Niš, ilustracija/Foto:Branimir Dobes/Shutterstock
Niš, ilustracija/Foto:Branimir Dobes/Shutterstock

Ćele-kula najposećeniji spomenik u Nišu, turistima ni pandemija nije prepreka za obilazak

Podeli

Uprkos pandemiji koronavirusa, Ćele-kula je i prošle godine bila najposećeniji istorijski spomenik u Nišu - od 23.000 posetilaca, istorijskih spomenika u gradu i oklolini nju je posetilo 13.000.

Prema podacima Narodnog muzeja, u 2018. godini taj spomenik je obišlo više od 45.000 ljudi, a u 2019. više od 55.000.

U prva dva meseca ove godine Ćele-kulu posetilo je više od 1.200 ljudi, među kojima je bilo i stranaca.

Prema rečima više kustoskinje niškog Narodnog muzeja Bojane Milenković, zbog Ćele-kule u taj grad dolaze turisti iz svih krajeva sveta i mnogi od njih odlaze zaista potreseni saznanjem da je kula podignuta tako što su u nju uzidane glave srpskih boraca poginulih na brdu Čegar kraj Niša.

Milenković je podsetila da je bitka na Čegru počela 31. maja 1809. kao jedna od bitaka u Prvom srpskom ustanku, a za oslobođenje Srbije od viševekovne osmanske vladavine.

Ilustracija/Foto: Shutterstock/Kristina Bojovic
Ilustracija/Foto: Shutterstock/Kristina Bojovic

"Srpski vojskovođa Stevan Sinđelić se lavovski borio na Čegru sa svojim Resavcima, ali kada je video da neće moći da održi položaj, s obzirom da nije dobijao nikakvu pomoć sa drugih srpskih položaja, odlučio se za jedan herojski čin - pucao je u barutanu u svom šancu", kazala je Milenkovićeva za agenciju Beta.

U eksploziji je stradalo, dodala je Milenkovićeva, oko 2.000 srpskih vojnika i između 4.000 i 5.000 turskih vojnika.

"Ljut zbog takvog čina i nameran da zaplaši narod u Srbiji, zapovednik Niša Hušid-paša naredio je da se srpskim vojnicima odseku glave i da se sa njih skine koža. Napunjene pamukom, glave je poslao sultanu u Istanbul kao ratni trofej, a od samih lobanja je nastala Ćele-kula", izjavila je Milenkovićeva.

Prema njenim rečima, od 952 glave koje su ugrađene u kulu, do danas je ostalo samo 58, a razloga za to je više.

"Sve do 1.878. godine, odnosno do oslobođenja Srbije od Turaka, kula je bila potpuno na otvorenom, tako da je zub vremena učinio svoje, ali i ljudi. Predanje kaže da su ljudi izvlačili lobanje kako bi ih sahranili na dostojan, hrišćanski način", rekla je Milenkovićeva.

Kako je kazala, nad Ćele-kulom je 1.878. godine podignuta nadstrešnica, a kapela koja je i dan danas štiti izgrađena je 1892. godine, po projektu arhitekte Aleksandra Aleka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 604 idi na stranu