Nećete verovati svojim očima: Ova mesta se zaista nalaze u Srbiji FOTO

Podeli

Prirodna bogatstva naše zemlje oduševljavaju strance, a i vas će sigurno ostaviti bez daha.

Lazarev kanjon

Lazarev kanjon se nalazi u istočnoj Srbiji, i nastao je usecanjem Lazareve reke, desne pritoke Zlotske reke. Važi za jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji. Dugačak je 4,5 kilometara, dubok od 350 do 500 metara, a najmanja širina iznosi 4 metara. Ono što je karakteristično za ovaj kanjoj jeste prisustvo 52 reliktne biljne vrste, ali i fantastičan pogled koji "puca" sa vrha, baš nalik na one slike iz poznatih svetskih kanjona. Smešten je na 10 kilometara od Bora, piše 24 sata, a prenosi Zivetisprirodom.rs.

.

View this post on Instagram

LAZAREV KANJON Najdublji kanjon u istočnoj Srbiji, visina litica 300-500m. Tri reke ponornice sačinjavaju Lazarevu reku, koja je isto ponornica, pa prilikom ulaska u kanjon stiče se utisak kao da je sve presušilo, ali ustvari je reka sve vreme ispod staze. Nakon 8km hoda, nailazite na prvu raskrsnicu gde možete izaći iz kanjona i popeti se na njegovu desnu liticu. Malo nakon raskrsnice se nalazi i prvi ponor, mesto gde se reka gubi i nastavlja svoj tok pod zemljom. Nastavak pešačenja je prava egzibicija, jer ste do sad morali da preskačete mnogobrojna oborena stabla, podvlačite ispod njih, penjete kako bi ste zaobišli odron(nestavaran prizori) stena, a sad vam sledi i reka da sve to upotpuni. Pošačenje će možda biti znatno sporije, jer ćete morati dosta opreznije da gazite, ali žubor vode, prelazak nabujalih brana, voda koja svoj tok probija na mestima na koja ne možete ni da zamisliti je dovoljno da vam svaki pogled oduzme dah, i svakom napravljenom pauzom upijete jedinstvene prizore koji će svaki put biti drugačiji. Kao i svaki prolazak kroz kanjon će doneti neku novinu, novu prepreku, stablo koje se srušilo, ili stenu koja se obrušila. S vremena na vreme čuće se i krckanje kamenja koje se odranja(mi smo imali priliku da naletimo na dva manj odrona), na koje morate obratiti pažnju, gledajte samo da se sklonite iza nekog bezbodnog zaklona, jer i mali kamenčić može dosta da vas povredi. Ukupna dužina staze sa prolaskom kroz ceo kanjon i povratkom preko desne litice je 25km, dosta se sporo prolazi jer je ceo put isprepleten sa preprekama, nama je trebalo ukupno oko 9h da je obiđemo. *Preporučujem da se isključite na prvoj raskrsnici(nakon 8km) na koju naiđete i popnete se na desnu liticu, jer ćete u povratku naići na dva prelepa vidikovca(vidikobac 1 i 2, tako su obeleženi), skratiti prolazak kroz kanjon upola i ostaće vam još vremena da odete do vidikovca Kovej koju se nalazi na 5km šumskim putem, ali levom liticom. Mi do njega nismo stigli, ali planiramo prvom sledećom prilikom, jer je na sredini kanjona i kako su nam opisali, nalazi se u sklopu seoskoh domaćinstva, gde u koliko se najavite možete ručati i prenoćiti. #lazarevkanjon #lazarevareka #srbija

A post shared by Daniel Djankovic Krosnjar (@danieldjankovickrosnjar) on

Vodopad Prskalo

Do ovog vodopada, smeštenog na južnom Kučaju, prilično je teško doći, jer je put koji vodi do njega u periodu najveće aktivnosti vodopada prilično neprohodan. Vodopad Prskalo je jedan od najzanimljivijih u Srbiji, a morate priznati da prizor zaista oduzima dah.

Vodopad Prskalo, kao da je čovek svojom rukom napravio a ne mašta i čarolija vode i krečnjaka. Prizor na kome se oči odmaraju a pogled ka vrhu brzo završi u malom bisernom viru koji Prskalo sa malo buke već godinam vaja. Visok je oko 15 metara, vrlo je siromašan vodom čak i u proleće kada ima vode, mada nikada ne presuši.

