Stazama naših Solunaca prešli smo 1.000km u sećanje na vek stradanja

Podeli

za 92putovanja piše: Nikola Jović, pripadnik Specijalne brigade

Ideja za obilazak i pomen 100 godina od proboja Solunskog fonta u čast naših predaka potekla je od nas samih, vojnika i naslednika onoga za šta su borci za slobodu dali živote.

Kada smo 2014. godine nas trojica vozili bicikle od Beograda do Krfa, preko Albanije u znak sećanja na početak Velikog rata i srpske golgote, imali smo želju da obeležimo i proboj fonta i povratak naroda u zemlju.

Četiri godine kasnije podržalo nas je Udruženje 72. Specijalne brigade na čelu sa pukovnikom u penziji Miodragom Kaporom, a zatim i Ministarstvo odbrane koje usvaja projekat, MUP Republike Srbije i Srpske, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, grad Pančevo, kao i nekolicina sponzora i ljudi dobre volje.

Na dan kada je izdata naredba za proboj fonta 13.9., sto godina kasnije nas trinaestoro krećemo natovarenim biciklima ka Solunu, odakle narednog dana počinjemo biciklističku turu u čast junacima Stazama Solunaca Slobodni Sinovi, kako je i ime projekta.

Cilj nam je bio da obiđemo obeležja iz Prvog svetskog rata, Balkanskih ratova, odnosno spomenike koji podsećaju na stradanje za oslobođenu Srbiju. Najveći događaji jesu proboj Solunskog fonta koji je počeo 15. septembra i krvave borbe koje su se vodile do 1916. godine na i oko Kajmakčalana.

Tu se nalazi i monumentalni spomenik i kosturnica na oko 2.000 metara nadmorske visine, dokle smo se uspeli biciklima, pa nastavili peške. Većina grobnih mesta su zaboravljena ili zapuštena.

Put nas dalje vodi preko Makedonije gde obeležavamo i delom uređujemo srpska vojnička groblja u Baču, Dobrovenima i Skočiviru uz pomoć Opštine Novaci.

Odajemo poštu boju na Bregalnici, u Kumanovu i vraćamo se u rodnu zemlju. Put kroz Srbiju vodi do Pionirskog parka u Beogradu gde su ostaci osmatračnice sa Kajmakčalana.

Tu smo se u nedelju po povratku poklonili i odali počast simbolničnim ostavljanjem kamena koji je svako od nas doneo sa Kajmakčalana.

Tokom puta je sve bilo organizovano od strane pukovnika Miodraga Kapora koji nam je obezbedio noćenje i hranu u svakom od predviđenih stajališta.

Gde god smo se pojavljivali svi su bili oduševljeni zbog naše pozitivne energije. Cilj putovanja je između ostalog i bio da podsetimo da je najvažnija stvar za svakog od nas da se sećamo svoje istorije i naših predaka jer su oni dali nešto najvrednije što su imali da bismo mi danas hodali slobodnom zemljom.

Želimo da od snimaka i fotografija napravimo jedan kratak film, te odvojimo jedno veče gde bismo ljudima prikazali kako izgleda put i da ih podsetimo da se ti spomenici čuvaju kako bi naredne generacije mogle da znaju gde smo i ko smo, a ponajviše zbog koga smo ovde.

Sve nijanse Sardinije

Sardinija (Sardegna) je drugačije ostrvo. Drugačije od svih na kojima sam bila (a broj uopšte nije mali). Zašto to tvrdim!? Na ovom ostrvu možete da vidite nestvaran geografski fenomen: u sredini ostrva su smeštene alpske šume (unutrašnjost Sardinije je idealna za planinarenje i skijanje), a okružuju ih snežnobele plaže.

strana 1 od 32 idi na stranu