Pariz više nije isti: Ljudski nemar došao glave simbolu grada VIDEO

O tome šta je izazvalo vatrenu stihiju na ovom zdanju čija je rekonstrukcija u toku bilo je reči u emisiji „Jutro sa Jovanom i Srđanom“ na TV „Prva“. Govorili su očevidac Boris Petrović i istoričar i poznavalac prilika u Francuskoj Stanislav Sretenović.

Očevidac događaja, filolog Boris Petrović, uključio se uživo iz Pariza putem „Skajpa“ i objasnio da je uzrok požara još nepoznat. „Spekuliše se da požar ima veze sa rekonstrukcijom, da je u pitanju ljudski nemar. Najnovije vesti kažu da je zapravo požar u toj meri sve uništio da je i nemoguće otkriti koji je uzrok“, rekao je i dodao da na sreću nije bilo povređenih, iako je požar započeo dok su gosti još bili u katedrali.

Na pitanje Srđana koliki je ovo gubitak za svetsku istoriju i za svetsku kulturu, on je rekao da je to teško oceniti. „S jedne trane, gubitak je ogroman i nenadoknadiv. Treba reći da, kad je katedrala rekonstruisana, sredinom 19. veka, tada je već izmenjena većina originalnog dela i ono što smo do juče mogli da vidimo nije originalna katedrala iz 12. veka, kad je izgradnja započeta. Nakon ponovne rekonstrukcije, izgledaće slično onome kako je izgledala pre požara, a s druge strane, neki nenadoknadivi gubici su vitraži - rozete koje su, nažalost, popucale od požara i temperature. Izgledaće kao što je izgledala, ali neće više biti ista“, objasnio je Boris.

Foto: depositphotos/chrisroll

Jovana je upitala šta je to što se u ovom momentu postavlja kao pitanje svih pitanja u francuskim medijima, na šta je Boris odgovorio da nikome nije jasno kako je moglo da dođe do ovog incidenta. „Svi su zbunjeni i pitaju se kako je moguće da katedrala koja je u toj meri značajna i posećena, koja je kulturno blago i koja generiše toliki prihod, bude tako izolovana da ovako nešto može da se desi. Avioni iz kojih bi vodom bio gašen požar ne samo da bi srušili katedralu do temelja, već bi ozbiljno ugrozili i ostatak tog dela grada, dakle to nije bilo moguće izvesti i to ne bi pomoglo“, rekao je.

Na pitanje ima li saznanje o tome da li je išta od umetničkih dela i stvari koje imaju istorijsku vrednost spaseno, rekao je da je požar definitivno izbio sa krova, ne iz podruma, i definitivno je vezan za te delove katedrale koji su bili rekonstruisani. „Od umetnina i relikvija, uspeli su da iznesu krunu od tornja, ogrtač Svetog Luja i još neke vredne relikvije iz trezora. Slike su dosta oštećene, ali više od vode kojom je gašena sama katedrala, nego od same vatre. Njih će uspeti da rekonstruišu“, dodao je.

Istoričar i poznavalac prilika u Francuskoj Stanislav Sretenović rekao je da to što se desilo ima razmere apokaliptičnog događaja. „Da živimo u srednjem veku, i pravoslavni i katolici sad bi klečali i molili se da ne dođe sudnji dan. To je zaista jedan strahovit udar i za Francuze, bili oni Parižani ili iz unutrašnjosti, kao i za Evropljane, a i za svetsku civilizaciju, s obzirom na to da se Notr Dam nalazi i na listi svetske baštine UNESCO-a“.

„Notr Dam ima jednu značajnu simboličku dimenziju. To je verovatno najposećeniji objekat sakralnog tipa u Francuskoj, a verovatno i u celoj Evropi i ovo je udar ne samo za francuski turizam, već i za svakog Francuza, bio on vernik ili laik koji tu crkvu doživljava kao simbolički centar i Pariza i Francuske. Ona je počela da se gradi 1163. godine - savremenik njene izgradnje kod nas bio je Stefan Nemanja, utemeljitelj dinastije Nemanjića. Zatim je u najvećem delu završena u 13, pa je dograđivana tokom narednih vekova. Renovirana je i u 19. veku. Nemojte da zaboravite da je Viktor Igo posvetio jedno od svojih najboljih dela ’Zvonar Bogorodičine crkve’ – tako je prevedeno kod nas, u originalu je to Bogorodičina crkva - delo je posvećeno ovoj katedrali i velikoj ljubavi i veri i lepoti koja je vezana za tu katedralu“, rekao je. Istoričar je dodao da je za Francuze katedrala od velikog istorijskog značaja, jer je baš na ovom mestu organizovano krunisanje Napoleona I 1804, a da su tokom trajanja Treće francuske republike (od druge polovine 19. veka, do napada Nemačke 1940) ovde organizovane sahrane mnogih francuskih predsednika, uključujući i pogreb predsednika Fransoa Miterana.

Na pitanje koliko Srbija danas zaista može da ožali Notr Dam - u godini u kojoj obeležava 20 godina od NATO bombardovanja, on je rekao da Srbija, nažalost, ima iskustva sa sličnim, pa i težim situacijama. „Srbija ima slično iskustvo, posebno kad je Hilandar goreo, ili kad je gorela srpska crkva u Njujorku. Hvala Bogu, ni tada nije bilo ljudskih žrtava.“

Katedrala Notr Dam duga je 128 metara, šitoka 48 metara. Tornjevi su visoki 69 metara. Ovde se nalaze najveće orgulje u Francuskoj - sa 8.000 cevi, 5 klavijatura, i godišnje ju je posećivalo 12 do 13 miliona turista.

Iako se strahuje za opstanak vrednih umetničkih dela iz katedrale, veruje se da su najvrednije ikone spasene.