Gospodari rata zavladali su svetom...

&quot;Gospodari rata&quot; je izraz koji se devedesetih koristio u vezi s građanskim ratovima u Liberiji, Avganistanu i Somaliji. Odnosio se na glavne aktere koji su te ratove vodili radi ostvarivanja sopstvenih interesa i pritom prihvatali raspad državnih struktura. U &quot;Izve&scaron;taju o stanju mira za 2026. godinu&quot; reč je o povratku takvih aktera u 21. veku.Da li su Putin, Tramp i Netanjahu gospodari rata?miss.cabul / Shutterstock&quot;Novi gospodari rata podrivaju međunarodni poredak&quot;, kaže Konrad &Scaron;eter iz Bonskog međunarodnog centra za istraživanje sukoba (BICC), koji je ovog ponedeljka u Berlinu, zajedno sa jo&scaron; tri instituta, predstavio izve&scaron;taj. Istraživač sukoba pritom je nabrojao i nekoliko imena &ndash; među njima ruskog predsednika Vladimira Putina, američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.Njima i drugima on u osnovi zamera isto: &quot;Upotreba vojne sile njihovo je omiljeno sredstvo za ostvarivanje interesa. Pritom ne mare za međunarodno pravo&quot;, kaže &Scaron;eter.Njegova koleginica Ursula &Scaron;reder iz Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku pri Univerzitetu u Hamburgu (IFSH), dodaje: &quot;Ne želimo sve njih da izjednačimo, ali uočavamo iste obrasce&quot;, kaže Ursula &Scaron;reder govoreći o triju Putin-Tramp-Netanjahu i drugim vladarima.Nasilje kao &quot;normalno sredstvo politike&quot;?Prema autorkama i autorima &quot;Mirovnog izve&scaron;taja&quot;, ključni obrazac je ponovno kori&scaron;ćenje nasilja kao &quot;normalnog sredstva politike&quot;. Time se, smatraju, poku&scaron;ava ograničiti i &quot;politički suverenitet drugih država&quot;. U pozadini su interesi profita i &scaron;irenja moći.Shutterstock/Dancing_ManPrema studiji, to se odnosi i na nekoliko zalivskih monarhija: Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate. &quot;One učestvuju u brojnim građanskim ratovima &ndash; od Libije do Somalije&quot;, kaže &Scaron;eter. I njima je, smatra, pre svega cilj ostvarivanje geopolitičkih, strate&scaron;kih ili ekonomskih interesa.Manje razvojne saradnje i humanitarne pomoćiZbog toga se u naslovu studije i govori o &quot;gospodarima rata&quot;. Oni podstiču raspad međunarodnog poretka, upozorava Nikol Dajtelhof iz Lajbnicovog instituta za istraživanje mira i sukoba u Frankfurtu na Majni. Ona pritom posebno misli na Ujedinjene nacije.Od Nemačke i Evrope očekuje veći angažman kako bi se taj trend zaustavio: &quot;Upozoravamo da moraju pronaći partnere za očuvanje pravila međunarodnog poretka&quot;. Finansijska smanjenja u oblasti razvojne saradnje i humanitarne pomoći Nikol Dajtelhof i ostali stručnjaci smatraju pogre&scaron;nim putem. Povlačenje sredstava dodatno pojačava krizne dinamike, navodi se u njihovoj zajedničkoj izjavi.Vi&scaron;e gladi, bolesti i kriminalaEPA-EFE/HAITHAM IMADPosledice su brojne, pi&scaron;e u izve&scaron;taju. Vi&scaron;e je kriza s nesta&scaron;icom hrane koje uzrokuju glad, ali i &scaron;irenja potencijalno smrtonosnih zaraznih bolesti poput aktuelnog virusa ebole. Beleži se i rast kriminala i oružanih sukoba.&quot;Smanjenje pomoći ide ruku pod ruku s drastičnim porastom kriminala i oružanih sukoba &ndash; na primer u Haitiju, Kongu ili Južnom Sudanu&quot;, navodi se u izve&scaron;taju.Istraživači sukoba traže da Nemačka ukine rezove u razvojnoj saradnji i izdvoji vi&scaron;e sredstava. To bi, smatraju, moglo da predstavlja protivtežu samovolji novih &quot;ratnih gospodara&quot;. Njihov apel prati i upozorenje: &quot;Tamo gde razvojna saradnja služi samo odvraćanju migracija ili osiguravanju sirovina, ona gubi svoj mirovno-politički smisao&quot;.Da li je Nemačka izgubila poverenje u svetu?Četiri instituta u izve&scaron;taju preporučuju drugačiji pristup razvojnoj saradnji: fokus bi trebalo da bude na inkluzivnosti, ljudskim pravima i izgradnji mira &ndash; ukratko, na kooperativnoj politici. &quot;Njena dodatna vrednost je jačanje poverenja u partnerstva i međunarodni poredak.&quot;Prema tumačenju &quot;Izve&scaron;taja o stanju mira&quot;, Nemačka je to poverenje u velikoj meri prokockala. Njena neuspela kandidatura za dvogodi&scaron;nje mesto u Savetu bezbednosti UN kao nestalne članice, za Nikol Dajtelhof je simptomatična: &quot;To je svakako povezano i sa činjenicom da se Nemačka poslednjih godina često povlačila kada je trebalo braniti međunarodno pravo.&quot;&Scaron;ta kancelar podrazumeva pod međunarodnim pravom?Time Nikol Dajtelhof aludira na to da kancelar Fridrih Merc, za razliku od premijera brojnih drugih država, nije jasno označio otmicu venecuelanskog lidera Nikolasa Madura od američkih snaga kao kr&scaron;enje međunarodnog prava. Umesto toga rekao je: &quot;Pravna ocena američke operacije je složena&quot;.Ni nakon američko-izraelskog napada na Iran, Merc nije dao nedvosmislenu podr&scaron;ku međunarodnom pravu: &quot;Sada nije trenutak da držimo lekcije na&scaron;im partnerima i saveznicima&quot;, rekao je kancelar. Kada su obe zemlje 2025. bombardovale iranski nuklearni program, Merc je taj potez pravdao rečima da Izraelci obavljaju &quot;prljavi posao &ndash; i to za sve nas&quot;.Novi poku&scaron;aj jače kontrole naoružanja?Za Nikol Dajtelhof je jasno koju bi pouku Nemačka trebalo da izvuče iz neuspeha u izboru za Savet bezbednosti UN: &quot;Treba to ozbiljno shvatiti i razmisliti kako ponovo izgraditi sopstveni profil&quot;.U izve&scaron;taju se nude i predlozi kako to postići: u vreme rastućih trka u naoružavanju potrebno je stvarati temelje za pouzdane sporazume o kontroli naoružanja. &quot;Takvi sporazumi su, kao mera izgradnje poverenja, ključni preduslov za stvaranje mira.&quot;

Gospodari rata zavladali su svetom...

2 Komentari