Vikend beg iz grada: Ovo nije Windows XP pozadina, ovo su Zagajička brda FOTO

Zagajička brda nalaze se na oko 75 kilometara od glavnog grada, a skrivena su između velikog prostranstva Deliblatske peščare i njenog ruba kraj sela Zagajica. Upravo to je i najatraktivniji deo "banatske pustinje", a predstavljaju idealno mesto za vikend odmor.

Prostiru se na nešto više od 250 hektara i predstavljaju drugu zonu zaštite u okviru specijalnog rezervata prirode "Deliblatska peščara".

Zagajička brda predstavljaju najviši deo Deliblatske peščare, a po mnogima i najlepši. Pogled sa njih pruža se stotinama kilometara sa svih strana. Vide se okolna mesta, ali se i u daljini mogu uočiti Vršačke planine, južni deo masiva Karpata i deo Dunava. Na Zagajskim brdima peščane dine visoke su i do 200 metara što više podseća na planinsku oblast, a ne na ravničarsku peščaru.

Foto: Privatna arhiva

Ovaj deo peščare po strukturi veoma podseća na sitan pesak. Premda je reč o ravničarskom predelu, šetnja od Šušare do Grebenca preko Zagajičkih brda duga je oko 16 kilometara, a prolazi se i pored najvišeg vrha peščare od 250 metara.

Zagajička brda nanizana su poput pustinjskih dina. Predeli peščare nisu naseljeni, izuzev mesta Šušara na samom početku.

Foto: Privatna arhiva

Zagajička brda koja izgledom podsećaju na loptaste bregove, zapravo su drevne peščane dine, delom šumovite a delom prekrivene stepskom vegetacijom.

Ovi oblici reljefa, obrasli stepskom vegetacijom, predstavljaju jedan od poslednjih sačuvanih stepskih predela u Vojvodini. Zanimljivo je da se na obroncima Zagajičkih brda i danas može videti trska, koja ovde raste još od vremena kad su ova brda činila ostrvo u Panonskom moru.

Foto: depositphotos/ boggy22

Zagajička brda su, stanište najveće kolonije slepog kučeta u Evropi, a tu žive i druge zaštićene vrste.

Na najvišoj tački Zagajičkih brda nalazi se obeležje u vidu zidanog obeliska koji štiti tačku geodetskog premera iz vremena Austrougarske. Iako mnogi tvrde da je obelisk podignut za vreme Marije Terezije, s obzirom na čeličnu armaturu u betonskom postamentu, najsigurnije bi bilo datirati ga u početak 20. veka, verovatno neposredno pred izbijanje Prvog svetskog rata.

Uz obelisk je mnogo kasnije podignut i visoki meteorološki stub za merenje brzine vetra. Peščane dine su jednim delom prekrivene šumom, a drugi deo čini stepska vegetacija.

Foto: Privatna arhiva

Kako doći do ovog prirodnog fenomena?

Pristup je moguć iz tri pravca. Najlepše je doći na Zagajička brda biciklom, u duhu održivog turizma.

1.Prilaz od mesta Šušara u kombinaciji sa vožnjom kroz Deliblatsku peščaru:
Preko Dolova, Mramorka i Deliblata stiže se do centra za posetioce "Čardak" na južnom obodu Deliblatske peščare. Dalje do Šušare vodi uzani put u dužini od 12 kilometara, koji negde po sredini preseca samu peščaru u smeru od juga ka severu. Atraktivan je za vožnju biciklom a nezgodan za obična vozila. Iako većim delom asfaltni, put je na dosta mesta urušen i prepun udubljenja.

Preporuka jeste da parkirate bliže Čardaku i produžite dalje biciklom. Retki su automobili koji zalutaju ili se odluče da prođu ovuda što put čini odličnim biciklističkim iskustvom u okolini Beograda, a trasa je idealno dozirana za rekreativce

Na ulasku u selo Šušara asfalt zavija ulevo, dok za Zagajička brda treba produžiti pravo, kolskim putevima.
Nakon 5 kilometara uz blagi ali konstantni uspon, stiže se na najvišu kotu Zagajičkih brda: kod spomenika i antene.

Alternativno je moguće nastaviti vožnju kroz peščaru i krivudavim i delimice zaoranim letnjim putevima stići do stočarskog katuna na Zagajičkim brdima.
Prohodnost kolskih puteva veoma varira tokom godine usled atmosferskih i drugih uticaja.

Ukoliko se krene sa decom treba znati da je vožnja bicikla po zemljanom putu zanimljiva ali i naporna akcija, jer je potrebno je savladati i nekoliko kraćih uspona.

Foto: Depositphotos/ zrad@beotel.rs

2. Prilaz od mesta Izbište i magistralnog puta za Vršac:

Ko ne planira vožnju od Čardaka do Šušare, najkraći prilaz Zagajičkim brdima vodi magistralnim putem Pančevo – Vršac. Potrebno je u mestu Uljma skrenuti desno putem za Belu Crkvu. Ubrzo zatim u mestu Izbište ponovo skrenuti desno ka Šušari.

Nakon uspona i krivine treba ostaviti auto na prvoj raskrsnici i krenuti put Brda biciklom ili peške putem sa suprotne leve strane kolovoza.

Ovaj put je najkraća veza Zagajičkih brda i asfaltnog puta i iznosi 4 kilometra. Nije preporučljivo voziti do samih brda gradskim automobilom.

3. Prilaz od mesta Grebenac.

Na samom ulasku u Grebenac skreće se levo prema seoskom groblju gde završava asfalt i počinje peščani kolski put kojim se, u letnjim uslovima može stići čak i do same kule-antene.

Foto: depositphotos/ zrad@beotel.rs

Ono što je bitno napomenuti jeste da ulaskom na Zagajička brda ulazite u prirodno okruženje gde nema prodavnica, restorana i ostalih "opšte poznatih turističkih mesta" pa je poželjno da uz sam put ili pred polazak spakujete mali ranac sa vodom za jednodnevni izlet, napravite neke sendviče, nabavite planinarske cipele ili udobne sportske patike, kao i odeću prilagođenu vremenskim prilikama.

Zagajička brda su skriveni raj za fotografe, i sve one koji žele da imaju uspomenu u vidu idealnih fotki: minijaturno banatsko blago. Prizori su najlepši u svitanje ili pred zalazak sunca.

Ako ne znate kuda za sat vremena iz grada, Zagajička brda su idealna su destinacija za nekoga ko se tek upušta u hiking, a penjanje uzbrdo ovde je uvek opciona kategorija, ali i dobar korak u izgradnji forme za ozbiljnije poduhvate.

Kada je reč o najlepšim mestima u Srbiji, naša zemlja ima mnogo toga da ponudi. Bilo da se radi o velikim parkovima, šumama, specijalnim rezervatima prirode, salašima, etno-selima, rekama ili jezerima, vodopadima, planinama i kanjonima, a restriktivne mere nastale globalnom pandemijom daju priliku da se više vremena provede u njenim prirodnim lepotama.