Na današnji dan, 10. jun

1190 - Nemački car Fridrih I Barbarosa udavio se u reci Salef u Maloj Aziji u Trećem krsta&scaron;kom ratu. Na presto je stupio 1152. posle čega je vodio vi&scaron;e ratova u Italiji u poku&scaron;aju da potčini lombardske gradove i primora papu na pokornost. Posle poraza 1176. u bici kod Lenjana pokajnički se izmirio s papom. Predvodeći krsta&scaron;e na putu ka Jerusalimu 1189. pro&scaron;ao je kroz Srbiju i sastao se u Ni&scaron;u sa velikim županom Srbije Stefanom Nemanjom.1610 - Prvi holandski iseljenici u Americi iskrcali su se na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Njujorka.1793 - Prvi javni zoolo&scaron;ki vrt &quot;Žarden de plant&quot; otvoren je u Parizu.1819 - Rođen je francuski slikar Gistav Kurbe. Opor i snažan, odbacio je romantične pejzaže i idealizovanje ljudi i prizora, izvr&scaron;iv&scaron;i ogroman uticaj na evropsko slikarstvo sredinom 19. veka. Glavna dela: &quot;Atelje&quot;, &quot;Tucači kamena&quot;, &quot;Talas&quot;, &quot;Pogreb u Ornanu&quot;.1832 - Rođen je nemački inženjer Nikolaus Avgust Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo četvorotaktni motor sa unutra&scaron;njim sagorevanjem, poznat kao &quot;Oto motor&quot;, &scaron;to je omogućilo razvoj automobilizma.1836 - Umro je francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi s elektricitetom i prona&scaron;ao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Napisao je vi&scaron;e dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (As) i amperčas (Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.1868 - Prilikom &scaron;etnje Ko&scaron;utnjakom (koji je tada bio privatno lovi&scaron;te Obrenovića) ubijen je srpski knez Mihailo Obrenović. Na prestolu Srbije bio je od 1839. do 1842. i od 1860. do smrti. Zbog bune koju je 1842. podigao Toma Vučić Peri&scaron;ić morao je da pobegne u Austriju, posle čega je na presto Srbije doveden knez Aleksandar Karađorđević. Boraveći van zemlje, pomagao je mnoge srpske kulturne radnike i pisce, uključujući Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića. Kada se njegov otac knez Milo&scaron; Obrenović vratio na vlast 1858. preuzeo je komandu nad vojskom, a ubrzo posle očeve smrti 1860. zaveo je autoritarnu vladavinu, pretvoriv&scaron;i Skup&scaron;tinu u savetodavni organ. Ustanovio je 1861. narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim naoružanjem. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. (Čukur česma) da nakon obimne diplomatske akcije 1867. primora Tursku da povuče garnizone iz utvrđenih gradova Srbije.1874 - Umro je srpski državnik Ilija Gara&scaron;anin, čije je delo &quot;Načertanije&quot;, prvu verziju je napisao Franja Zah, predviđalo oslobađanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Turskoj. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Gara&scaron;i kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je započeo kao oficir 1837. i bio je prvi stare&scaron;ina vojske knjaza Milo&scaron;a Obrenovića, ali je posle Milo&scaron;eve abdikacije 1839. morao u izbegli&scaron;tvo. Po povratku od 1843. do 1852. bio je ministar unutra&scaron;njih dela pa ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije. Ponovo je postao ministar unutra&scaron;njih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skup&scaron;tine o zbacivanju dinastije Karađorđević je najvi&scaron;e njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića 1861. postao je &scaron;ef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku sa prvacima Srba u Bosni, ali je otpu&scaron;ten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi sa Katarinom Konstantinović.1875 - Umro je srpski pisac Jovan Grčić Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao &quot;fru&scaron;kogorski slavuj&quot;. Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu (sada&scaron;nja Bratislava). Kao stipendista Matice srpske studirao je medicinu u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze, vratio se u rodni Čerević u Sremu, i u 29. godini umro u manastiru Beočin. