Bukurešt, najneprijatniji grad koji sam imala priliku da posetim

Piše Niki Bozionelu, autorka travel bloga Nikoza.com

Moj put u prestonicu Rumunije bio je sve samo ne prijatan. Iako sam imala najbolje namere i bila uzbuđena zato što ću obići Bukurešt, moja očekivanja nisu bila ispunjena. Retko ćete čuti da mi se u potpunosti ne dopada neka destinacija i da se nikada tu ne bih vratila, ali nažalost to je slučaj sa Bukureštom.

Uvek se trudim da budem iskrena sa vama i ne želim da ulepšavam nijednu destinaciju da bih bila veća faca. Postoji mnogo razloga zašto mi se Bukurešt nije dopao, a evo samo nekoliko.

Vozači taksija su najgori koje sam srela

Pokušali su da nas pokradu X puta (nisam ni brojala). Odbijali su da uključe taksimetar i naplaćivali po sopstvenoj proceni; čak su nas dva puta izbacili kada smo tražili da ga uključe. Voze kao ludaci, umalo se nismo slupali tri puta. Jedino rešenje je bilo da uđemo u hotel i ljubazno zamolimo da nam pozovu taksi. Vožnja je bila podjednako luda, ali smo barem plaćali po normalnoj ceni, a ne tri puta više. Izbegavajte ulične taksiste po svaku cenu!

Neznanje engleskog jezika

Razumem neznanje engleskog do određenog nivoa, ali kada ste u tržnom centru ili lobiju hotela, očekujete barem osnovno znanje.

Usluga u restoranima je loša

Konobari se ponašaju kao da vam čine uslugu time što vas služe. Jedan nam je čak i zatražio tačan iznos bakšiša. Pa, ja ostavljam napojnicu samo kada sam zadovoljna uslugom. Valjda je u tome i poenta bakšiša. Neprijatna usluga = nema bakšiša. Treba napomenuti da su nas dva puta prešli u restoranu Beraria H. Prvi put smo naručili svinjska rebarca, ali smo umesto toga dobili svinjski vrat jer je, naravno, bio skuplji. A umesto izvinjenja – čak i nakon što smo prihvatili obrok, dobili smo ’Pa, vi verovatno ni ne znate šta ste naručili’. Sve bolje od boljeg...

Unutrašnje dvorište stambene zgrade u Bukureštu / thinkstock photo

Loš kvalitet hrane

Meso puno masnoće, loša salata, itd... Ono što je trebalo da bude „siguran“ italijanski restoran ispotavilo se kao velika greška - Aglio Olio špagete služe u tanjiru punom supenog sosa. Hvala bogu na KFC-u i Mekdonaldsu. Odali smo im počast bar tri puta.

Depresivno, sivo, vrišti komunizam

Nisam se lepo osećala u Bukureštu. Sve je veoma sivo i neprijateljski nastrojeno – previše hladno za moj ukus, ali i veoma siromašno u pogledu arhitekture (osim četiri crkve i tri važne zgrade). Jednostavno sam očekivala više, posebno nakon što sam obišla čitav Balkan.

Romi svuda prose

Istorija kaže da su Romi delom došli i sa ovih prostora Evrope. Baš zbog toga sam očekivala pravu romsku kulturnu vrednost. Umesto toga sam dobila isto na šta sam se do sada i navikla: decu Rome koja prose na parkinzima umesto da budu u školi. Oni stariji vam kucaju na prozor automobila i zahtevaju novac. Tinejdžeri nas prate i čekaju ispred restorana i kafića da nam traže novac na svakom mogućem jeziku, pa čak i na grčkom.

Opasnost u saobraćaju

Osim ludih taksista, čak su i obični vozači opasni. Čim ugledaju zeleno svetlo, trka na život i smrt počinje. Vozili smo od Atine do Bukurešta i to je verovatno bila najgluplja ideja koju smo sproveli u delo. Srednji prst smo dobili bezbroj puta samo zato što smo poštovali pravila, ograničenje brzine i semafore.

Zaključak:

Čak iako bih se baš potrudila, ne bih mogla da pronađem ništa lepo čime bih opisala ovaj grad. Toliko mi se nije dopao da sam želela da odem dan ranije, čak i pre nego što ću upoznati Transilvaniju, koja mi je dugo bila san. Sada više nisam ni sigurna da li želim da se vratim, pa čak ni zbog Drakulinog zamka, barem ne uskoro. Svako putovanje ponudilo mi je nešto pozitivno. Nažalost, ne i ovo.

Jedino što je moj boravak u Bukureštu učinilo prijatnijim jeste ponašanje osoblja hotela Ambiance, koje je u potpunoj suprotnosti sa svime što sam gore navela. Bili su jako ljubazni, od pomoći, ali i velikodušni. Čak nisu ni znali da sam blogerka. Zato ako idete u posetu Bukureštu, toplo preporučujem da odsednete ovde.