Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Kako sam preživela Lorenca? Terceira, ostrvo vulkana, iznenadnih uragana i najsrećnijih krava

Podeli

Naša avantura po Azorima se nastavlja. Sledeće ostrvo koje posećujemo je predivna Terceira.

Terceira je treće otkriveno ostrvo Azorskog arhipelaga, koje su otkrili portugalski moreplovci u 15. veku, otud ime treći.

Po veličini je i treće ostrvo Azora i drugo najnaseljenije, nakon Sao Miguela, poznato po zadivljujućim prirodnim pejzažima, bogatom kulturnom i arhitektonskom nasleđu i ležernoj atmosferi. Iako je na Azorima turizam u porastu poslednjih nekoliko godina, ostrva ipak za sada ostaju skriveni dragulj usred Atlantika. Savršena destinacija za one koji traže autentičnost.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Kako ostrva nisu geografski povoljna i do njih nije lako doći, Azori su sačuvali izvornu prirodnu lepotu i vrednosti, miran način seoskog života koji se više ne može videti u drugim delovima Evrope.

Do pre nekoliko godina bilo je teže stići do njih, ali danas su sva ostrva povezana avionskom linijom, tokom sezone, od sredine maja do sredine septembra, i trajektima. Kako smo mi početkom oktobra posetili Terceiru, morali smo da se oslonimo na avione. Van sezone trajekti između ostrva saobraćaju jednom nedeljno.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Vreme na Azorima je iskustvo samo po sebi. Možete lako tokom dana imati sunčano nebo, obilne kiše, magle i jake nalete vetra. Vremenski uslovi se brzo i često menjaju i gotovo ih je nemoguće predvideti. Zato je istina kada kažu da možete doživeti četiri godišnja doba u jednom danu na Azorima.

Plan puta i naša ideja je bila da se samo par dana zadržimo na ovom ostrvu i nastavimo dalje, međutim, uragan Lorenco, koji se stvorio iznad Atlantika dok smo boravili na Terceiri, proizvodio je ogromne vodene talase čija je visina bila 22 metra sa naletima vetra do 145 kilometara na sat (što je na našu sreću bilo slabije od predviđenog jer je gubio snagu iznad hladne vode Atlantika).

Snažni uragani su veoma retki tako daleko u atlantskom basenu i mi smo imali VIP ulaznice za ovaj događaj.

Zbog Lorenca su obustavljeni i otkazani svi letovi (ostrvo Flores i Corvo su se, nažalost, nalazila u samom epicentru udara), a mi u stvari ostajemo na “pravom godišnjem odmoru” na Terceiri. Na kraju krajeva, to je samo još jedan način da se priroda izražava a mi smo imali tu sreću da budemo svedoci i to samo pojačava avanturistički aspekt, zar ne?

Foto: Ivana KOvačević
Foto: Ivana KOvačević

U narednim danima obilazimo ostrvo. Naselja su dobro povezana autobuskim linijama, međutim, da bismo stigli do zabačenih mesta i vidikovaca koji se ne smeju propustiti, rentirali smo auto.

Glavni grad na ostrvu je Angra do Heroismo (uvala junaka). Nalazi se na listi Uneskove svetske baštine. Ovaj živopisni grad su u prošlosti pogodila dva velika zemljotresa jer su Azori formirani na mestu spajanja tri Zemljine ploče (severnoameričke, evropske i afričke) i zbog toga je intenzivna vullkanska i tektonska aktivnost na ostrvima.

Mirna istorija i udaljenost od važnijih tokova razvoja omogućili su da se staro jezgro grada potpuno očuva sa svojim impozantnim kućama, popločanim ulicama i izgleda netaknut vremenom. Terceira nam je omogućila da se vratimo kroz vreme.

Ulični prodavci prodaju ukusne poslastice na kolicima, lokalni ribari i dalje prodaju svež ulov na zadnjem delu kamiona ili na lokalnoj pijaci. Milina je šetati kaldrmisanim ulicama i krivudavim sokacima. Pregršt je prodavnica, restorana, galerija i parkova. Nismo žurili i uživali smo u istraživanju grada. Život i portugalska kultura su se ovde isprepletali. Zaliv Angra, šetalište duž marine i opuštanje na peščanoj plaži u zalivu koja se nalazi u centru grada ulepšavali su nam dan.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Najbolji pogled na grad je sa vrha planine Monte Brasil (planina je ugašeni vulkan) na koju smo svakog dana iz naše kuće imali pogled. Na planini se nalazi tvrđava iz 16. veka (Sao Joao Baptista je najveća tvrđava koju su izgradili Španci van Španije), više izletišta i igrališta. Kratkom šetnjom iz centra grada lako dolazite do Monte Brasila, odakle se nudi lep pogled na Angru i ostrvo. Po lepom danu planina je prepuna planinara i porodica na pikniku.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Jedna od glavnih atrakcija na ostrvu je prilika da se posmatraju kitovi i delfini. Više od 24 vrste kitova (ukupno ih ima 84) migriraju i primećeni su u blizini ostrva. Azorska ostrva su jedno od najboljih mesta na svetu za posmatranje kitova i delfina. Za one koji žele da budu licem u lice sa ovim neverovatnim sisarima ovo je odlična prilika.

