Sombor: Propada Fernbahov dvorac

Kao njegov vlasnik vodi se Poljoprivredno preduzeće „Aleksa Šantić“, iz istoimenog mesta.

Od nekada velelepne građevine ostale su samo zidine, a jedinstven park na više od deset hektara zarastao je u šipražje.

Po rečima Nikole Pajića, predsednika Saveta MZ Aleksa Šantić, Mesna zajednica već nekoliko puta je pokušala, i još uvek to čini, da se izbori da se dvorac uvrsti u plan obnove dvoraca iz strategije razvoja turizma u Vojvodini.On dodaje da je MZ još prošle godine poslala zahtev Agenciji za privatizaciju da se dvorac izdvoji iz preduzeća i vlasništvo prenese na lokalnu zajednicu, ali odgovor još nisu dobili. Zainteresovanih kupaca ima, međutim, niko ne želi da ulaže u investiciju koja nije sigurna.

Fernbahov dvorac, ili kako ga još ovde zovu Baba Pusta, podignut je 1906. godine. Dvorac je izgradio Karolj Fernbah, veliki bačkobodroški župan. U stilu bečke secesije dvorac je građen po projektu Ferenca Rajhela.

Od nekadašnjeg sjaja velelepne građevine sa tornjem, čiju lepotu i jedinstvenost upotpunjuje park na više od deset hektara, u kome je svojevremeno kao prvo takvo drvo u Evropi bio zasađen i ginko, nije ostalo skoro ništa. Iz dvorca su odneta vrata, prozori, pločice, radijatori, električne instalacije, cigle, mermerne ploče, a krov se urušio na nekoliko mesta.

Na sredini prostranog hola zjapi rupa. Tu je nekada bio veliki luster koji je neko skinuo i odneo. Retko drveće u parku, zasađen tridesetak godina pre gradnje dvorca, posečeno je, a ono što je i ostalo, zaraslo je.

- Do kraja sedamdesetih godina u dvorcu je bilo sedište jedne od uprava poljoprivrednog preduzeća, ali nakon izmeštanja uprave, dvorac je ostao bez ikakvog nadzora - kaže Pajić.

Propadanje dvorca tako ide na dušu poljoprivrednog preduzeća koje nije imalo dovoljno sluha da ga očuva. Još početkom pedesetih godina minulog veka park je stavljen pod zaštitu države, i tada je ustanovljeno da u njemu ima 165 biljnih vrsta.

U vreme dok je bio vlasnik PP „Aleksa Šantić“, Mile Jerković je prodao dvorac i zemlju oko njega.

- Dvorac je prodat jednom fizičkom licu. Taj ugovor je predviđao da se novi vlasnik može uknjižiti čak iako ne isplati cenu koja je bila nešto iznad tri miliona dinara. Posle raskida privatizacije tadašnji direktor Arsenije Katanić i nova uprava uspeli su da sve ugovore o prodaji imovine, pa i ovaj, stave van snage, tako da je dvorac vraćen poljoprivrednom preduzeću - veli Pajić koji je ujedno i zamenik predsednika Upravnog odbora PP „Aleksa Šantić“.

Izvor: Novosti.rs