Izvor: B92
Rođena sam u ravnici u Vojvodini, ali nikad nisam volela niti osećala pripadnost. Zimi duva ludački vetar, vlada depresija, leti prži sunce, svi su usporeni i kao da nemaju ciljeve u životu, da su se pomirili s tim da su eto tu gde jesu.
Takvu situaciju sam očekivala kada smo se uputili ka Pečuju. Vikend-putovanje, nešto novo, ali kao i života u Vojvodini i svim ravničarskim predelima, dva dana dosta. Međutim...
Tokom 2010. godine Pečuj je preuređen i renoviran i kao kulturna prestonica Evrope postao je veoma primamljiv za turiste iz celog sveta. Slogan je bio “Grad bez granica”. I da, on to zaista i jeste.
Drugi je po veličini grad i mnogi ga smatraju najlepšim gradom u Mađarskoj posle Budimpešte. Poznat je po mnogobrojnim crkvama, dobrim muzejima i blagoj klimi. Pečuj ima i najduža leta u Mađarskoj jer je smešten u dolini. Nalazi se na jugu Mađarske, blizu granice sa Hrvatskom, a do prvog pograničnog mesta ima oko 40 km.
Jedan je od najvećih univerzitetskih gradova u srednjoj Evropi. Davne 1367. godine u gradu je osnovan prvi univerzitet u Mađarskoj. Danas ima desetak fakulteta i u njemu živi oko 30 000 studenata koji ovoj kulturnoj prestonici daju posebnu notu. Mešavina mladosti i duge istorijske baštine čini Pečuj jedinstvenim i posebnim.
Dokazi velikih studentskih i mladalačkih ljubavi smešteni su u ulici Janus Panonijus. Na metalnoj ogradi nalaze se hiljade katanaca, koji su okačeni kao simboli ljubavi. Iako se ovaj običaj danas može videti u skoro svakom gradu, smatra se da vodi poreklo upravo iz ovog gradića i da je nastao u 19. veku.
Oko grada postoji i veliki broj staza i nekoliko jezera u kojima turisti i meštani uživaju. Priroda je divna i odlično je mesto za relaksaciju, roštilj ili šetnju. Postoje čak i biciklističe staze iz centra Pečuja do jezera. Za kraj dana smo se popeli na televizijski toranj i iznenadili se veličinom Pečuja. TV toranj je visok skoro 200 metara, a za posetioce postoji na vidikovcu i restoran. Sagrađen je početkom sedamdesetih na Mečeku, brdu iznad grada.
Ono na šta treba obratiti pažnju i probati jeste cenjena i uvek dobra mađarska kuhinja. Poseban je gušt sesti u neku od čardi i uživati u tipičnim mađarskim intenzivnim i ljutim ukusima i velikim porcijama.
Uživali smo i u centralnoj ulici: poseban šmek daju joj kafići i pabovi sa živom muzikom u kojima možete osetiti dobre vibracije grada.
Katedrala Székesegyház je najgrandioznija crkva u regionu, sagrađena u 12. veku na temeljima crkve iz 5. veka.
U centralnom delu trga smeštena je džamija Kasim paše, za koju se može reći da je najprepoznatljivija građevina Pečuja i najznačajniji primerak otomanske arhitekture u Mađarskoj. Dolaskom na ove prostore, Turci su 1543. godine sagradili džamiju na mestu dotadašnje gotičke crkve Sv. Bartolomeja. Nakon što su habzburško-mađarske trupe oslobodile grad, džamija je 1702. godine pretvorena u crkvu. Jedina vidljiva promena je Isusovo raspeće koje je postavljeno iznad mihraba. Čak su i originalni arapski natpisi u unutrašnjosti ostali netaknuti.
Barbakán je kula kružnog oblika iz 15. veka, sagrađena je za posetu vojskovođe Pála Kinizsija 1498. godine, u periodu kada su zbog pretnje turskih napada na jugu Mađarske modernizovani i pojačani odbrambeni sistemi tvrđava i gradova.
Turci su tokom svoje vladavine rušili hrišćanske crkve ili ih pretvarali u džamije, ali su istovremeno uspostavili srpsku episkopiju za veliki broj srpskih plaćenika u njihovoj vojsci, dok je katoličko sveštenstvo plaćalo porez srpskoj episkopiji. Prema pisanim dokumentima, u Pečuju je za vreme Turaka postojala i srpska pravoslavna crkva, ali je kasnije pretvorena u kafanu.
Franjevačka crkva se nalazi na mestu srednjovekovne crkve koju su Turci nakon okupacije pretvorili u džamiju. Franjevci imaju dugu istoriju u Pečuju, a prvi put se spominju 1280. godine.
Prelepo jezgro omanjeg grada u kome se mešaju vekovi, katedrale, crkve, džamija sa krstom na vrhu.