Dok smo se vozili preko ostrva, primetili smo da hortenzije niču pored zelenih polja duž vulkanskih kamenih zidova koje dele pašnjake. Ovde rastu ljubičaste hortenzije za razliku od Sao Miguela (ostrva koje smo prvo posetili), gde smo viđali samo plave.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Terceiru još nazivaju "ostrvo krava" i to je životinja koju ne možete promašiti na ostrvu. Ovde žive najsrećnija krave na planeti i dva puta ih je više nego ljudi. Trava je zelena i bujna i krave imaju najbolji pogled na okean dok pasu. Ukoliko niste vegetarijanac, Azorski stek je prirodna hrana i nešto što obavezno morate probati. Ako putujete na Azore i ne probate odrezak, vaše putovanje će biti nepotpuno, verujte mi na reč, toliko je dobro.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Sao Mateuš je slikovito ribarsko mesto zapadno od Angra Do Heroismo. Desetine ribarskih brodova su usidreni u ovom malom zalivu. Tu je i najbolji restoran na ostrvu gde smo i mi uživati u lokalnoj ribi i morskim plodovima.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Kada sam se već dotakla hrane - jedna od mnogih prednosti života na sredini Atlantskog okeana je ogromno bogatstvo ribe, toliko da je svako ostrvo razvilo sopstvene riblje specijalitete.

Lapas je kupasta vrsta školjki koje žive vezane za stene duž obale. Slične školjkama, ali malo superiornijeg ukusa, po mom mišljenju. Na Azorima ih obično serviraju pržene na roštilju, samo začinjene vrelim maslacem, biberom, belim lukom i sa malo limuna. Ovo je lokalni delikates i nećete ga naći na drugim mestima na svetu.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Cracas (mali mekušac jedinstven na Azorima) je specijalitet. Kuva se u morskoj vodi i služi ohlađen, uz mali “uređaj” koji izgleda kao deo stomatološke opreme. Napor da se izvade iz ljušture je nagrađen fenomenalnim ukusom, koji je sladak i slan istovremeno.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Alcatra je lokalno jelo na Terceiri, pravi se od goveđeg mesa koje se dugo kuva sa belim lukom, maslinovim uljem, začinima i belim vinom. Alcatra uopšte nije lagan obrok i možda nije najzdravije jelo na svetu, ali kada ga probate, nećete zaboraviti njen ukus i sigurno ćete želeti da ga ponovo probati.

Samo ću se kratko osvrnuti na kolače, koji su preukusni (iako ja ne jedem slatko). Svako ostrvo proizvodi tipične kolače (koji su negde u osnovi slični). Mogu se naći u pekarama i kafićima širom ostrva. Kolač sa Terceire se zove Dona Amelia.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Biscoitos je malo selo na severnoj obali ostrva. Njegova toplija mikroklima ga čini idealnim za plivanje i vinogradarstvo. Crni vulkanski kamen koji smo viđali širom ostrva najbolje je videti u Biscoitosu, gde su prirodni bazeni od vulkanskog kamena i gde je predivan ambijent (dva puta smo se vraćali na ovo mesto).

Očaravajuća obala sa crnim vulkanskim kamenjem gde ogromni talasi udaraju o stene a voda se poput slapova spušta u prirodne bazene koji su puni morske pene (fantastičan i nezaboravan doživljaj). Neki od bazena su poprilično riskantni za plivanje jer talasi velikom silom udaraju u granične stene (jedan takav talas me je iznenadio, potopio i povukao na stene, ali se na svu sreću dobro se završilo).

