Đavo je uzeo dušu Gradu anđela

Podeli

Piše: Ivana Kovačević, autorka bloga www.mojeputovanje.net

Nemoguće je ništa ne znati o Los Anđelesu. Pre nego što smo i krenuli na put, imala sam predstavu o njemu. Dodatno sam se informisala i zamišljala ga kao grad pun prelepih ljudi.

Dok sam se pripremala i informisala o El-Eju pred put, jedna misao me je morila: zašto ga, zaboga, ljudi koji pišu o njemu tako šturo opisuju! Zašto je većina tekstova jedno veliko opšte mesto?

Kad sam ga videla, shvatila sam.

Godinama se Los Anđeles razvija iz naselja. Ta “mala naselja” čine ga onim što jeste - megalopolisom. Los Anđeles ima sve, ali nema dušu (šmek), nema ono nešto što bi mene nateralo da se ponovo vratim.

Već danima pokušavam posle našeg povratka da sednem, da počnem da pišem, da vam opišem naš boravak i moje utiske. Nemojte da vas moj uvod obeshrabri, drago mi je što smo ga posetili.

El-Ej ima neka interesantna mesta, međutim, najveći problem je dolazak do njih i povratak... To najviše umori - saobraćaj, bez obzira na to da li imate auto ili koristite prevoz, predugo traje (čak i za nas koji smo bili na odmoru i nigde nismo žurili i jurili).

Interesantna stvar, činilo mi se da reč stres u ovom gradu ne postoji.

Ljudi koje srećete na ulici, u prevozu, restoranu, na plaži su veoma ljubazni. Ovu reč “veoma” treba otegnuti u opisu, zato što vam se nekada čini da je nestvarno to koliko su ljubazni, neposredni i poštuju sagovornika. U saobraćaju vam niko neće svirati (i pored užasnih gužvi). Na ulici će vam ljudi prilaziti i ulaziti sa vama u priču, samo da vide da li ste u resu Ii da li vam je potreban neki vid pomoći. Desilo mi se prvih dana da pomislim da je u pitanju skrivena kamera. Za razliku od nas u ovom delu sveta koji jurimo konstatno i ne obraćamo dovoljno pažnje na ljude i svet, niti imamo vremena za to, ljudi u Los Anđelesu su drugačiji. Veoma kulturni i fini.

Iznajmili smo kuću koja je takoreći bila blizu downtowna. To blizu je jedan sat.. Odnosno, zavisi od toga kolika je gužva u saobraćaju. Minimum šest traka u jednom smeru i dvadesetak kilometara, lako se pretvori u sat u saobraćaju. Grad je veličine Vojvodine - u prečniku je oko 300 km.

Hajde da prestanem da kukam, to ne liči na mene i da vam opišem i prenesem one kul stvari koje smo doživeli. Super je što, iako nikada pre nisam bila u el-Eju, većinu stvari sam bar prepoznavala. Većinom iz filmova ili serija koje sam gledala.

Krenuli smo od Santa Monike, retko interesantnog dela grada. Nije previše velika, ali je uredna i lepa za život. Okupana suncem čak i u februaru. Lepa peščana, nekoliko milja duga plaža sa dokom na kome završava istorijska Ruta 66 koja vodi od istočne do zapadne obale i Pacifika.

Dok na kome se nalazi promenada je pun restorana i kafića. Tu se nalazi i zabavni park i panoramski točak i stvarno je gušt gledati sa njega kako surfuju i kako Tihi okean velikim talasima demonstrira snagu. Život se odvija na plažama, mogu samo zamisliti kako je u jeku sezone.

Pokušali smo da što više obiđemo i vidimo pa nam je sledeća na listi bila Venice beach, jedna od najpopularnijih destinacija u Los Angelesu. Surfuju, voze skejtbord, rolšue, trče… Na koju god stranu da se okrenete nešto će vam izmamiti osmeh, ovde sve vrvi od života i sve je u pokretu. Puno je boja, mirisa.. Svi “čudaci” sveta se ovde okupljaju. Plaža Venice mi se zaista dopala.

Nismo propustili da na plaži slikamo kućice za spasavanje. Svi ih se sećamo iz čuvene serije Baywatch.