Mene je posebno oduševio deo na trgu gde su posadili začinsko bilje. Bilo bi odlično da ovo postoji u svakom gradu, pa kad se vraćate iz šetnje uberete koji listić svežeg bosiljka koji će vam ulepšati ručak.
Ovde se sve može obići peške.
Biste poznatih Pečujaca, mnogo zelenila, park u centru je tako koncipiran da možeš da doneseš svoju hranu i piće i sediš za drvenim stolovima i uživaš.
U podrumu prelepe katedrale koja se odmah uoči nalazi se fenomenalni podrum vina. U prošlosti je svaka kuća imala i svoj vinski podrum koji su u to vreme posećivali samo muškarci. Žene nisu bile poželjne osim ako bi došle po svoje muškarce da im pomognu da dođu do kuće. Sva sreća, ti običaji su sada davno zaboravljeni.
Muzeji su posebna priča. U ovom gradu ih ima 15.
Nedaleko od Kulturnog kvarta smešten je Žolnai mauzolej, koji se naziva i pečujskim Panteonom. Put to njega krase 42 figure lavova postavljene duž stepeništa koje vodi do ulaznih vrata.
Podigao ga je Mikloš Žolnai, posle smrti oca, blizu njihove fabrike. Žolnai je čuvena mađarska fabrika za proizvodnju keramike, porcelana i opeke koju je u Pečuju osnovana 1853. godine. Zahvaljujući svojoj inovativnosti i izlaganju na svetskim sajmovima, fabrika je postala svetski poznata. Posebno se ističe pirogranit keramika otporna na vremenske uslove, patentirana u ovoj fabrici. Njome je pokriveno i ukrašeno više od 1 000 građevina širom Evrope.
Kulturna četvrt Žolnaj se nalazi izvan užeg centra grada, ali se do nje može doći laganom šetnjom. Razne kulturne i obrazovne organizacije su se preselile ovde, stvarajući aktivnu kulturnu četvrt.
Ova četvrt je danas omiljeno okupljalište turista i lokalaca, a osim stalnih izložbi, ovde se održavaju i razni festivali i nastupi na otvorenom. Nekadašnja zgrada fabrike danas je koncertna dvorana i kongresni centar opremljen savremenim sadržajima.
Jugoistočno od grada se uzgaja vinova loza i proizvode se čuvena mađarska vina. Zbog njih se Pečuj i naziva "gradom vina i grožđa". Potvrđujem da su odlična.
Pečuj je meni ostao u lepom sećanju i budi posebna osećanja. Nismo se setili da zaključamo katanac na gore pomenutoj metalnoj ogradi, ali imamo sreće da naša ljubav koja je počela u Pečuju još traje.
Piše: Ivana Kovačević
Preuzeto sa: www.mojeputovanje.net
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Najnovije
Mogu vas vratiti sa granice: Pre nego što krenete na put, proverite ovaj spisak
Većina ćе sе za prеdstojеćе praznikе uputiti van granica Srbijе, a ukoliko planiratе da putujеtе važno jе da provеritе da li stе izmirili svе obavеzе prеma državi.
18. april
12:48
52 min
Planirate da putujete za praznike? Ovo morate da znate
Kako nam se bliži praznični odmor, sve više Srba odlučuje se za neko porodično putovanje.
18. april
8:59
4 h
Jedna je od najvećih turističkih atrakcija na svetu: Plaža koja svetli u mraku VIDEO
Čuveno "more zvezda" ili "svetleća plaža", na Maldivima na ostrvu Vadho, nezaobilazna je tačka mnogih turista.
18. april
8:07
5 h
Amsterdam doneo drastičnu odluku: Ovako će se "obračunati" sa turistima
Gradska uprava Amsterdama planira drastično da smanji broj rečnih kruzera koji će smeti da pristaju u samom gradu.
17. april
21:34
16 h
Drama: Obustavljeni svi letovi Aljaska erlajnsa
Američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) izdala je u sredu preporuku za obustavljanje letova za Aljaska erlajns, javlja Rojters.
17. april
17:42
19 h
Ne propustite
Važne informacije za sve koji letuju na Halkidikiju: Ovo morate znati VIDEO
Kako se leto polako približava, ljudi užurbano rezervišu smeštaj, jer žele na vreme da obezbede svoje mesto.
17. april
12:51
1 dan
Srbin u Mongoliji upoznao neverovatne ljude: Živeli u Jugoslaviji, pričaju srpski i obožavaju Tozovca VIDEO
Jedan Srbin je na svom putovanju u Mongoliju, upoznao trojicu lokalaca koji su svojevremeno studirali u zemljama bivše SFRJ i obožavaju naš jezik i kulturu.
17. april
14:08
23 h
Jedna od najlekovitijih planina u Srbiji: Pogodna za astmatičare, anemične i one sa slabim imunitetom
Pripreme za predstojeće praznike uveliko su počele, pa su smeštajni kapaciteti na popularnim turističkim lokacjama na zapadu Srbije skoro popunjeni.
16. april
19:00
1 dan
