Foto: RINA
Foto: RINA

Neosvojena srpska tvrđava: Golubac prkosi vekovima, a svedok je dve tragične ljubavi

Podeli

Na strmoj steni Ridan, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, još u srednjem veku izgrađena je tvrđava Golubac koja je od davnina poznata i pod nazivom Kameni stražar gvozdenih vrata.

Prvi put ime ove fascinantne građevine pojavljuje se 1335. godine i tada se navodi da je ugarska vojna posada bila smeštena u samom utvrđenju, ali je velika misterija ko je i kada podigao ovo zdanje. Najčešće se kao graditelj spominje kralj Dragutin Nemanjić u 13. ili Ugari u 14. veku, ali ništa od toga nije dokazano.

"Ono što je najzanimljiviji podatak jeste da ova tvrđava nikad nije bila osvojena vojnim putem. Do Kosovske bitke bila je u srpskim rukama, a posle su je preuzeli Turci. Po svojoj arhitekturi potpuno je drugačija od svih građevina tog doba", izjavio je za Rinu Sreten Živković, rukovodilac turističkog sektora Tvrđave Golubac.

Kako kaže, sastoji se od devet masivnih kula i palate utvrđenja, koju je izgradio despot Stefan Lazarević. Zbog efikasnije odbrane pregrađena je i podeljena na nekoliko celina koje su međusobno povezane bedemom.

Foto: RINA
Foto: RINA

Oduvek je tvrđava Golubac bila od izuzetnog strateškog značaja. U jednom delu fasade uzidano je topovsko đule, verovatno iz rata 1428. godine, a glavna uloga te topovske kule bila je zaštita pristaništa.

Pojedini istorijski spisi dokazuju da je na istom mestu postojalo utvrđenje i u doba starih Rimljana, koje je tokom velikih borbi potpuno razoreno, a nakon toga ponovo obnovljeno.

Pored brojnih legendi koje se prenose sa kolena na koleno, najčešće se mogu čuti one o imenu tvrđave.

"Prema jednoj od priča, Tvrđava Golubac je dobila ime po tome što je vizantijska princeza Jelena bila zarobljena u najvišoj, takozvanoj šešir-kuli i u svojoj usamljenosti i tuzi hranila je golubove, koji su joj služili kao pismonoše", rekao je Stevan.

"Pojedini putopisci su u svojim svedočanstvima navodili da iz daleka vrhovi kule izgledaju kao golubovi, pa je tako tvrđava dobile ime. Najživlja legenda u ovim krajevima vezana je za lepu devojku Golubanu u koju je turski sultan bio nesrećno zaljubljen i zbog neuzvraćene ljubavi, osudio ju je na smrt. U svakom smislu golub je simbol ove tvrđave i tako se prevodi na sve svetske jezike", dodao je.

Foto: RINA
Foto: RINA

Prošle godine ovu neverovatnu tvrđavu posetilo je oko 120.000 ljudi, a u doba koronavirusa kad domaći turuzam doživljava pravu ekspanziju taj broj će biti mnogo veći. U periodu od 2014. do 2019. godine urađena je potpuna rekonstrukcija tvrđave Golubac.

Vrata su otvorena za sve ljubitelje istorijskih građevinam, a sama tvrđava podeljena je u četiri zone. Do poslednje, zbog izuzetno nepristupačnog terena, mogu stići samo najhrabriji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 479 idi na stranu