Odmah iza plaže nalaze se Venice kanali po kome ovaj deo i nosi ime. Morala sam da zađem i u taj deo, skriven i idiličan, sa kućicama i mostovima, najviše zbog serije Californication, koju sam pratila i čiji delovi su ovde snimani. Svidelo mi se.

Zanimljiva stvar je da generalno svi po ulicama voze skejtbordove i trotinete. Po ulici ćete videti trotinete na sve strane. Većinom zato što Uber i Lift app ovde ima mogućnost iznajmljivanja trotineta. Stvar je u tome što je šetnja po bulevarima zaista naporna, pa su Lift i Uber “pobacali” (bukvalno) trotinete po gradu. Kada naiđete na neki i želite da se provozate, dignete ga sa pločnika, preko aplikacije ga aktivirate i kada završite vožnju ili se isprazni (svi su električni) ponovo preko aplikacije ga isključite. Minut vožnje je 15 centi, sat devet dolara.

Sledećeg dana i Beverli Hils koji se nalazi u zapadnom delu Los Anđelesa je došao na red. Nismo sreli Brendu, Brendona, Keli i ostatak ekipe 90210, ali i nismo došli tim povodom. Provozali smo se poznatim kvartom, zapazili da na BH grade prave kuće s obzirom na to da ćete u ostatku grada naići samo na drvene kuće. Luksuz je ovde vidljiv, za razliku od ostalih delova Los Anđelesa. Ovde žive sa dosta love, okruženi visokim ogradama i zelenilom. Stvar prestiža u Americi je imati kuću na Beverli Hilsu.

Kako otići u Los Anđeles, a ne hodati po zvedama!? Hollywood i Walk of Fame. Naravno da smo prošetali stazom slavnih. Odnosno pločnikom sa zvezdama koji se nalazi u Holivud bulevaru. Mene to lično ne fascinira, slikala sam se pored zveze Šeron Stoun, čisto za uspomenu. Posetili smo i Dolbi teatar (dodela Oskara), Kineski teatar i muzej voštanih figura Madam Tiso, koji se nalaze u istoj ulici.

U zavisnosti od toga šta su vaša interesovanja, Los Anđeles nudi i veliki broj studija i zabavnih parkova koji su otvoreni za javnost.

Obišli koncertnu halu Dizni Gradsku kuću i nekoliko puta se izgubili jer Guglove mapr vas šetaju kako hoće (većinom pogrešno). Najveća grupa solitera se nalazi ovde, ima ih nešto malo na Beverli Hilsu i Holivudu ali većinom su kuće.

Nisam vam pomenula do sada hranu, koja je orosečna. Sve je ukusno i porcije su velike, ali ništa specijalno i novo da se proba. Pritom, nije jeftino.

Spomenula sam da sam očekivala da je ovo meka prelepih stilizovanih, osunčanih ljudi, sa divnim osmehom i zubima. E, sušta suprotnost! Daleko od toga da nisu uredni i čisti, ali stil im nije jača strana. Iako je ovde garderoba i obuća brendova koje u Evropi papreno plaćamo za svačiji džep i veoma dostupna, nažalost, to se na ulici ne može videti. Čak sam ja koju moda generalno ne intereseuje i oblačim se samo zato što se mora (prvo što dohvatim pod ruku) bila kraljica stila. U Los Anđelesu, bar se meni čini, trend je da ima dosta čudnih trendova i stilova (sve visi na njima i izgledaju kao klošari). Mogu samo da kažem da je Evropa mesto gde je stil urođen!

Meni je Los Anđeles neprivlačan grad. Napomenula sam vam na početku teksta da naprosto nema ono nešto. Masovna industrija zabave. Ne mogu da vam definišem šta očekujem da neko mesto/grad poseduje da bi meni bio interesantan. Ali kada vas dok prolazite određenim delom grada obaveste o tome da se tu nalazi hotel u kome se ubila Vini Hjuston i to predstavljaju kao senzaciju, dođavola sve.

Dodaću vam bitnu stvar na kraju, Kalifornija je bila u sastavu Meksika sve do 1864. godine. Hispanoamerikanci i danas čine najveći deo stanovništva Kalifornije.

Nas put dalje vodi u San Dijego. Uskoro čitajte o tome.

Tekst i foto: Ivana Kovačević
Preuzeto sa sajta:
www.mojeputovanje.net

Pratite 92Putovanja na Instagramu!
strana 1 od 34 idi na stranu