Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Gaziantep - kako se pravi najčuvenija baklava u Turskoj

Podeli

Ako pitate Turke za najveći grad jugoistočne Turske i šesti po veličini u zemlji - Gaziantep (bivši Antep), svi će odmah početi da pričaju o hrani, ili preciznije - o baklavi.

Zbog raznovrsne i ukusne kuhinje, UNESCO je Antep stavio na listu kreativnih gradova sveta kada je reč o kulinarstvu. Turska prestonica baklave potpuno je opravdala ovaj status, jer je prema slobodnoj proceni u centralnom delu grada otprilike svaka peta radnja baklavdžinica - u gradu ih ima skoro dve stotine, i pravo je čudo kako sve opstaju.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Sa koje god strane stižete u Gaziantep, ako putujete drumom skoro stotinak kilometara pre ulaza u grad oko vas će krenuti da se nižu nepregledne plantaže pistaća. Antepski pistać nešto je manji i slađi od najčuvenijeg na svetu - iranskog, i bez obzira na plantaže oko autoputa kojima izgleda kao da kraja nema čini samo oko tri odsto svetske proizvodnje.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Ispod ljuske i korice boje rđe, krije se dragoceni, neobično jarko zeleni plod, osnovni sastojak najčuvenije baklave u Turskoj - antepske baklave sa pistaćima i šerbet-sirupom - fıstık baklava. Iako je ova baklava odlična bilo gde u gradu, nekoliko radnji se izdvaja i možda zbog dobre baklave ili uspešne reklame, dospele su u sam vrh

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Jednu od njih, u vlasništvu je davno naturalizovanog Sirijca, trenutno najčuveniju baklavdžinicu Turske - Imam Čagdaš, čiji naziv u prevodu znači „Magični imam“ i koja se nalazi u samom srcu starog gradskoj jezgra, posetili smo kako bi u suterenu zgrade imali priliku da vidimo čitav proces proizvodnje.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Počev od razvlačenja testa u prostoriji sa velikim ravnim stolovima i neobično dugim i tankim oklagijama, koja se dimi od brašna koje leti po vazduhu i ulazi u sve pore (a majstori nose papirne maske za lice kako prah ne bi udisali); do mesta gde se četrdeset listova tankog testa, već razvučenih i odvojenih za donji deo baklave meri na preciznoj vagi i stavlja u tepsiju; do stolova gde se razvučeno testo premazuje sirupom, puni jarko zelenim usitnjenim prahom pistaća i stavlja u tepsije, seče na kriške i peče u zemljanim pećima....

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Kada tepsija sa pečenom baklavom izađe iz pećnice, iako još vrela stavlja se na plotnu za zagrevanje i preko nje se iz velikih metalnih šerpi sipa šerbet-sirup koji se puši i cvrkuće od vreline, cureći van tepsije. Tek tada, antepska baklava je gotova. Iz ove baklavdžinice, navodno skoro stotinu kilograma istočnjačke poslastice dnevno bude u paketima poslato na adrese u zemlji i inostranstvu, a kupci su i neki predsednici državi i poznate ličnosti.

Piše: Ivana Dukčević

Izvor: Knjiga, Internet i Facebook stranica "Umetnost putovanja"

Tekst i fotografije deo su internet stranica "Umetnost putovanja", zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje.

strana 1 od 382 idi na stranu