Grčka: Ostrvo Santorini – u zemljotresu je spasenje

Oko 130 nautičkih milja južno od atinske luke Pirej (oko 200 km) nalazi se Santorini - najjužnije ostrvo Kikladskog arhipelaga (osim malenog Anafija).

Ovo čudesno ostrvo u obliku polumeseca ili kroasana, divlje lepote, prepuno kontrasta i skoro bez vode, karakterišu slojevi crnih i crvenih vulkanskih stena sa zapadne strane (bliže grotlu vulkana), i pitomije obale sa plažama crvenog i crnog peska i šljunka, na istoku.

S obzirom da površina ostrva iznosi samo 96 kvadratnih km (dužina oko 25 km, a širina između 2 i 6 km), može se obići tokom jednog jedinog dana.

Izreka meštana Santorinija je "Seismos!" ("Σεισμός!" - "Zemljotres!"), u prenosnom smislu: "U zemljotresu je spasenje!".

Ona predstavlja nadu u bolje sutra, koja dolazi samo posle velike nevolje kao što je zemljotres ili erupcija vulkana. I zaista, da ostrvo nije nastalo kao posledica prirodne katastrofe, teško da bi mnogi za njega čuli. Mi bismo rekli: Posle kiše izlazi Sunce!

Foto: Ivana Dukèeviæ

Do Santorinija se može stići letovima iz Atine, trajektom iz Pireja, hidrogliserom sa Krita (iz Herakliona), sa Mikonosa, ili drugog većeg grčkog ostrva. Brodovi na Santorini pristaju u malu luku Atinio (Athinio), nekoliko kilometara južno od Fire.

Oni veliki, imaju problem da se ukotve uz luku Atinio - "unutrašnji" deo ostrva. Ne zbog strmine uz koju pristaju, već zbog činjenice da sa te strane, zbog erozije koju je pre oko 4000 hiljada godina stvorila erupcija vulkana (kaldera), dubina mora seže do 380 m, nedovoljno za dužinu prosečnog lanca sidra.

Francuski putopisac koji je pre u XIX veku nacrtao mapu Santorinija, označio je taj deo kao "more bez dna".

Kada se približite Santoriniju, i prvi put ugledate vulkansku stenu u slojevima crno-crvenih nijansi, razumećete zbog čega toliki turisti žele da vide dramatični pejzaž ostrva isečenog u sredini.

A na vrhu stene, na nekoliko mesta prosute su bele kockice - lavirint mediteranskih kućica od kojih je preko dve trećine danas u službi turizma.

Foto: Ivana Dukèeviæ

Parčići efektnog kamenja, na mnoštvo načina ubacuju se kao dekoracijau zidove kuća, bele i plave kupole crkava, restorane i kafiće.

U prodavnicama nakita, crni obluci prodaju se kao privesci na ogrlicama i čine tipične suvenire ostrva. Ovo kamenje možete pronaći i sami ako u nekoj od ulica, na nekom od napuštenih placeva malo bolje pogledate po pločniku.

Pre 5000 godina, prvi stanovnici Santorinija - Minojci, svoje malo ostrvo sa dva manja i jednim velikim grotlom vulkana nazivali su Strongyle, što znači "okruglo". Međutim, posle velike erupcije u XVII - XV veku pre naše ere, "nestala" je polovina ostrva koje je prvobitno bilo kružnog oblika.

Ostatak Santorinija - "isečak" koji posle erupcije nije uronio u more, dobio je oblik polumeseca, uz ostatak nekadašnjeg grotla vulkana - malog ostrvca Nea Kameni do kojeg se stiže čamcem.

U poseti grotlu, možda ćete osetiti neprijatan miris sumpora ili videti vulkansku aktivnost u delovima mora oko vulkana – žuto-zelene boje (susedno ostrvce Palea Kameni, poznato je po sumpornim izvorima vrele vode i mini-gejzirima).

Foto: Ivana Dukèeviæ

Neki naučnici tvrde da je erupcija vulkana bila toliko jaka da se mogla čuti do severne Evrope, i da je stvorila cunami visine 250 m, brzine talasa oko 350 km/h.

