dalje nismo sigurni šta to o nama „može da pomisli prosečna domaćica u Nemačkoj ili Britaniji“, rekao je Zoran Đukanović, direktor „Travel Magazina“. S obzirom na to kako su nas mediji predstavljali, a neki još uvek to čine, moraćemo mnogo da radimo na „imidžu“.

Na sajmovima turizma i konferencijama, kao što je nedavno završena u Briselu, stručnim krugovima je predstavljena nova Srbija, spremna za ulaganja, investitore i turiste. Imali smo ratove i bombardovanje i pitanje je da li će prosečni turista rezervisati hotel on-line baš u Beogradu.

Dobar marketing je neophodan za uspeh. Sigurno nam ne odgovara da se ponovi onakva promocija Srbije na CNN-u, gde se u reklamnom spotu pojavljuje crkva iz Rumunije ili pisanje losanđeleskog novinara o tome kako su ga na pristaništu na Kalemegdanu, čim je stigao u Beograd, napali psi lutalice.

Ono što Srbiji treba jeste moderan pristup kakav se u turizmu primenjuje svuda u svetu. Ne moramo „izmišljati toplu vodu, sve je već izmišljeno, sve se već zna, samo treba primeniti,“ kako je rekao Dragomir Popov, konsultant za tržište putovanja i turizma u Sjedinjenim Državama.