Foto: Depositphotos /  konstsem
Foto: Depositphotos / konstsem

Planina u Srbiji koja pruža sve, ali na njoj život gotovo da je utihnuo

Podeli

Čemernik, planina u jugoistočnoj Srbiji, na desnoj strani Južne Morave, koja se prostire prema Grdeličkoj klisuri, srednje je visine. Njen najviši vrh – Veliki Čemernik visok je 1.638 metara.

Na Čemerniku više nema stada ovaca, ni krda goveda, ni konja. Nema ljudi. Sela gotovo opustela, škole u njima su ugašene...

Pored Velikog Čemernika, vrhovi Čemernika su i: Kula, Mali Čemernik, Ostrozub i Pavlova gromada. Čemernik je dobio ime po otrovnoj biljci čemerici, koja raste na ovoj planini u izobilju.

Čemernik se pominje po tome što je njime prošao turski sultan Musa, Bajazitov sin, 1412. godine, u pohodu na Novo Brdo, piše Opanak.rs. I danas je u narodu poznat Musin put.

Prvi put se pominje u biografiji despota Stefana Lazarevića od Konstantina Filozofa 1431. godine. Tu se navodi kako je svirepi sultan Musa služeći se taktikom iznenađenja, na sam Bajram, po januarskoj ciči, u vojničkom pohodu od Sofije do Vranja i Novog Brda u napornom maršu prešao preko "planine glagoljemaja Čemernik".

Još jedna legenda o nazivu ove planine vezuje se i za sam Kosovski boj. Naime, vojvoda Dejan, na poziv kneza Lazara, skupio je vojsku i zastao u Vilinom lugu. Od dugog putovanja vojnici su, omamljeni mirisima trave, zaspali i zakasnili na Kosovsku bitku. Vojvoda Dejan je zaplakao proklinjući mirišljavu travu: "Eh, crna i čemerna travo, večito crna i čemerna bila, ti nas opi i uspava te za boj zadocnismo i izgubismo carstvo".

Od tada se Vilin lug zove Crna Trava, a planina Čemernik.

Čemernik je jedna od četiri planine koje okružuju Vlasinsko jezero, pored Plane, Gramade i Vardenika. Vlasinsko jezero je akumulaciono jezero poznato po veoma lepoj flori koja ga okružuje i po tresetnim plutajućim ostrvima koja su naseljena vrbama i brezama, drvećem koje je specifično za vlasinski kraj. Jezero je bogato i ribom, uključujući grgeča, soma, šarana i pastrmku.

Zahvaljujući bukovim šumama kojima je obrastao, Čemernik je bogat vodama. Veliki izvori su: Bela voda, Ignjatova česma, Popov kladenac, Kijevska česma, Pavlov izvor, Hajdučki kladanac, Nikolin kladanac. Tu je i izdanak lekovite vode – Orlovac, čija voda posle pet-šest metara toka ponire. Potoci, rečice i reke teku u raznim pravcima i uglavnom se ulivaju u Vlasinu i Južnu Moravu.

Na planini Čemernik ogromno je prostranstvo netaknute prirode
. Idealno je stanište evropskog jelena i divlje svinje, kao i druge sitnije divljači.

Tu je i lekovito bilje, a šume su posebno bogatstvo Čemernika. Obrastao je bukvom, smrčom i jelom. Na jugozapadnim ograncima ove planine već tridesetak godina naglo je počela da se širi breza, koje do tada tu nije bilo. Kako se zemlja više ne obrađuje, čitavi atari sela Mlačišta, Bajinca, Ruplja, Crvenog Brega, Mačkatice, Troskača, Pavličana i Bankovca pretvoreni su u guste brezove nastane.

Njome su zarasli nekadašnji putevi, njive i livade i izgled kraja se sasvim izmenio. Poslednjih dvadeset godina Čemernik je poprište neplanske seče bukovog drveta. Stoletne šume Virčina, Kačara, Valmišta, Tvrdog Brega, Ostrozuba i Čobanca su toliko proređene da su zbog toga počeli da presušuju i veliki izvori.

Nekada najjači izdanak vode u ovom delu Čemernika, Hajdučki kladanac u Kačaru, odakle nastaje Predejanska reka - već je presušio.

Čemernik je poznat po prostranim nastanima borovnice, zeleničja, maljave breze, gorocveta, rosulje, kleke, jagorčevine, vrganja, lisičarke, mlečnice, hajdučke trave, petlovog krsta, kantariona…

Čemernik je bogat i rudom gvožđa, koja se kopala još od turskog perioda.

Pred Drugi svetski rat, 1938. godine, u Crvenom Bregu Đorđe Vajfert je otvorio rudnik gvozdene rude, koji je radio sve do rata 1941. godine, kada je zauvek zatvoren.

Putna mreža preko Čemernika danas je u lošem stanju. Ni put od strateške važnosti Crna Trava – Ruplje – Predejane nije do kraja asfaltiran, dok su ostale puteve uglavnom uništili kamioni prevozeći bukovo drvo.

Najviša naselja na Čemerniku (Pročolovci, Jovanovci, Bajinci, Mlačište, Ostrozub, Dobro Polje, Bistrica, Ruplje, Borovik, Mačkatica, Troskač i vlasinske mahale) poslednjih tridesetak godina su gotovo opustela, škole u njima su ugašene, zamro je život.

Vlasinska i crnotravska sela su se ispraznila, ljudi su se odselili. Na Čemerniku više nema stada ovaca, ni krda goveda, ni konja. Nema ljudi. Putevi su urasli. Sela u nižim predelima Grdeličke klisure i u donjem toku reke Vlasine još se populaciono drže.

strana 1 od 433 idi na stranu