Spektakularni Uvac

Ako vas ništa drugo ne zaintigira, onda će to reka Uvac svakako uraditi. Kao da se radi o slivu reke Amazon, a ne o mestu u Srbiji, ova reka pravi tako fantastičan prizor svojim vijugavim tokom da je prava šteta proči pored nje, a ne zastati i pogledati je. Reka protiče između Zlatibora i Zlatara, a ceo ovaj predeo je prirodni rezervat.

Krupajsko vrelo

Za ovo vrelo možda nikada niste ni čuli, a sigurno je jedno od najlepših mesta u našoj zemlji. Vrelo je smešteno u ataru sela Milanovca, udaljenom od Žagubice oko 35 kilometara. Karakteriše ga nestvarno plava voda, kao i strme stene kojima je okruženo.

Masiv planine Tare

Masiv planine Tare nalazi se u zapadnoj Srbiji, u severozapadnom delu oivičen dubokim kanjonom reke Drine, dok mu se ogranci spuštaju ka Kremanskoj dolini i dolini reke Đetinje, gde se oslanja na ogranke Zlatibora. Planinu Taru su proučavali mnogi naučnici. Prvi je bio Josif Pančić, koji je na ovoj planini 1875. otkrio endemsku vrstu četinara, nazvanu Pančićeva omorika.

Vodopad Vrelo

"Reka godina", kako ponekad nazivaju reku Vrelo, jer je duga 365 metara, prolazi kroz Perućac, i upravo tu se nalazi ovaj bajkoviti vodopad, koji podseća na prizore koje inače viđate samo u brošurama za putovanja. A iznad samog vodopada izgrađena je terasa restorana, i to mora da je najbolja terasa svih vremena

Veliki krš

Planina koja se nalazi na 10 kilomenatar od Bora totalno je potcenjena i njoj se jako retko priča, a zapravo je jedno od najspektakularnijih mesta u Srbiji, pravi je raj za planinare. Izgleda kao da se radi o nekom velikom planinskom vencu, ovo je lepota naše zemje

Zlatar

Deluje kao neko fensi mesto na kom se snimaju filmovi, zar ne? A zapravo je u pitanju naš zeleni Zlatar, smešten između reka Lima, Uvca, Mileševke i Bistrice. Pa kako i da ne bude spektakularan?

Đavolja varoš

Spomenik prirode Đavolja varoš nalazi se na jugu Srbije, 27 kilometara jugoistočno od Kuršumlije, a 89 kilometara jugozapadno od Niša. Od Beograda je udaljen 288 kilometara. Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom

Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno Đavolju varoš čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.

Deliblatska peščara

Deliblatska peščara ili Banatski pesak jedinstvena je peščara u Evropi, a nalazi se u jugoistočnom delu srpske pokrajine Vojvodine, u južnom Banatu. Ova prostrana oblast površine od oko 300 kvadratnih kilometara, čije su glavne peščane mase elipsoidnog oblika okružene plodnim lesnim poljoprivrdnim površinama, proteže se između Dunava i jugozapadnih padina Karpata. Ovaj spomenik istorije prirode Panonske nizije jedno je od retkih pribežišta za mnoge specifične vrste flore i faune, koje u evropskim i svetskim razmerama predstavljaju prirodne retkosti. Peščara predstavlja geomorfološki i ekološko-biogeografski fenomen ne samo Panonske nizije, već i čitave Evrope.

Stopića pećina

Stopićа pećinа se nаlаzi nа severnoistočnoj strаni plаnine Zlаtibor, između selа Rožаnstvа i Trnаve. Bigrene kаde, svojom specifičnošću predstаvljаju zаštitni znаk pećine, nаstаle su tаloženjem krečnjаkа. To su udubljenjа oivičenа kаmenim zidovimа, odnosno vijugаvim, rumenkаstim bigrenim nаborimа u njimа se nаkupljа vodа, kojа se kаskаdno prelivа iz kаdа. Bigrene kаde su periodično poplаvljene, pа se svojom veličinom i dubinom, neke i do 7 metara, izdvаjаju od drugih u Srbiji.

Ovčarsko-kablarska klisura

Ovčarsko-kablarska klisura je najživopisnija klisura Srbije. Usečena između planinskih masiva Ovčara i Kablara, širine od 50-100 metara a dužine oko 20 kilometara, spaja čačansku sa Požeškom kotlinom. Od Čačka je udaljena samo 8 kilometara. Odlikuju je visoke i strme krečnjačke stene u kojima se vide otvori nekolicine pećina, uklještenim meandrima koje pravi Zapadna Morava i jedinstvenom florom i faunom. Najviši vrh Ovčara nalazi se 710 metara iznad reke, to je ujedno i najveća dubina klisure u Srbiji.

strana 1 od 19 idi na stranu