foto: Zoran Tošić
foto: Zoran Tošić

Rođendan u Šarm el Šeiku: Kada ti život da sunce, samo ćuti i plivaj

Podeli

piše: Ivana Đorđević, voditeljka i autorka bloga "Ivanine priče"

Šarm el Šeik moje rane mladosti.

Tako bi se u najkraćem mogao opisati moj boravak pre desetak dana na ovoj toploj, egipatskoj destinaciji. Možda jedino mesto na svetu na kom ma koliko da, je vremena prošlo, mogu da se osetim kao da sam se vratila kući. Od mog poslednjeg susreta sa Šarm el Šeikom prošlo je sigurno 13 ili 14 godina. I tada je bilo nezaboravno. Sećam se, hotel Helnan Marina, u samom centru Nama Beja, brojne diskoteke i pešačka zona, toplo Crveno more i plaža samo za mene. Soba sa pogledom na more. I činjenica da mi je srce kucalo drugačijim ritmom. Da su mi želje bile drugačije.

S tom razlikom što ovoga puta nisam ni slutila da ću upravo za svoj rođendan 2. decembra plivati u Crvenom moru. Nekoliko dana pre odlaska u Egipat, davala sam intervju i govorila o tome gde bih volela i kako da dočekam rođendan i otelo mi se – negde na moru, gde u ovo doba godine mogu da plivam. Ćiribu-ćiriba! Odoh ja za manje od 48 sati. I rođendan proslavih ni manje ni više nego na brodu, pevaše mi pesmicu na arapskom, srpskom i ruskom jeziku. Jedosmo i tortu! Ničim izazvana.

Da biste ljude oduševili ili razočarali nekada je potrebno veoma malo. Nekada samo prvi utisak. Nesvesna utiska koji sam ostavila na menadžment hotela iskreno sam se iznenadila poklonima i tretmanom koji sam doživela u lancu hotela svetskog brenda, poznatog po luksuzu.

foto: Zoran Tošić
foto: Zoran Tošić

U svoju životnu biografiju moći ću da upišem da sam od hotela “Savoy” dobila iznenađenje sa tortom na brodu “Rozenta” usred krstarenja po Crvenom moru u priobalju Šarm el Šeika. Okrugli rođendan tražio je da ga zaokružim nesvakidašnjom proslavom i valjda sam dobar čovek, kako ja u šali umem da kažem, pa mi se i dešavaju lepe stvari.

Rođendan sam dočekala ispred Zlatne džamije u delu grada koji se zove Old market. I zanimljivo što sam prvu čestitku dobila od momka za kog sam mislila da me uopšte ne primećuje. Doduše, to je bilo po egipatskom vremenu, kasnije su usledile sve ostale po srpskom. Moj rođendan je praktično trajao 25 sati zbog vremenske razlike.

Šarm el Šeik je možda jedino mesto na svetu koje je udaljeno samo tri i po sata avionom od Beograda, i direktnim letom vas vodi u oazu radosti i uživanja. Doček Nove godine u ovom gradu neprepričljivo je iskustvo, barem meni, koja nisam navikla da mi prvi minuti nove godine otkucavaju dok sam u kupaćem kostimu u bazenu, ali dešavalo se, nije da nije.

Ono što me uvek od srca nasmeje jesu opaske moje majke. Gledajući moj video-snimak na Jutjubu, ćuti, trepće i izgovara:

– Što su svi obučeni, a samo si ti u kupaćem?

– Oni su mama, na poslu, rade, naravno da su obučeni. Ja se sunčam na brodu. Logično je da sam u kupaćem.

– Pa valjda i ti nešto radiš…

– Radim, kako ne radim, vidiš da slavim rođendan.

– Vidim, snimaš kako jedeš tortu – i nastavi da gleda, trepće i smeje se, moja draga majka.

– Sećaš li se vremena od pre 15 godina, koliko sam radila i gde, da bih danas jela tortu na brodu? – pomalo revoltirana budem svaki put kada mi neko dirne u hedonizam.

-Ma sećam se, radila si ko mrav uvek i samo si išla napred, kako se ne sećam…- više za sebe izgovori moja majka.

Nekada je život pun neobičnosti, čak i kada deluje da ne radite ništa i da vam je štošta palo s neba, pitajte bilo koga ko je uspeo u životu, kako je njegov život do broda, jahte, aviona ili kamiona izgledao. Koliko je noći, dana, razočaranja, uspona i padova, povređene sujete i ega, bilo potrebno da se dođe do mesta na kome stoji tabla – uspeh. I koliko godina se vozio do te table.

A kada slavite život, gledajte da ga slavite u onom njegovom najlepšem obliku. Ono što mi je fascinantno jeste činjenica da su svi oko mene ostali raspamećeni činjenicom da sam ovako originalno proslavila rođendan. Meni je iskreno sve ovo bilo sasvim logično, jer izgleda da ja umem ovaj život. I da ga živim i da ga volim. A to je valjda božji dar.

I naposletku, za svoj rođendan želela sam ćebe. Ono sa džepom za noge. I svi su mi se smejali. A onda me život poslao u Egipat, trenutno najbližu i najtopliju tačku gledano od Beograda, u Šarm el Šeik.

Naravoučenije – kada ti život da sunce, samo ćuti i plivaj.

Na pola puta između američkog kontinenta i Evrope nalazi se Azorski arhipelag sa devet ostrva, koja su više od strateškog položaja u severnom Atlantskom okeanu. Azori su mesto inspiracije, gde realnost lako može postati mistika. Azori nisu samo priroda, ona sirova koja čini harmoniju, već i ljudi, tradicija i gastronomija, umetnost, kultura i istorija.

strana 1 od 38 idi na stranu