Najlepša mesta za izlet u Srbiji za koja vam niko nije rekao

Zato smo se mi okrenuli Srbiji, jer ona pruža neverovatne mogućnosti. Lepote prirodnih bogatstava, kulturno-istorijsko nasleđe, mnogobrojne legende, i sve to vam je nadohvat ruke. Samo treba da joj date šansu. Koliko reči je potrebno da se opiše turistička ponuda Srbije?

Verujemo da su prve asocijacije koje vam padaju na pamet Beograd, Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor i Vrnjačka banja. Pre nego što prestanete sa nabrajanjem i odlučite se za inostranstvo, upoznajemo vas sa najlepšim mestima za izlet u Srbiji za koja vam niko nije rekao, a koja morate dodati na svoju listu, preporučuje Nedeljnik.

Prolazak kroz kapiju Homolja

Magični predeli nisu vezani samo za Tolkinova i Martinova dela. Prolazak kroz Gornjačku klisuru će vas uveriti u mistiku tog kraja. Posetite ostatke manastira Blagoveštenje uklesanog u steni. Spustite se kraj obale Mlave i otkrijte prirodni fenomen - tok reke se na jednom delu uopšte ne čuje. Legenda kaže da su ovde priroda i ljudi zaćutali kad su čuli ishod boja na Kosovu. Popnite se stepenicama do kapele u sklopu manastira Gornjak. Posvećena je Svetom Nikoli.

U njoj su položene mošti Svetog Grigorija Sinaita. Manastir Gornjak čuva tajnu, još od vremena kada je nastao, koja je u vezi sa Svetim Grigorijem. Iz pukotine u steni iza manastira voda počinje da kaplje svake godine na Đurđevdan slivajući se do jedne male uvale, odakle je ljudi skupljaju, jer se veruje da leči probleme sa očima. Po nekima, to su suze isposnika Grigorija. Objašnjenja za ovu pojavu još nema.

Pešačka tura do grada Proklete Jerine

Putujući kroz Srbiju na nekoliko mesta smo čuli to ime - Jerina, pa još Prokleta. O postojanju kulta Proklete Jerine govori to što mnogi srednjovekovni gradovi i tvrđave nose naziv, uglavnom onaj nezvaničan, narodski, upravo po njoj. I zato svima koji vole veće uspone od Kalemegdana predlažemo da krenu put Užica, ka jednoj od tvrđava koja upravo nosi ime, ono narodsko, baš po ovoj našoj srednjovekovnoj vladarki.

Odmorite se na kompleksu Kadinjača i potom se uputite ka selu Solotuša. Odatle možete početi pešačku turu i ubrzo uživati u najlepšem pogledu u ovom delu zemlje baš na tvrđavi Solotnik. Mnogo je staza kojim možete doći i spustiti se sa tog mesta, a da napomenemo da vam je otvoren poziv rečne kraljice Drine koja vlada u blizini.

Oplenac, Topola / Thinkstock

Kolevka civilizacije u Vinči

Kakva asocijacija vas vezuje za ovaj toponim? Još jedno prigradsko naselje? U tome se varate. Izaberite jedan dan u nedelji (osim ponedeljka) i posetite ovo arheološko nalazište. Poslušajte inspirativnu priču kustosa o jednom od prvih urbanih naselja u Evropi.

Civilizacija koja je procvetala pre svetski poznate Mikene. Zašto je plemeniti opsidijan poznat kao crno zlato i kako su ljudi ovde živeli bolje nego u starom Rimu? Saznajte u muzeju arheološkog nalazišta Vinča.

Iskra nastanka dinastije

Oplenac, kuća Čika Pere, Vinogradareva kuća... Mnogi su posetili ovaj kompleks posvećen kraljevskoj porodici a da nisu imali početak priče. Zato savetujemo da krenete ka selu Gorovič, nedaleko od Topole, i upitate meštane da vas upute ka seoskom groblju, gde ćete kročiti u svetinju koja je svedok jedne epohe.

Crkva posvećena Preobraženju Hristovom stoji zapuštena i urušena, ali je mesto nastanka dinastije Karađorđević. Rodonačelnik dinastije se upravo na tom mestu, izvori tvrde, venčao sa Jelenom. Ovo je jedna od najstarijih crkava u Šumadiji i uzevši u obzir njene dimenzije, 20 puta 7 metara, jedna je od najvećih iz tog doba.

