foto: thinkstock
foto: thinkstock

Putovanje na koje svi morate krenuti što pre

Podeli

Do sada sam vam pričala i pisala o sjajnim mestima i pozitivnim stvarima koje vidim i doživim na putovanjima. Ovo će biti nešto drugačiji tekst - putopis o planeti Zemlji.

Piše: Ivana Kovačević

Ljudi u Srbiji nedovoljno znaju o ovoj temi, a još manje obraćaju pažnju, a tiče se svih nas. Na putovanjima se dosta srećem sa ovim pojavama i na njih obraćam pažnju. Nekako sve više se nosim mišlju da moram jasno i glasno da viknem da bi me bar neko čuo, da bi bar neko počeo da obraća pažnju i počne da razmišlja...Šta činimo da naša planeta ostane i posle nas. Nažalost, odgovor je NIŠTA.

Roditelji su me učili da uvek prvo krenem od sebe. Da, ako ja nešto u životu promenim ili uradim, to utiče i na druge. Naravno u svom mikro svetu, ali, ovo je tema koja utiče na sve nas. Zato i pišem ovaj tekst.. Možda ćete vi koji pročitate ovaj tekst početi da razmišljate na ovu temu.

Otkad postoji naša planeta klima se stalno menjala. Nekada davno, menjala se kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Od početka industrijske revolucije do danas, klimatske promene nastale su kao rezultat čovekovih aktivnosti.

Veliki požari, erozije zemljišta, poplave i oluje, tropske vrućine privlače pažnju medija i javnosti, međutim o njima razmišljamo samo kako ih prevazići i preživeti. Statističke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan zbog klimatskih promena kojima ljudi direktno diriguju.

Život na planeti je bio bolji pre nego što su ljudi masovno počeli da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferu. Ugljen-dioksid (CO2), gas koji se oslobađa sagorevanjem uglja, nafte, naftnih derivata i gasa, najznačajnije utiče na globalno zagrevanje.

Ne diskutujemo uopšte o ovoj temi, a kada se i povede rasprava razmišljamo nažalost SAMO o ljudskoj vrsti.

Svake godine prosečna temperatura na Zemlji skoči za oko 1°C. Ako se temperatura poveća za vise od 2°C, dovelo bi do opasne promene klime i razornog uticaja na biljni i životinjski svet. Sav ugljen-dioksid se nalazi u mineralima i organizmima, zatim u nafti i uglju unutar Zemljine kore (fosilna goriva). Prirodni ciklus ugljen-dioksida održava količinu CO2 atmosfere u ravnoteži. Raspadanje biljaka, vulkanske erupcije oslobađaju ugljen-dioksid u atmosferu gde se on zadržava stotinak godina. A onda opet nestaje iz atmosfere fotosintezom biljaka i rastvaranjem u vodi.

Znate li da, ako ovako nastavimo da zagađujemo planetu, vaša deca ili deca vaše dece neće moći da vide nijedan koralni greben na planeti. Ne znam da li ste ikada imali priliku da vidite i posetite neki od koralnih grebena, uživate u bojama i lepoti koji priušte vašim očima, o osmehu koji vam nameste na lice kada zaronite. Uskoro, oni neće više postojati.

Koral nekad i sad / thinkstock photo
Koral nekad i sad / thinkstock photo

Okeani, zagrevanje vode i temperaturne razlike u njima kao i salinitet pokretači su morskih struja i vetrova, pokretanja toplih i hladnih, vlažnih i suvih vazdušnih masa koje nam donose kišu ili lepo vreme.

Svakog dana slušamo o tome kako se glečeri tope, zagađenja rastu, klima menja, godišnja doba više nisu kao što su nekad bila, a vreme kao da je potpuno poludelo. Drugim rečima, naša planeta se nalazi u ozbiljnom i velikom problemu.

U Africi sam se upoznala sa sušama. Ne ubijaju direktno suše životinje. Ako nema padavina, nema ni useva i biljaka i životinje umiru od gladi. Procenjeno je da će divlje vrste, osim ako su u rezervatima, za 15 godina početi da izumiru i nestaju.

foto: thinkstock
foto: thinkstock

Odličan primer stanovništa i vlasti koji se brine o klimatskim promenama je Vankuver u Kanadi. Oni su uveli porez na fosilna goriva 2007. godine što, složićemo se, direktno utiče na stanovništvo (ali sa druge strane postoje i porezi na cigarete i alkohol). Ti povećani porezi samo usmeravaju i “edukuju” da se okrenemo nekim novim, drugim energijama koje su nam dostupne. Za 11 godina, koliko se ovaj zakon primenjuje kod njih, emitovanje ugljen-dioskida je manje za 15%.

Da li ste razmišljali o tome da će klimatske promene vremenom izazvati velike migracije i seobe?

Pročitala sam skoro da će najveći deo Srbije do 2050. godine biti pogođen smanjenjem ukupnih padavina za oko 25%. Istovremeno, takve promene će izazvati promene režima tokova velikih reka. Srbija će se suočiti sa značajnom nestašicom voda kao i proticaja na svojim južnim i centralnim rekama, dok će se povećati doticaj Dunava i Save, uz istovremeno smanjenje proticaja na Tisi i Tamišu. Za Srbiju ovakav scenario znači mogućnost svojevrsnog paradoksa: istovremena pojava suša i poplava, doduše na različitim lokacijama.

foto: getty
foto: getty

Naučnici upozoravaju da promene padavina i isparavanja povezane sa klimatskim promenama mogu da utiču na povećanje verovatnoće domino efekta dugotrajnih suša i šumskih požara.

Zato moramo da krenemo u akciju i to sada, odmah. Akcije moraju da budu usmerene na promene u ponašanju zajednice da bi se predupredile sve štetne posledice koje prete.

Velike vrućine, požari i poplave koji "teraju" turiste iz letovališta prošlih sezona, direktna su posledica klimatskih promena koje su postale vidljive i nama običnim ljudima.

Verujem u čistiji i održivi svet. Uverena sam da ugljen-dioksid negativno utiče na atmosferu i okeane. Život naše dece biće gori ako sad nešto ne preduzmemo. Mislite o tome. Održivost = budućnost naše planete.

Preuzeto sa bloga: www.mojeputovanje.net

96 sati u Sankt Peterburgu

Već izvesno vreme imam problem sa glavoboljama. Još medicinski nisam utvrdila šta mi je i zbog čega su nastale ali sam našla lek kako prestaju. Ok, znam da ćete se sada smejeti, ali svaki put kada izađem iz naše zemlje, glavobolja magično nestane. Moje kolege na poslu veruju da je problem u mojoj glavi (ne onaj fizički, nego psihički) a ja ne marim za to nego putujem. Lakše je, bol nestane.

strana 1 od 30 idi na stranu