Zbog neverovatnih priča, za Santorini neki i danas smatraju da je ostrvo iz priča o čuvenoj potonuloj Atlantidi. Poslednja velika erupcija dogodila se 1956, kada je nakon zemljotresa gust dim kuljao iz grotla vulkana.

Zemljotres je oštetio kuće ovog zaboravljenog, siromašnog ostrva koje je ostalo po strani sve do 1970-tih, kada je odjednom doživelo popularnost. Svake godine, Santorini poseti oko pola miliona turista.

Arheološko nalazište Akrotiri nalazi se na južnom delu ostrva i jedan je od najznačajnijih gradova minojske civilizacije - jedini na Santoriniju. Mnogo vekova pre dolaska Grka, Minojci su na ovim prostorima gradili dvospratne i trospratne kuće, pravili maslinovo ulje, sadili pšenicu, brali šafran, gajili ovce i ribarili.

Foto: Ivana Dukèeviæ

Ovaj stari narod sa odličnim smislom za boje, dekorisao je zidove svojih kuća freskama, koje sa puno živosti opisuju svakodnevni život njenih stanovnika od pre oko 3500 godina (ribar, skupljači šafrana, proleće, antilopa, boginja koja sedi, deca - bokseri, flotila).

Zahvaljujući tonama lave i pepela koji su nakon erupcije potpuno prekrili Akrotiri (kao u Pompeji i Herkulanumu, u Italiji) mnogo toga je ostalo očuvano sve do današnjih dana.

Vulkanska lava koja je prekrila ostrvo, učinila je da najstarija evropska - Minojska civilizacija nestane bez traga, ali i da zemljište na ovom golom ostrvu postane izuzetno plodno, pa su na njemu počele da rastu neke neobične varijacije voća i povrća.

Santorini obiluje vinogradima (čuveno je Nychteriili "noćno vino"), ali ćete vinovu lozu teško prepoznati. Slično vinovoj lozi turske Kapadokije koja je takođe vulkanskog porekla, i ova je u obličju omanjeg žbuna visine oko 30 cm.

Tu su i zasadi minijaturnog paradajza, krastavaca, belih lubenica (unutra su bele boje) i potpuno belih patlidžana. Lokalno jelo pravi se od fave, vrste pasulja.

Foto: Ivana Dukèeviæ

U XIII veku, ostrvo su osvojili Mlečani koji su ga prvi put prozvali njegovim italijanskim imenom "Santorini" po Svetoj Ireni ("Santa" i "Irini"). Jedno vreme, Santorini se nalazio i pod vlašću Turaka.

Glavni grad Santorinija je Fira (Thira, od "pyrros" što znači "crveno" ili "plameno"), smešten na strmini 300 m iznad mora. Osim putem, do njega se od obale može stići i žičarom, ili penjući se uz 560 stepenika.

Ono po čemu je ovaj gradić najpoznatiji, jeste nestvarna belina njegovih jednostavnih kuća i arhitektura crkava - belo-plavih - pravoslavnih, ili onih sa okerastim detaljima - katoličkih. Na Santoriniju postoji katolička zajednica nastala u doba mletačke okupacije. Najstarije kuće datiraju s kraja XVII veka.

Foto: Ivana Dukèeviæ

Na severu ostrva, 12 km od Fire nalazi se gradić Ija (Oia), prepun tradicionalnih, belih kuća - skafti, ali i zanimljivih, arhitektonski drugačijih venecijanskih kuća, u pastelnim bojama.

Na samom rtu, nalaze se ostaci stare tvrđave i tri bele vetrenjače (pretvorene u hotelske sobe), kao i Pomorski muzej. Ija je elegantna, mondenska verzija Fire, u kojoj se nalazi i čuvena plavo-bela crkva, simbol ne samo Santorinija, već i Grčke, uopšte.

Turisti je nepogrešivo odmah prepoznaju, i ispred nje senajčešće formira red onih koji žele da se slikaju.

Foto: Ivana Dukèeviæ

Piše: Ivana Dukčević

Izvor: Internet i Facebook stranica "Umetnost putovanja"

Tekst i fotografije deo su internet stranice i knjige "Umetnost putovanja", zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje.