Sonja Lapatanov o putovanju oko sveta

Kada je 2000. godine okupila devojke i osnovala „Grand balet”, Sonja Lapatanov nije mogla da sanja da će nasmejana Dragana Milošević učestvovati na „Farmi” i nervirati buduću zvezdu Nemanju Stevanovića i njegovu devojku...

Ova rečenica verovatno će kao magnet privući čitaoce sklone gutanju tekstova o rijaliti programima, jer možda samo još, inače vrlo duhovita Sonja, nije pristupila plejadi likova koji su se filozofsko-sociološki pozabavili „uticajem zbivanja u Lisoviću na naciju”. Mogla je, ali je imala preča posla. A i nas ta tema baš i ne intrigira previše. Dočekala je, doduše, šefica Lapatanov svoju saradnicu Draganu u televizijskom studiju, ali tih dana je promovisala treću knjigu putopisa „Mama Afrika” i pakovala kofer za put u Mongoliju.

Čim se vratila kući, bila je spremna da uz navikavanje na spavanje po ovdašnjem vremenu i časovnoj zoni, s nama podeli utiske o putovanjima, poslu, jer ova dama ne miruje. Sem što slikovito i zanimljivo govori, ona je čas u Beogradu, Ljubljani, sprema koreografiju za ovo, osmišlja nastup onog, piše tekst...

Kada se vrati iz tih dalekih krajeva, šta prvo poželi u tanjiru?

– Naručim svež hleb, goveđi pršut, paradajz i obavezno supu – uzvraća.

Pitamo to, znajući da se ne libi da jede specijalitete iz šuma i prašuma poput njenih domaćina.

– Probam sve, stomak se već privikao na takvu ishranu. O vodi posebno vodim računa, uzimam flaširanu, a priznajem jedino mi se nije dopalo meso krokodila. Ne nosim konzerve u ruksaku, eventualno stavim samo plazmu. S obzirom da sam se ubucila kamo sreće da naiđem na zemlju gde ništa ne mogu da jedem, da skinem koju kilu – smeje se Sonja.

Ipak, da se zna: još da stigne u Australiju i neće biti kontinenta na koji ova nekadašnja balerina nije kročila. Narednih meseci „skoknuće” do Južne Afrike, Namibije, Zimbabvea i Mozambika.

– Moraću da se odreknem mnogo toga, ali želja mi je da vidim i Južni pol i neka indonežanska ostrva na kojima zemljotresi stalno tresu tlo – planira glasno naša domaćica.

Granični službenici i carinici „šarali” su decenijama po njenim pasošima, udarali šarene štambilje... Proputovala je više od 120 zemalja. Najpre kao sasvim mala devojčica sa roditeljima iz rodnog Bitolja – kod babuške i deduške u Beograd, pa kod mamine rodbine u Berlin, kasnije sa ansamblom Narodnog pozorišta... da bi od 1990. godine samostalno pošla po svetu i postala strastveni globtroter.

– Mnogi me pitaju koliko koštaju putovanja. Nama su sada otvorena vrata Evrope, pa sa manje para nego nekada, i uz povlastice, može da se stigne svuda. Tunis i Egipat su recimo vrlo dostupne destinacije, ali postoje stvari kojih čovek, ipak, mora se odrekne kada putuju poput mene. Da li mnoge svadbe moraju da budu organizovane za stotine zvanica, da se svi gosti napiju, nakrkaju i plate pevačice, muzičare. Tim parama, recimo, može da bude finansirano nečije putovanje. Konkretno u Mongoliju sam išla preko neke kanadske agencije, vrlo povoljno. U proseku za put platim između hiljadu i tri hiljade evra, ali odričem se mnogo toga. Imam prastari auto od pre dvadeset godina, koji meni završava posao, neki luksuzniji mi ne pada na pamet – priznaje svetska putnica.

Sada više nigde Sonja ne ide grlom u jagode, ne stopira, ne želi da stanuje kod nepoznatih. To je opasno, zbog kidnapovanja, ratova. Kao globtroterka nigde na kreće nakićena, razoružava opasne persone benignim pitanjima gde se nešto nalazi. Govori engleski, nemački i ruski, pa ume da zapodene razgovor, kao što joj se to dogodilo u Mongoliji.

Muženje krave - pomoæ nomadskoj porodici

– Sve je počelo u vreme one strašne inflacije, kada po jednoj ceni poručiš kafu a kada ti je skuvaju i donesu ona poskupi, shvatila sam da je najbolje ulagati u sebe, svoj um i dušu. Pošto sam hrišćanka želele sam da vidim korene svih nas, otišla sam u Izrael, tamo gde se rodio Isus i završio svoj put. Bila sam jako zadovoljna. Onda krećem organizovano na interkontinentalne ture, ne sluteći da će to da preraste u strast – seća se Sonja. – Mislim da ima tu i uticaja mojih predaka koji su bili neka vrsta nomada, jer su živeli u zemljama koje su imale svoje ratove i revolucije. Migrirali su, išli s kraja na kraj sveta. Tatini potiču iz Rusije, moj deda Petar bio je sanitetski lekar, stalno se selio po garnizonima, na kraju stigao u Beograd. Bio je jedan od osnivača vojne bolnice, tačnije odeljenja dermatovenerologije, u blizini mesta gde sada živim, a sa svog prozora gledam i rusku ambasadu.