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i vi&scaron;e tzv. &quot;prostih pesama&quot;, po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je 1869. objavio &quot;Pesme&quot;. Pisao je i pripovetke i prevodio je &Scaron;ilera, Getea, Hajnea.1922 - Rođena je Džudi Garland, američka filmska glumica i pevačica, koja se proslavila već kao devojčica ulogom u filmu &quot;Čarobnjak iz Oza&quot; za koju je dobila Oskara. Tumačila je uloge i u filmovima Vinsenta Minelija, jednog od pet njenih muževa, njihova kćerka Lajza Mineli takođe je ostvarila veoma uspe&scaron;nu pevačku i glumačku karijeru. Ostali filmovi: &quot;Bebe u vojsci&quot;, &quot;Osnujmo orkestar&quot;, &quot;Bebe na Brodveju&quot;, &quot;Mala Neli Keli&quot;, &quot;Sretni me u Sent Luisu&quot;, &quot;Časovnik&quot;, &quot;Zigfildove ludosti&quot;, &quot;Pirat&quot;, &quot;Zvezda je rođena&quot;.1923 - Rođen je britanski medijski magnat če&scaron;kog porekla Jan Robert Maksvel.1923 - Umro je francuski pisac Pjer Loti, koji je zbog napisa o okrutnostima kolonijalnih trupa u Indokini otpu&scaron;ten iz vojne službe. Kao pomorski oficir mnogo je putovao i dela mu obiluju egzotikom. Kao turkofil, u Prvom balkanskom ratu izražavao je simpatije za Tursku, ali je posle bugarskog prepada na srpsku vojsku u Drugom balkanskom ratu i kasnije u Prvom svetskom ratu, pohvalno i s neskrivenim divljenjem pisao o Srbima. Ostala dela: &quot;U haremu&quot;, &quot;Lotijeva ženidba&quot;, &quot;Mornar&quot;, &quot;Islandski ribar&quot;, &quot;Gospođa hrizantema&quot;, &quot;Roman jednog spahije&quot;.1930 - Rođen je Branimir Živojinović, prevodilac i književnik. Rođen je u Beogradu, u porodici istaknutih intelektualaca. Bio je profesor na Filolo&scaron;kom fakultetu (Odeljenje za germanistiku) i urednik u Srpskoj književnoj zadruzi. Jedan je od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije i prvi dobitnik nagrade &quot;Milo&scaron; N. Đurić&quot; za 1968. Objavio je četiri pesničke zbirke i &scaron;est antologija nemačke i svetske lirike. Sa nemačkog, engleskog, francuskog i ruskog prevodio je Getea, &Scaron;ekspira, &Scaron;ilera, Novalisa, Hajnea, Rilkea, Ničea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Celana, Ahmatovu, Kafku, Muzila, Hesea, Mana, Kanetija.1931 - Rođen je Žoao Žilberto, brazilski pevač, tekstopisac i gitarista. &Scaron;ezdesetih godina 20. veka doživeo je globalnu popularnost. Jedan je od tvoraca muzičkog pravca bosa nova. U Brazilu je bio poznat po nadimku O Mito (Legenda). Najpoznatiji je po pesmi &quot;Garota de Ipanema&quot; (Devojka sa Ipaneme). Univerzitet Kolumbija u SAD dodelio mu je titulu počasnog doktora nauka zbog doprinosa muzici.1934 - Umro je engleski kompozitor Frederik Delijus, impresionista poznat po simfonijama &quot;Pariz, pesma velikog grada&quot;, &quot;Brigg Fair&quot;. Komponovao je i opere i koncerte, uključujući &quot;Misu života&quot;, inspirisanu delom Fridriha Ničea &quot;Tako je govorio Zaratustra&quot;.1940 - Fa&scaron;istička Italija u&scaron;la je u Drugi svetski rat kao saveznik nacističke Nemačke, objaviv&scaron;i rat Francuskoj i Velikoj Britaniji.1942 - Počela je ofanziva na Kozaru u Drugom svetskom ratu, u kojoj je oko 40.000 nemačkih i hrvatskih vojnika zatvorilo obruč oko slobodne teritorije u području te planine u Bosni. U opkoljenom području zbeg sa oko 80.000 srpskih civila branilo je 3.500 boraca Drugog kraji&scaron;kog partizanskog odreda. Posle 50 dana te&scaron;kih borbi probijen je obruč i spaseno je ne&scaron;to vi&scaron;e od 15.000 civila, dok je oko 60.000 odvedeno u logore, mahom u Jasenovac.1942 - Nemci su u selu Lidice u Če&scaron;koj, koje su prethodno spalili, streljali sve mu&scaron;karce, žene odveli u logore, a decu u &quot;prevaspitne&quot; ustanove, kao odmazdu zbog ubistva Rajnharda Hajdriha. Selo je obnovljeno 1946. i podignut je spomenik žrtvama.1945 - Komandantu zapadnih savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu američkom generalu Dvajtu Ajzenhaueru je uručeno jedno od najvi&scaron;ih sovjetskih odlikovanja - Orden pobede.1946 - Umro je američki bokser afričkog porekla Džek Džonson, prvi crnac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u te&scaron;koj kategoriji.1967 - Izrael je prihvatio zahtev UN o prekidu vatre u ratu sa Egiptom (&Scaron;estodnevnom), u kojem su Izraelci, protiv kojih su ratovali i Sirija i Jordan, za samo &scaron;est dana zauzeli teritoriju četiri puta prostraniju od Izraela.1967 - Sovjetski Savez je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom i zapretio sankcijama ukoliko izraelska armija ne obustavi napredovanje prema glavnom gradu Sirije Damasku.1967 - Umro je američki filmski glumac Spenser Trejsi, izuzetan tumač niza karakternih uloga, prvi glumac koji je dve godine uzastopno dobio Oskara, za filmove &quot;Hrabri