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Mi smo uvek željni avanture, međutim, imali smo vremena i da se u znatno većoj meri prepustimo hedonizmu tokom ovog odmora. Stoga smo baš uživali u degustaciji vina proizvedenih od lokalnih autohtonih sorti grožđa uzgajanih na vulkanskim padinama ostrva. Vinogradi su raspoređeni u kvadratnim parcelama definisanim niskim zidovima izgrađenih od crnog vulkanskog kamena - tradicionalni dizajn koji štiti lozu od morskih vetrova i omogućava kamen da apsorbuje sunčeve zrake i zagreje grozdove tokom dan. Kameni vinogradi uzgajani na vulkanskom tlu su kulturna baština a najbolja vina sa Azora dolaze sa ostrva Pico, Graciosa i Terceira.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Male kapele koje se nalaze rasute i razbacane širom ostrva smo prvi put videli baš na ovom ostrvu. Ovde ih nazivaju “Imperios”, i ima ih 68 na ostrvu. Predstavljaju kult carstva Svetoga duha koji je povezan sa azorskim katoličkim identitetom i sastoji se od ikonografije, arhitekture i religijske prakse. Odanost Svetome duhu je deo klasične katoličke dogme, dok na Azorima ima svoje sopstvene, posebne karakteristike.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Jedna od najinteresantnijih lokacija u centralnom delu ostrva je Algar do Carvao, neaktivan vulkan kroz čiju rupu smo se spustili duboko u središte zemlje. Postoji vrlo malo mesta na zemlji gde imate mogućnost da hodate i da se spustite u unutrašnjost ugašenog vulkana. Na Terceiri je jedno od njih. To je u stvari, jedini vulkan na svetu, gde se može istraži i vulkanski dimnjak i sekundarne magmatske komore. Šta to znači? U osnovi, spustili smo se duboko duboko u predivan mahovinom ispunjen vulkan.

Prilikom posete vulkanu, ulazite na vrhu i silazite i šetate vulkanskim dimnjakom. Onda smo nastavili silaskom u prvu komoru gde smo videli kolekciju stalaktita i stalagmita. Nastavili smo niže i dalje u drugu komoru gde postoji malo jezero koje se stvaralo dugi niz godina od kišnice. Kada smo sišli do dna, trebalo je popeti se nekoliko stotina stepenica ka izlazu. Međutim, dok smo istraživali dubine ovog hipnotišućeg geološkog čuda prirode ništa nije bilo teško. A kada pogledamo ka vrhu, iznad nas po pećini paprat vodi do spoljnog sveta.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Par kilometara dalje od ove pećine, nalazi se još jedna, koja se još dublje spušta u središte zemlje, ali nju nismo posetili. Nakupili smo se hladnoće pa smo odlučili da se ogrejemo malo na suncu. Na ovom delu ostrva postoji mnogo vulkanskih aktivnosti ispod površine koja izlazi kroz otvore u zemlji. To uglavnom znači da sve miriše na sumpor i ima mnogo vulkanskog gasa u vazduhu.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Drugi po veličini grad na ostrvu je Praia da Vitoria. Uspavani gradić koji se nalazi samo pet minuta vožnje od aerodroma. Sam grad je šarmantan, iako spor sa romantično kaldrmisanim ulicama, šarenim crkvama i velikim brojem gradskih trgova. Ostaci starog grada, odnosno zida još se mogu videti. Tokom dana nema šta da se radi osim da se ide na peščanu plažu gde meštani igraju fudbal i odbojku na toplom pesku. Iznad grada se nalazi vidikovac Serra do Facho sa super pogledom na marinu, luku i plažu.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Ostrvo ima veliki broj vidikovaca i sve smo ih obišli, međutim, moj favorit je definitivno Serra do Cume. Kada se popnete do njega u stvari shvatite koliko se obradivog zemljišta nalazi se na ostrvu. Dva različita vidikovca, jedan koji gleda na severnu, a drugi na južnu stranu ostrva, daju beskrajni panoramski pogled.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Usamljena i izolovana nasred Atlantskog okeana, ostrva karakteriše jedinstven pejzaž i stanovništvo. Ljudi koji žive na Azorima su zaista divni i vrlo gostoljubivi. Samoostrvo nije veliko i lako može da se obiđe. Prelepi vulkanski predeli, stara ribarska i stočarska sela u kojima sve podseća na neka stara i lepša vremena kao i dobro razvijena infrastruktura privlače sve veći broj putnika i turista.

Preuzeto sa bloga: www.mojeputovanje.net

Piše: Ivana Kovačević

Slike: Ivana Kovačević

Strazbur: Između dobra i zla

Staklene zgrade Suda i Parlamenta ostaju hladne prema mravljim brigama na dalekom Balkanu. Ali mene nije muka dovela ovamo da tražim pravdu. Bezazleni sam putnik u potrazi za pograničnim zemljama, višeznačnim identitima.

Na pola puta između američkog kontinenta i Evrope nalazi se Azorski arhipelag sa devet ostrva, koja su više od strateškog položaja u severnom Atlantskom okeanu. Azori su mesto inspiracije, gde realnost lako može postati mistika. Azori nisu samo priroda, ona sirova koja čini harmoniju, već i ljudi, tradicija i gastronomija, umetnost, kultura i istorija.

strana 1 od 39 idi na stranu