-------------------------------------------------

Sve što (ni)ste znali o Sonji

Sonja Lapatanov je rođena u Bitolju. Po završetku gimnazije i baletske škole „Lujo Davičo”, postaje stalni član Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je kao istaknuti solista nastupala u predstavama tekućeg repertoara. Onako najkraće o njenoj karijeri moglo bi se ukratko istaći:

·1973. godine, na Dubrovačkim letnjim igrama nastupa u trupi Morisa Bežara, u predstavi Romeo i Julija, Hektora Berlioza.

·1977. godine dobija stipendiju vlade SSSR-a za stručno usavršavanje u Moskvi na Državnoj akademiji pozorišnih umetnosti. U tom periodu stažirala je u Boljšom teatru i pohađala predavanja kod vrhunskih sovjetskih stručnjaka, pedagoga, koreografa, i baletskih umetnikaStručkove, Tučnine, Zemčužine, Pribilova, Plisecke.

·Po završetku stručnog usavršavanja i stažiranja u Boljšom teatru, stiče kvalifikaciju koreografa i pedagoga.

·1984. odlazi u Njujork i tamo se kroz usavršavanjei praćenje brodvejskog repertoara upoznaje sa načinom rada i teorijom američkog mjuzikla, kao i tehnikom modernog i džez baleta.

·2006. godine, iz štampe izlazi prva knjiga putopisa „U skutima Himalaja”.

·2008. godine, iz štampe izlazi druga knjiga putopisa „Rajska ostrva”.

·2010. godine, iz štampe izlazi treća knjiga putopisa „Mama Afrika”, u izdanju izdavačke kuće „Dereta”.

·Nabrajanje nagrada, a bilo ih je dvadesetak baš vrednih, među kojima „Zlatni beočug” i Sterijina nagradaza koreografiju i scenski pokret, zauzelo bi još najmanje ovoliko prostora. Ipak da se zna – 2004. godine, postaje predsednik Udruženja baletskih umetnika Srbije a 2005. godine, direktor Direkcije Festivala koreografskih minijatura.

Šapa i Šaponjići

Šta znači Lapatanov, pitamo Sonju za prezime.

– Lapa je šapa na ruskom. Ti znači da bih ja u prevodu bila Šaponjić. Moji preci si uglavnom svi bili imućni, njihova imanja obilažena su „u tri dana jahanja”. Od te cele familije ostao je jedino moj stric koji je umro pre dve nedelje. Naravno, imam brata i sestru od strica, ali to je već drugo koleno, kako se to kaže. Inače, moji roditelji su se sreli u Atini, tata je bio zarobljenih a mama je tamo došla da radi, jer se Nemačka raspadala. Prošla je kroz Beograd i oduševila se gradom u kome su, zapamtila je, u mnogim radnjama visile table slanine a ljudi nosili obuću sa đonom od plute.

Čime se sada bavi

Nekadašnja balerina, sada svetska putnica, silom prilika je završila karijeru u četrdesetim, jer „ko bi gledao matoru igračicu na sceni (primećuje Sonja)”. Sada se posvetila koreografiji i piše reportaže i knjige, nalazi sebe u tome jer podseća saputnike gde su bili a druge podstiče da krenu njenim stopama. Učestvuje u realizaciji televizijskih reklamama po pozivu. „Grand balet” je nastao 2000. iako saradnja sa Brenom i Sašom Popovićem traje već tri decenije, od priprema za domaće takmičenje za učešće na Evroviziji.

– Angažovao me je RTS da pomognem „Slatkom grehu” i Breni. Zajedno su me podsećali na Snežanu i sedam patuljaka, s tim što je Brena stalno podsećala momke da menjaju čarape. Kada je trebalo da se napravi „Grand balet” kostimograf Mira Čohadžić se setila mene, predložila me, ja pokupim sve one devojke koje umeju da igraju, ali nisu predodređene za crnog i belog labuda i tako je krenulo. U sali Starog DIF-a uvežbamo kombinacije, onda se celina pravi na licu mesta, u studiju – objašnjava Sonja Lapatanov. – U ovom ludom vremenu čovek može samo da poželi da ima takav angažman, sve na vreme i po dogovoru sa Popovićem. Meni je to prilika da se iskažem i u toj igračkoj formi, a i ovom prilikom ponoviću da je Dragana Milošević, učesnica „Farme” zapravo plesačica latino plesova, a ne balerina. I lepo lice Srbije, hrabra devojka, nadam se da će napraviti uspešnu karijeru i van „Grand baleta”.

Rajna Popović