kapetan&quot; 1937. i &quot;Grad dečaka&quot; 1938. Ostali filmovi: &quot;Bes&quot;, &quot;Sedmi krst&quot;, &quot;Citadela&quot;, &quot;Starac i more&quot;, &quot;Nirnber&scaron;ki proces&quot;, &quot;Pogodi ko dolazi na večeru&quot;.1970 - U Jordanu je najmanje 100 lica ubijeno u sukobu vladinih snaga sa palestinskim gerilcima.1971 - SAD su posle 21 godine ukinule embargo na trgovinu s Kinom.1989 - Narodna republika Kina i Tajvan uspostavili su direktne telefonske veze.1990 - Na prvim slobodnim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata pobedila je Bugarska socijalistička partija, biv&scaron;a Komunistička partija, koja je dobila 47 odsto glasova, dok je desničarski Savez demokratskih snaga osvojio 36 odsto.1990 - Predsedničke izbore u Peruu dobio je peruanski političar japanskog porekla Alberto Fudžimori, poraziv&scaron;i na njima pisca Marija Vargasa Ljosu.1992 - Dogodio se masakr u selu Čemerno, kada su 32 srpska civila, najvi&scaron;e žene, dece i starci, me&scaron;tani tog sela u blizini Sarajeva, pobijeni u praskozorje, od strane lokalnih muslimanskih ekstremista.1995 - Biv&scaron;i predsednik vlade &Scaron;vedske Karl Bilt naimenovan je umesto lorda Dejvida Ovena za kopredsednika Međunarodne konferencije o prethodnoj Jugoslaviji, saop&scaron;tio je predsedavajući Evropske unije francuski predsednik Žak &Scaron;irak.1996 - Čečenski islamski separatisti i zvaničnici Rusije potpisali su dokumente kojima je predviđeno okončanje 18-mesečnog rata u Čečeniji.1997 - Prema naređenju vođe kambodžanske maoističke gerilske frakcije &quot;Crvenih Kmera&quot; Pol Pota, ubijen je jedan od njegovih najbližih saradnika Son Sen i 11 članova njegove porodice.1999 - Poslednji projektili NATO - 79. dana agresije na Srbiju (SRJ) - pali su ne&scaron;to posle 13 časova u području sela Kololeč kod Kosovske Kamenice, a ubrzo potom generalni sekretar NATO Havijer Solana saop&scaron;tio je da bombardovanje prestaje. Prve jedinice Vojske Jugoslavije su, na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog dan ranije u Kumanovu, počele povlačenje sa Kosova i Metohije, a kasnije istog dana Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je, uz uzdržan glas NR Kine, usvojio rezoluciju 1244 kojom je legalizovan dolazak međunarodnih vojnih snaga u južnu srpsku pokrajinu.1999 - Predsednik SRJ Slobodan Milo&scaron;ević je saop&scaron;tio da je tokom agresije NATO poginulo 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 policajaca, kao i &quot;da je zemlja odbranjena i da je sačuvan njen suverenitet i teritorijalni integritet&quot;.2000 - Umro je sirijski predsednik Hafez el Asad, koji je na vlast do&scaron;ao državnim udarom u novembru 1970. da bi već sledećeg marta bio izabran za &scaron;efa države. Bio je jedan od najuticajnijih državnika Bliskog istoka. Na poziciji predsednika nasledio ga je sin.2002 - U blizini beogradskog hotela &quot;Jugoslavija&quot; iz zasede je ubijen srpski policijski general Bo&scaron;ko Buha, zamenik &scaron;efa resora javne bezbednosti u Ministarstvu unutra&scaron;njih poslova Srbije.2004 - Umro je američki muzičar afroameričkog porekla Rej Čarls, &quot;otac soula&quot;, koji je uspeo da savlada i siroma&scaron;tvo i nedostatak vida i zavisnost od heroina i postane jedan od najpopularnijih i najplodnijih muzičara 20. veka. Tokom 58 godina izdao je 250 albuma i održao oko 10.000 koncerata. Međunarodnu slavu stekao je 1954. pesmom &quot;Na&scaron;ao sam ženu&quot;, a nezaboravna pesma &quot;Džordžija u mojim mislima&quot; svrstala ga je 1960. godine među svetske zvezde, &scaron;to je sledeće godine potvrdio hitovima &quot;Zbri&scaron;i drumom Džek&quot; i &quot;Ne mogu da prestanem da te volim&quot;.2010 - Umro je Vlaho Orlić, jedan od najboljih domaćih vaterpolo stručnjaka. Rođen u Kotoru, detinjstvo je proveo u Italiji i Dubrovniku, a kao mladić uspe&scaron;no se bavio veslanjem. Od 1958. nalazio se u beogradskom Partizanu, kao igrač i potom trener. Smatra se najzaslužnijim za napredak tog kluba koji je sedamdesetih vladao Evropom i bio je jedan od najboljih vaterpolo klubova na kontinentu. Početkom devedesetih učestvovao je u stvaranju uspe&scaron;nih timova Zvezde i Bečeja.2025 - U prepodnevnim satima u srednjoj &scaron;koli u Gracu, Austrija, dogodilo se masovno ubistvo. Napadač, polaznik te ustanove, usmrtio je 10 osoba a preko 30 povredio odnosno ranio, automatskim oružjem i nožem.

Na današnji dan, 10. jun

0 Komentari