Uputite se i ka Viševcu, gde će vas sa podignutom desnom rukom kojom pokazuje na brdo Gradište, gde je rođen u kolibi 16. novembra 1752, dočekati ni manje ni više nego Crni Đorđe. U levoj ruci mu puška, a za pojasom kubura. Stoji snažno i odlučno, kao onda kada je udario temelje modernoj srpskoj državi. Đavolja rabota

Ritam južne Srbije i glas Staniše Stošića vas prizivaju. Nakon što obiđete rodni grad našeg književnog velikana Bore Stankovića, izazivamo vas da obiđete jedan fenomen. Brat Đavolje varoši, nepravedno zanemaren, Vražji kamen nalazi se na nekoliko kilometara od mesta Trgovište, u neposrednoj blizini sela Donja Trnica.

Za nastanak ovog prirodnog fenomena naravno da nije odgovorna, pa, priroda, već pakosni đavoli, koji su želeli da preokrenu tok reke Pčinje i tako danima vucarali kamenje u nadi da će uspeti u svojoj nameri. Besni zbog činjenice da im ćudljiva reka odoleva, nalaze ogroman kamen i u njemu vide rešenje za pobedu prirode. Kada su stigli do sela Klinovac, začuli su se prvi petlovi. Kukavice, ne želeći da budu otkriveni, bacili su stenu pored vodenice i tako je nastalo ono što danas nazivamo Vražji kamen. Jer kome je još nauka dala logično objašnjenje?

Na vrhu Vražjeg kamena nalazi se crkva iz XIV veka posvećena Presvetoj Bogorodici. Ta crkva krije strašnu legendu zbog koje se u njoj niko ne venčava niti krsti decu. Ostavljamo na vama da otkrijete razlog, a naša preporuka je da obavezno posetite Vražji kamen, pogled sa tog mesta će vas razoružati!

Muzika vodopada

Na kraju sela Mokranje, u blizini Negotina, nalazi se vodopad Mokranjske stene. Prava oaza prirode, ona koja će vas razgaliti i opustiti toliko da ćete možda i zapevati pokoju Mokranjčevu rukovet.

A još kad znate da je za vreme Rimljana ovde postojao most koji spaja dve najveće stene, jer su arheolozi na vrhovima pronašli predmete iz tog perioda, slika ove oaze postaje potpuna.

Kapija Studenice / Thinkstock

Gornja Isposnica Svetog Save

Središte dinastije Nemanjića, na listi svetske baštine Uneska - manastir Studenica. Uvereni smo da ste posetili ovu svetinju, a da li ste znali da se na nekih 10 kilometara odatle ka Ivanjici, na planini Radočelo krije mesto neverovatne lepote - Isposnica Svetog Save? Osim što je to sjajna pešačka tura, koja će ispitati vašu spremnost, Gornja isposnica Svetog Save je duhovno i istorijsko mesto koje bi svako trebalo da poseti.

Legenda kaže da je Isposnica nastala kao i manastir Studenica, između 1183. i 1195. godine. Gornja isposnica predstavlja pećinski kompleks nastao dubljenjem stena, a ozidan kamenom. Po jednoj od legendi, Isposnicu je sagradio sluga Stefana Nemanje. Po drugoj legendi, Isposnicu je podigao Sveti Sava, koji je upravo ovde pisao Žitije Svetog Simeona i Studenički tipik. I više nego dovoljno razloga da krenete Dolinom jorgovana i zaputite se ka ovom mestu.

Vikend umetnosti u Šidu

Iskoristite jedan od neradnih dana za posetu Šidu i njegovim umetnicima. Svratite do galerije slika i porodične kuće Šumanovića i prisetite se ovog velikog slikara, za koga ste sigurno čuli. Ono što sigurno niste znali jeste da grad Šid krije još jednog jedinstvenog i nadasve specifičnog umetnika - Iliju Bosilja.

Neverovatna životna priča o čoveku koji ima četiri razreda škole, koji se do svoje 60. godine bavio zemljoradnjom i stočarstvom, i koji u poznim godinama otkriva svoj slikarski talenat: Ilijini radovi izlagani su u Njujorku i Parizu, zajedno sa radovima Pikasa, a nalaze se čak i u kolekcijama Sofije Loren i porodice Rokfeler.

Savine Šidijanke i Ilijini simboli ključeva očarali su svet, a vama su dostupni, udaljeni samo nekoliko kilometara.