Stižu nam maline: Početna cena – 550 dinara

Za trećinu vi&scaron;e nego lane, ali i dalje daleko ispod potencijala srpskih malinjaka. Kao i uvek u ovo doba godine, pojedini proizvođači iza&scaron;li su sa početnom cenom &ndash; 550 dinara za kilogram srpskog crvenog zlata.Spekulacije sa otkupnom cenom, nedovoljno sertifikovanog sadnog materijala i radne snage &ndash; malinari koji godinama odolevaju ovim izazovima, ove sezone u svoje malinjake ući će sa vi&scaron;e optimizma, pi&scaron;e javni servis Radio-televizija Srbije.&quot;Možemo očekivati dobru cenu i dobar kvalitet ovoga roda jer će biti malina retka i krupna, zdrava, tako da neće biti nikakvih problema&quot;, kaže Mileta Pilčević, predsednik udruženja &quot;Vilamet&quot;.Proizvođačima naruku idu i prazne hladnjače.&quot;Nemamo ove godine zaliha, nemamo uvozne, &scaron;to su uvozili, uvozili su, borili smo se da se to deklari&scaron;e da se vi&scaron;e ne me&scaron;a srpska sa inostranom, da nemamo te viruse i te bolesti koje su se u zadnje vreme pojavile&quot;, kaže Mileta Pilčević.&quot;Svet je taj koji je to definisao. Oni traže najkvalitetniju malinu, a to je malina iz Srbije i to su samo dve sorte, to su &#39;vilamet&#39; i &#39;miker&#39;. Zbog nedostatka sadnog materijala, počeli smo da radimo i druge sorte koje nemaju te karakteristike, počeli smo da me&scaron;amo sorte i to trži&scaron;te neće da trpi&quot;, kaže dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.Shutterstock/goja1Pad proizvodnje &ndash; su&scaron;a, ali i pogre&scaron;ne proizvođačke i trgovačke prakseStručnjaci procenjuju da malinu uzgajamo na osam do devet hiljada hektara. Gotovo tri puta manje od onoga &scaron;to pi&scaron;e u zvaničnoj statistici. Razlog za raskorak u podacima vide u zloupotrebi subvencija.Pad proizvodnje obja&scaron;njavaju i su&scaron;om, ali pre svega &ndash; pogre&scaron;nim proizvođačkim i trgovačkim praksama. Ipak, smatraju da malinu ne treba da uvozimo.Kažu, izgubili smo primat u količinama, ali ne i u kvalitetu. Lideri smo i po broju i kvalitetu hladnjača.&quot;Često se u poslednje vreme čuje da je jedan od načina da se prerađivački kapaciteti sačuvaju da se uvozi i da se kod nas prerađuje ta malina, &scaron;to po meni nije ispravno. Mi treba da insistiramo i da radimo na na&scaron;oj proizvodnji, da to &scaron;to proizvedemo i preradimo u Srbiji, jer uvek su to bile vi&scaron;e cene u odnosu na konkurenciju&ldquo;, kaže Aleksandar Leposavić.Država arbitrira između malinara i hladnjačaraIako je malina godinama jedna od najvrednijih stavki domaćeg agrarnog izvoza sa oko 300 miliona evra zarade, gotovo da nema sezone u kojoj zavađeni malinari i hladnjačari nisu pozvali državu upomoć &ndash; da arbitrira.&quot;Ministarstvo radi na tome da uspostavi obavezne ugovorne odnose između primarnih proizvođača i otkupljivača, upravo sa ciljem da se proizvođači za&scaron;tite i imaju veću sigurnost prilikom prodaje svojih proizvoda&quot;, saop&scaron;tava Ministarstvo poljoprivrede, &scaron;umarstva i vodoprivrede.Navode da podstiču i udruživanje proizvođača, jer organizovan nastup na trži&scaron;tu omogućava jaču pregovaračku moć, lak&scaron;e planiranje proizvodnje, obezbeđivanje kontinuiteta isporuke, kao i obezbeđivanje količine i ujednačenog kvaliteta.Iz Ministarstva podsećaju proizvođače na podsticaje za sisteme za navodnjavanje, nabavku opreme, mehanizacije, unapređenje tehnologije proizvodnje i modernizaciju gazdinstva.

Stižu nam maline: Početna cena – 550 dinara

1 Komentari