foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

Putopis iz Havane, grada u kojem se život odvija napolju

Podeli

Piše: Maja Gajinov, autorka bloga Ptica na žici

Moje prvo daleko putovanje, prvi rođendan na plaži, prvo leto u januaru, prvi dolazak na Kubu. A prvi put se dugo pamti. Ovi prvi su se svi desili odjednom i zbog toga je utisak snažniji, pamtljiviji, emotivniji.

Slaganje kockica je trajalo dugo, i to u nepovoljnim uslovima za planiranje putovanja. Ipak, u nekim optimalnijim se ne bi ni složile ovako dobro. Tada sam započela svoje putovanje do mesta do kog možeš stići jedino sam.

foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

Negde sam već pomenula onu parolu „Ako ti se negde ide, a nemaš sa kim, ti svakako kreni i usput ćeš sresti ljude slične sebi“. Ovde sam dobila priliku da je testiram i pokazala se potpuno tačnom. Zaista sam usput srela ljude slične sebi. Sjajnu ekipu. Margarita, Julio, Goranka, Neda, Jelena, Mijo, Sabrina, Taki, Jovana, Miljana, Žaklina. Do momenta kada smo sleteli u Havanu imali smo čitav dan da se upoznamo. Tamo nas je dočekala Nevena i zaljubljivanje u Kubu je moglo da počne.

Havana-na-na

foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

Moj radar je na prvi pogled zaključio: Havana je prelep grad. Gusto su nanizane stambene višespratnice sa istrošenim, ali raskošnim fasadama. Sve izgledaju kao da su građene sa namenom da u njima budu smeštena sedišta svetskih banaka na primer, a zapravo ih nastanjuju siromašnije porodice. Kako smo i mi bili smešteni u jednoj takvoj zgradi u starom jezgru grada, odnosno u HH (home hospitality), imala sam priliku da zavirim u organizaciju prosečnog tamošnjeg života.

foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

Ovde je klima dozvolila da se život tokom cele godine odvija uglavnom napolju. Zbog toga pristup organizaciji i uređenju stambenog prostora ovde nije kao u klimatski surovim područjima. Prozori najčešće nisu zastakljeni, ali svi imaju drvene šalukatre, i na svima su rešetke radi bezbednosti. Posebno su mi bili interesantni atrijumi. Iako tesni, oko njih na svakom spratu kruže hodnici, potpuno otvoreni kao terase, i povezuju sve sobe u stanu.

foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

Havana je ogroman grad, saobraćajno vrlo dobro organizovan, istorijski bogat, arhitektonski romantičan, turistički bezbedan, higijenski ometen. Čuvene oldtajmere svih boja možete naći svuda. Onako uglačani i sjajni zaista izgledaju moćno. Sedišta su prekrivena ćebadima jer delova za zamenu nema; komandne table uglavnom ne rade jer delova za zamenu nema; prozori se ne mogu otvoriti kao ni vrata sa unutrašnje strane, jer delova za zamenu nema. Ali svaki ima kreativno pričvršćen tablet preko kog vozač pušta muziku i spotove i obavezno će vas pitati koju pesmu želite da slušate, što znači da će vožnja taksijem kroz Havanu svakako biti odličan provod. Naš kubanski hit tada je bio Bailando.

foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

Malekon, poznato šetalište uz more, dugo je 8km i obavezno ga morate obići u Havani. Odatle je dobar pogled na tvrđavu Morro sa prepoznatljivim svetionikom, koja je svojevremeno čuvala ulaz u zaliv. Kada je more mirno, na širokom betonskom bedemu ovog šetališta može se sedeti, posmatrati grad ili pučina, odatle se i peca. Ali kada se pokrenu veliki talasi i udare u ovaj zid, rasprše se i po nekoliko metara uvis, a ponekad pređu preko šetališta i ulice, pa je tada prilaz čitavom Malekonu zabranjen.

foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

Trgova u Havani ima dosta, a poneki se spaja sa parkom. Dečjih igrališta u starom gradu skoro da i nema. Škole su razbacane po ulicama tako što su prizemlja pojedinih zgrada iskorišćena za po par učionica. Prodavnica u konceptu na koji smo mi navikli uopšte nema. U pokojoj pekari nećete naći slana peciva; čak i ona sa šunkom su prelivena nekim medenim prelivom. Teretane, berberaji, suvenirnice, piljarnice, sve vire iz hodnika, garaža, a neke izlaze na ulice. Sigurna sam da mi je pogled na tezge sa kojih se zajedno prodaju banane, nekakve rotkve, sveže meso i mleko u flašicama od vode upitne čistoće, bio zabavan jer smo se hranili isključivo po restoranima. Da sam nekim slučajem hranu morala da spremam sama verovatno bih umrla od gladi.

foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

Kučići na ulicama nose oko vrata „lične karte“ sa svojom fotografijom i na njima piše da su zvanični zaštitnici grada Havane. Gospođe Kubanke u nošnjama, sa tompusima i lepezama, koje sede ili se šetaju po centru grada, takođe imaju isprave gde piše da su ovlašćene da poziraju za fotografisanje sa vama i naplate. Svi školarci nose uniforme i po njihovoj boji se razlikuju uzrasti. Ovdašnje žene veoma vole da oblače mini-suknje i čipkaste čarape (takve još nigde nisam videla). Ovo nema veze ni sa njihovom starosću, niti sa vitkom linijom, pa su kombinacije raznolike.

foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

Za desetak dana, koliko smo ukupno proveli u ovom gradu, rekla bih da je ovo još jedno mesto u kome se može provesti nekoliko najboljih godina života. A to što bih nabavku sveže hrane mogla smestiti u mračnu stranu Havane, kompenzovala bih onim blesavim, čipkastim čarapama (fotografije nema, paparaci tehnika mi ne leži).

foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

"Posle zaljubljivanja u Havanu ovo cvetanje ljubavi se strastveno proširilo po Kubi. Prvo su srca pojurila na zapad do Vinjalesa, u duvanski kraj, zatim odoše na istok u Varadero, pa se sjuriše na jug u raj, Trinidad na Karibima."

Drugi deo Majinog putopisa sa Kube možete pročitati u nedelju, 12. avgusta na 92putovanja.

foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

foto: Maja Gajinov
foto: Maja Gajinov

Sve nijanse Sardinije

Sardinija (Sardegna) je drugačije ostrvo. Drugačije od svih na kojima sam bila (a broj uopšte nije mali). Zašto to tvrdim!? Na ovom ostrvu možete da vidite nestvaran geografski fenomen: u sredini ostrva su smeštene alpske šume (unutrašnjost Sardinije je idealna za planinarenje i skijanje), a okružuju ih snežnobele plaže.

strana 1 od 31 idi na stranu