"Umirući grad" koji želi da živi

Zbog neprestane pretnje od urušavanja većina stanovnika s vremenom je napustila Čivitu di Banjoređo (Civita di Bagnoregio) i otišla u obližnji Bagnoregio, a danas tamo žive najhrabriji.

Nadimak "umirući grad" dobio je zbog neizbežne erozije. Meku glinu, na kojoj leže kuće, vreme, potresi i strašna priroda dodatno su oslabili.

Nazivaju ga gradom koji umire, ali nedavno su promenili filozofiju i prekrstili ga u grad koji želi da živi. Razlog tome je i odluka gradonačelnika Frančeska Bigiotija.

Foto: Profimedia

Naime, on se odlučio za riskantan potez: Odlučio je da naplaćuje ulaz u grad. Njegov osećaj da turisti jače žele da vide ono što se naplaćuje pokazao se tačnim: broj turista koji dolaze u krhki gradić neumorno raste, a godišnje ga poseti i milion ljudi.

Godine 2010. broj posetilaca bio je oko 40.000. Gardijan napominje kako je Banjoređio jedini italijanski grad u kojem se ne naplaćuje porez, a nezaposlenost je tek jedan odsto.

Čivita di Banjoređio nalazi se oko 120 kilometara od Rima.

Foto: Profimedia

Ako se odlučite da ga nakon pandemije posetite, imajte na umu da treba proći dosta strmih stepenica, a snagu možete vratiti u jednom od nekoliko malih kafića ili restorana. Mesto se ponosi malim trgovima, kao i glavnim na kojem je katedrala sagrađena u petom veku koja je renovirana više puta do sada.

Glavni trg je jedinstven, a oni koji su ga posetili kažu da deluje kao povratak kroz vreme vekovima unazad.